Грађанска непослушност

Роза Паркс је одбила да се повинује расистичким законима, покренувши црначки покрет за грађанска права у САД.

Грађанска непослушност је одбијање грађана да се повинују захтевима и законима власти, често на ненасилан начин и уз колективно масовно учешће. Историјски примери су индијски отпор колонијализму, јужноафрички отпор апартхејду и борба америчког покрета за грађанска права, као и протести против Милошевићевог режима у Србији, током последње деценије 20. века.

Из угла политичке филозофије, грађанска непослушност се односи на намјерно кршење закона са циљем да се привуче пажња или коригују неправде у закону, или одређене политике које практикују државне институције. Политички филозофи су заинтересовани за многа питања која долазе као резултат грађанске непослушности. Нека од њих су: Како оправдати акције грађанске непослушности? Какав одговор треба да стигне од правних институција када је грађанска непослушност оправдана? Да ли грађанска непослушност треба да се одвија јавно без употребе силе и/или са вољом да се одговори на могуће санкције?

Додатна литература

• Brownlee, Kimberley (2013). „Civil Disobedience”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford, California: Stanford University. ISSN 1095-5054. 
• King, Martin Luther, Jr. (1964). Why We Can't Wait. New York: Signet Classic (објављено 2000). ISBN 978-0-451-52753-0. 
• Perry, Lewis (2013). Civil Disobedience: An American Tradition. New Haven, Connecticut: Yale University Press. 
• Suber, Peter (1999). „Civil Disobedience”. Ур.: Gray, Christopher B. Philosophy of Law: An Encyclopedia. 2. New York: Garland Publishing. стр. 110—113. ISBN 978-0-8153-1344-1. Приступљено 5. 7. 2018. 

Спољашње везе

• Политика отпора и теорија грађанске непослушности — литература
• Године распада, историјат протеста у Београду