Грб Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грб Републике Србије
Coat of arms of Serbia.svg
Велики грб Републике Србије
Верзије
Coat of arms of Serbia small.svg
Мали грб Републике Србије
Детаљи
Носилац Србија
Усвојен1882. / 2004. / прерађен 2010.[1]
Челенкакруна
Вијенацсребрни двоглави орао, кљуна и канџи оружаних златно, са два златна љиљана поред канџи
Штитна црвеном, сребрни крст са четири оцила представљају заправо четири слова С, окренутим ка споља
Раније верзије
Coat of arms of Serbia (2004-2010).svg
Велики грб Републике Србије
од 2004. — 2010. године

Грб Србије је званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима, а усвојен 19. мајa 2009.[1] када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода.

На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну у његовом изгледу, што и није ново, јер неке земље, попут: Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе, Српске итд, такође користе хералдичку круну иако нису монархије.

Опис[уреди]

Прерађен Грб[уреди]

Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године. Након усвајања Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 19. маја 2009. године, приступило се по први пут у историји, изради Изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у циљу усклађивања изгледа грба са одредбама Закона. Израда је поверена српском хералдичару Љубодрагу Грујићу у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао“ Драгомиром Ацовићем и стручним члановима комисије. Након завршеног посла, Влада је предлог комисије усвојила у потпуности и донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије 11. новембра 2010. године.

Најзначајније промене на прерађеном грбу јесу:

  • оцила су добила карактеристични облик ћириличног С;
  • пера на орлу су јаснија са мање детаља;
  • језик орла је сада у духу српске хералдике;
  • златне ресе на павиљону су представљене поцепане;
  • круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе.

И после неколико година стари грб није замењен новим на таблама државних институција и другим местима.[2]

Опис грба[уреди]

Грб Републике Србије, Велики Грб, је сребрни стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото „Ватром ћемо крст бранити“. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.

Блазони Великог грба и Малог грба Републике Србије [3]:

„Велики грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.”

„Мали грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.”

Симболизам[уреди]

Употреба[уреди]

Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004., на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.[4]

У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама: Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима. Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама.[5] Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.[тражи се извор]

Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.[5]

Историја[уреди]

Рана историја[уреди]

Крст[уреди]

Средином 13. века на новцу василевса Михаила VIII Палеолога, појављује се тетравасилион, односно крст и међу његовим крацима четири грчка слова бета (вита).[6] Сличан крст се појављује код латинских царева Константинопоља код којег су међу крацима по пет грчких крстића и код крсташког грба Јерусалимског краљевства код којег златни крст међу својим крацима поседује по један грчки крстић.[6] Постоје разне студије значења грчких слова вита међу крацима крста. Према Марку Вилтону де ла Коломбјеру и ди Канжу, ребусно значење крста међу четири слова бета гласи: Крсте Цара Царева, помози цару (Σταυρέ Βασιλέως Βασιλέων Βασιλει βοήθει).[6] Александар Палавестра је констатовао да се у византијским и савременим изворима нигде не помињу вите, али се веома прецизно говори о оцилима.[6] Значење оцила у Византији Палеолога и присутност оцила у кантонима крста на ромејском фламулону остају не разрешива мистерија. Кроз проучавање, видљиве су две битне форме оцила, угласте и обле. Обла форма се због изгледа може лако заменити са минускулним витама, односно ћириличким словом С. Појава позног ускрснућа вита у српској хералдици може се видети у грбу самопрокламованих потомака средњовековних Бранковића - грофова Бранковића de Amicis од Јајца и Бјеле, где се у 4. квартиру грба дарованог 1746. године, налази на црвеном пољу сребрни крст између четири вите. Крст између четири оцила се у Србији јавља касно и дискретно. Први познати случај регистрован је на украсним ланцима за вешање полијелеју, дару кнегиње удове Милице и њених синова у манастиру Дечани.[6] Постоји мишљење да се у ствари не ради о оцилима него о инциденталној шари добијеној употребом типског ливарског и ковачког алата, и мишљење Драгомира Ацовића, да су се те форме желеле, и да нису су добијене случајно. Друга контраверзна рана појава крста са оцилима јесте обол Стефана Лазаревића на коме се види крст између четири месецолика амблема, који би - по аналогији са потоњим графичким интерпретацијама - могли бити и сасвим банализована обла оцила. Дилема потиче из чињенице да појава крста са разним амбленским мотивима у кантонима у српској средњовековној нумизматици није реткост. На разним врстама обола деспота Стефана регистрована су још два сродна модела: Крст између четири шестокраке звездице и крст који у горњим кантонима има сигле ИС ХС, а у доњим по један крин.[6] Из тога би се могла поставити хипотеза да се у кантонима и не налазе оцила већ уопштене лунеарне форме, или - сасвим супротно - да се на Деспотовом оболу први пут појавила назнака грба, који ће у потоњим вековима Срби прихватити као јединствено хералдичко власништво и знамење националне идентификације par excellence.[6]

