Грађанска непослушност
Грађанска непослушност је одбијање грађана да се повинују захтевима и законима власти, често на ненасилан начин и уз колективно масовно учешће. Историјски примери су индијски отпор колонијализму, јужноафрички отпор апартхејду и борба америчког покрета за грађанска права, као и протести против Милошевићевог режима у Србији, током последње деценије 20. века.[1]
Из угла политичке филозофије, грађанска непослушност се односи на намјерно кршење закона са циљем да се привуче пажња или коригују неправде у закону, или одређене политике које практикују државне институције. Политички филозофи су заинтересовани за многа питања која долазе као резултат грађанске непослушности. Нека од њих су: Како оправдати акције грађанске непослушности? Какав одговор треба да стигне од правних институција када је грађанска непослушност оправдана? Да ли грађанска непослушност треба да се одвија јавно без употребе силе и/или са вољом да се одговори на могуће санкције?
Извори[уреди]
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
Додатна литература[уреди]
- Brownlee, Kimberley (2013). „Civil Disobedience”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford, California: Stanford University. ISSN 1095-5054.
- King, Martin Luther, Jr. (1964). Why We Can't Wait. New York: Signet Classic (објављено 2000). ISBN 978-0-451-52753-0.
- Perry, Lewis (2013). Civil Disobedience: An American Tradition. New Haven, Connecticut: Yale University Press.
- Suber, Peter (1999). „Civil Disobedience”. Ур.: Gray, Christopher B. Philosophy of Law: An Encyclopedia. 2. New York: Garland Publishing. стр. 110—113. ISBN 978-0-8153-1344-1. Приступљено 5. 7. 2018.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Грађанска непослушност на Викимедијиној остави
