Грачац

Координате: 44° 17′ 56″ С; 15° 50′ 48″ И / 44.2988818° С; 15.8467113° И / 44.2988818; 15.8467113
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Грачац (Лика))
Грачац
Табла на улазу у Грачац
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаГрачац
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Раст 3.063
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 56″ С; 15° 50′ 48″ И / 44.2988818° С; 15.8467113° И / 44.2988818; 15.8467113
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина562 m
Грачац на карти Хрватске
Грачац
Грачац
Грачац на карти Хрватске
Грачац на карти Задарске жупаније
Грачац
Грачац
Грачац на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23440
Позивни број+385 23
Регистарска ознакаZD
Веб-сајтwww.gracac.hr

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.

Историја[уреди | уреди извор]

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић – Грачац – Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу је још више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.

Култура[уреди | уреди извор]

Српска православна Црква Вазнесења Господњег у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна Капела Светог Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.[1] У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.[4] Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.[5]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
3.906 95,24%
Хрвати
  
61 1,48%
Југословени
  
60 1,46%
Муслимани
  
7 0,17%
Македонци
  
4 0,09%
Албанци
  
3 0,07%
Црногорци
  
3 0,07%
Немци
  
2 0,04%
Јевреји
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
неопредељени
  
5 0,12%
непознато
  
48 1,17%
укупно: 4.101

Ранији пописи[уреди | уреди извор]

Националност[6] 1981. 1971. 1961.
Срби 3.116 2.864 2.600
Југословени 496 78 5
Хрвати 62 113 200
Црногорци 6 11 5
Албанци 8 6
Словенци 3 5 7
Муслимани 7 2
Македонци 1 4
Мађари 1 2
остали и непознато 21 64 6
Укупно 3.713 3.144 2.829
Демографија[6]
Година Становника
1961. 2.829
1971. 3.144
1981. 3.713
1991. 4.101
2001. 2.689
2011. 3.063

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012. 
  2. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године
  3. ^ „Gračac - povijest župe” (на језику: хрватски). Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja. 
  4. ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 21. 3. 2012. 
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]