Пређи на садржај

Грачац

Координате: 44° 17′ 56″ С; 15° 50′ 48″ И / 44.2988818° С; 15.8467113° И / 44.2988818; 15.8467113
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Грачац (Лика))
За друге употребе, погледајте страницу Грачац (вишезначна одредница).
Грачац
Улица у Грачацу
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаГрачац
ОбластЛика
Становништво
 — 2021.Пад 2.060
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 56″ С; 15° 50′ 48″ И / 44.2988818° С; 15.8467113° И / 44.2988818; 15.8467113
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина562 m
Грачац на карти Хрватске
Грачац
Грачац
Грачац на карти Хрватске
Грачац на карти Задарске жупаније
Грачац
Грачац
Грачац на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23440
Позивни број+385 23
Регистарска ознакаZD
Веб-сајтwww.gracac.hr

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.

Историја

[уреди | уреди извор]

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић – Грачац – Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу је још више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.

Култура

[уреди | уреди извор]
Парохијски дом (лево) и српска православна Црква Вазнесења Господњег у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна Капела Светог Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.[1] У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Грачац

По попису из 1991. године, велика предратна општина Грачац, која је обухватала данашње општине Грачац и Ловинац, имала је 10.434 становника сљедећег националног састава:

  • Срби - 8.371 (80,22%)
  • Хрвати - 1.697 (16,26%)
  • остали, неопредијељени и непознато - 366 (3,52%)

После протјеривања Срба из Републике Српске Крајине августа 1995. године, већинско становништво су постали Хрвати (57,6%), а потом слиједе Срби (38,8%). По попису становништва из 2001. године, општина Грачац имала је 3.923 становника (Хрвати 53,9%, Срби 45,1%).

Према попису становништва из 2011. године, општина Грачац је имала 4.690 становника.[4]

Срез Грачац[5]
година пописа 1953. 1948.
Срби 14.245 14.193
Хрвати 4.334 4.640
Словенци 13 13
Југословени / неопредијељени 6
Мађари 3
Чеси и Словаци 1
остали Словени 2
остали несловени 10
остали и непознато 11
укупно 18.614 18.857

Национални састав Општине Грачац

[уреди | уреди извор]
година пописа укупно Срби Хрвати остали
2011. 4.690 2.118 (45,16%) 2.528 (53,90%) 44 (0.94%)
2001. 3.923 1.523 (38,82%) 2.260 (57,61%) 140 (3,57%)
1991. 10.434 8.371 (80,22%) 1.697 (16,26%) 366 (3,52%)
1981. 11.863 8.578 (72,31%) 2.150 (18,12%) 1.135 (9,57%)
1971. 14.819 11.318 (76,37%) 3.107 (20,97%) 394 (2,66%)
1961. 17.586 13.670 (77,73%) 3.736 (21,24%) 180 (1,02%)

Ранији пописи

[уреди | уреди извор]
Националност[5] 1981. 1971. 1961.
Срби 3.116 2.864 2.600
Југословени 496 78 5
Хрвати 62 113 200
Црногорци 6 11 5
Албанци 8 6
Словенци 3 5 7
Муслимани 7 2
Македонци 1 4
Мађари 1 2
остали и непознато 21 64 6
Укупно 3.713 3.144 2.829

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012. 
  2. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године
  3. ^ „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грачац&oldid=30380191”