Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави
Niš, pevnost, vykopávky.jpg
Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом
МестоНиш Србија
Саграђен4. век6. век
ГрадитељРимљани
Тип структуреПалата и хришћанска богомоља

Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави једна је од археолошких локалитета и јединствена просторна амбијентална целина на централном платоу античког царског Наиса (данашњег Ниша). Наиме ради се о јавном, репрезентативном делу античког града, са свим особинама које одликује касноантичку – тетрахијску архитектуру.[1] Археолошка истраживања на овом локалитету, у Нишкој тврђави, која су вршена од 1982. до 1985. године, први пут су открила материјалне остатке ове античке улице и њених грађевина. Археолошки налази проистекли из ових истраживања указују да је комплекс грађевина на централном платоу могао бити изграђени у првим деценијама 4. века, и да се може довести у везу са реконструкцијом града изведеном у Константиново време.[2]

Статус и категорија заштите[уреди]

Због свог историјског и археолошког значаја локалитет је проглашен, 23. децембра 1982. године, за „Културно добро од великог значаја“ и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.[3]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Историјат[уреди]

Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века, прво као војно утврђење на десној обали Нишаве (на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве). Међу ауторитетима, влада мишљење да је раноримском граду на десној обали Нишаве претходило мање домородачко село (vicus), што је било пресудно и за образовање војног утврђења у његовој близини.[4]

Положај и организација Наисуса у античко доба била је условљена расположивим површинама за изградњу насеља у средишњем делу Нишке котлине. Ондашњим градитењима, за образовао и развијао античког град на раскрсници важних балканских путних праваца, као најповољнија локација указао се меандар реке Нишаве, због лакшег повезивање леве и десне обале, реке, али бољих могућности за одбрану града. Као посебно интересантна топографска позиција за античке градидетеље била је десна обали Нишаве, јер је у односу на друге делове котлине била пространа, равна и погоднија за заснивање насеља и некропола (можда утврђења).[5][6]

На основу расположиве археолошке, историјске и епиграфске грађе у развоју градског насеља Наис могу се издвојити:

  • Раноримски период
  • Касноримски период или град позне антике.[a]

Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајно цивилно насеље и трговачки центар на раскрсници путева, ка северу југу, западу и истоку Балкана.[7] На то упућује историјска, епиграфска и археолошка грађа која донекле указује на могући развој утврђеног античког града, након колонизације Римљана на десној обали Нишаве (простор данашње тврђаве). Наиме они су на том простору образовали поред војног и цивилно насеље којем је додељен статус муниципија - града са одређеним степеном самоуправног права, у време Хадријана (117—138).[8]

У периоду Диоклецијанове владавине (284—305), а по свој прилици у време Лицинија (308—324) и Константина (306—337) антички Наисус доживљава процвет, нагло се развија, а расте и број становништва и војске.[9] То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције Горња Мезија. У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија. Како је Град већ био густо насељен, то је отежавало подизање монументалних грађевина или његову темељну реконструкцију. Вероватно да је том приликом изграђен градски бедем, а поједине градске четврти реконструисане су за нове потребе.

Положај и пространство археолошког налазишта[уреди]

Овај археолошки локалитет са античком улицом, грађевином под сводовима и базиликом, позициониран је у централном делу Тврђаве, на 200 метара источно од Бали-бегове џамије.[10][11][12]

Објекат под сводовима[уреди]

Објекат под сводовима, је комплекс грађевина у античкој улици, оријентације север–југ, правоугаоног облика, величине 22 х 31 m, у чијем саставу се налазе четири веће просторије зидане од опеке и пресведене полуобличастим сводом. Прве две просторије су, у основи, димензије 7,2 х 7,0 m, а друге две 7,2 х 6,2 m. У подужном правцу север – југ, све грађевине су међусобно повезане уским пресведеним коридором.

Објекат под сводовима у античкој улици (Наис). Археолошки локалитет у Нишкој тврђави

Базилика[уреди]

Управно на смер пружања античке улице налази се поред објекта под сводовима, и тробродна базилика (старохришћанска богомоља). Тробродна базилика је смештена између улице и објекта са сводовима у смеру север-југ. Декорисана је мозаицима, фрескама, као и стубовима са композитним капителима.

Базилика и део античке улице (Наис). Археолошки локалитет у Нишкој тврђави

Напомене[уреди]

  1. ^ Досадашња археолошка истраживања у нишкој тврђави вршена су на малим површинама и нису одговорила на многа питања у вези са настанком и организацијом најстаријег римског насеља, док се са нешто више података може расправљати о изгледу позноантичког града.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета
  2. ^ П. Петровић, Медијана. Резиденција римских царева, Београд 1994, 14; Idem, IMS IV, 39.
  3. ^ Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом , Споменици културе у Србији
  4. ^ П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш (1976). стр. 49.
  5. ^ Ј. Ћирић, Прилог историјско-географском проучавању локације Ниша, Нишкизборник 1, Ниш 1974, 28 – 29;
  6. ^ М. Костић, Нишка котлина, Ниш (1967). стр. 296.
  7. ^ Симоновић Д. и сар. (1995). Историја Ниша У: Енциклопедија Ниша: прва књига, Ниш, Градина:Просвета
  8. ^ П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш 1976,pp. 35 – 36.
  9. ^ Д. Срејовић, Naissus – задужбина цара Константина, Римски царски градови и палате у Србији, Галерија САНУ, књ. 73, Београд (1993). стр. 57–58
  10. ^ Милић Д. и сар. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета
  11. ^ Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд
  12. ^ Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић

Литература[уреди]

  • Р. Љубинковић, Тврђава, Ниш-средњовековно насеље, Археолошки преглед 4, (Београд 1962). 258

Спољашње везе[уреди]