Српски устанци и Кнежевина[уреди]

Године 1835. проглашен је сретењски устав којим је и дефинисан грб државе: Грб народни србски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто к крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране од растова, а са леве од маслинова листа.[7]


Грб Краљевине Србије[уреди]

Са прогласом Краљевине Србије промењен је и српски државни грб. Грб је настао према замисли српског историчара, филолога и министра просвете Стојана Новаковића. Новаковићева идеја је била да грб обновљене српске краљевине треба да се заснива на грбу старе, средњовековне Србије, тиме успостављајући симболичку везу и континуитет између старе и нове краљевине.[8]

Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с краљевском круном. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.

Грб Србије (1941—1944)[уреди]

У окупираној Недићевој Србији, у званичној употреби је био грб Србије, у чијем се централном делу налазио штит са крстом и четири оцила, постављен на груди белог орла без круне.

Грб СР Србије[уреди]

Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу. У комунистичкој Југославији, Социјалистичка Република Србија је имала грб са сунцем, точком са зупчаницима и оцилима без крста.

Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804, и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила Осовине у Другом светском рату. Идејно решење за грб је дао Ђорђе Андрејевић Кун[8]

На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен. Социјалистички грб је остао у употреби након распада СФРЈ и уклањања црвене звезде са заставе. У Уставима Србије грб је дефинисан различитим описима.[9][10][11]

Предлог радне групе за државне симболе[уреди]

Године 2004. приликом промоције предлога новог грба и химне Републике Србије, чланови Радне групе за државна знамења су истакли да свака држава мора да има своја аутентична знамења која на посебан начин изражавају њене основне вредности, државни континуитет и традицију и да је Србија стара европска земља и да старе европске државе имају своје старе, часне и препознатљиве симболе. На основу тога, Радна група је предложила старе симболе Краљевине Србије из 1882. године: грб Краљевине Србије и химну „Боже правде“.[тражи се извор]

Увођење овог грба представља обнављање грба Краљевине Србије, са ког је грба 1941. скинута круна, која је симбол суверенитета, а затим 1947. скинути и двоглави орао и часни крст, тако да је од старог српског грба на грбу СР Србије остао само штит са четири огњила.

Реакција народа на поновно увођење старог грба је била тројака: већина је била медијски неинформисана, неопредељена и незаинтересована, комунисти, бивши комунисти, социјалдемократе, либерали и републиканци били су против овог грба, а конзервативци (монархисти) и националисти били су за овај грб.

Поводом питања постављања круне у грб Републике Србије, хералдичар Драгомир Ацовић блиски пријатељ династије Карађорђевић [12] дао је следеће објашњење грба: „Круна у грбу Србије није знак монархије већ је знак суверенитета јер над круном постоји само Бог. Порфира је такође по традиција ознака суверенитета, док хермелин носи симболику потеклу из средњовековне традиције у којој је хермелин, као животиња која пази на своју чистоћу, коришћена као симбол некорумпиране власти која само таква заслужује да буде власт. У грбу Србије хермелинска постава плашта има функцију да нагласи чистоту и неокаљаност власти. Двоглави орао, део византијске традиције, симбол је симфоније духовног и световног, неба и земље тј. вере и цркве са једне стране и државе као световне димензије са друге.“ [13]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије”. Службени гласник Републике Србије – бр. 36/2009. Народна скупштина Републике Србије – ЈП „Службени гласник“. 11. 5. 2009. – важећи од: 2009-05-19. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2010. Приступљено 21. 12. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Србија и даље са два грба („Вечерње новости“, 26. октобар 2013)
  3. ^ Устав уместо препоруке о коришћењу симбола, 8.11.2006, Министарство иностраних послова Републике Србије, Билтен вести
  4. ^ „Боже правде“ чека Устав, Вечерње новости, 24. јул 2006.
  5. 5,0 5,1 Стевановић Д, Огњановић Р: Знамење за све, Вечерње новости, 30. август 2004.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Ацовић, Драгомир (2008). Хералдика и Срби. Народна библиотека Србије: Завод за уџбенике. стр. 98, 100, 102, 103, 104. ISBN 978-86-17-15093-6. 
  7. ^ Ацовић, Драгомир (2008). Хералдика и Срби. Народна библиотека Србије, Београд: Завод за уџбенике. стр. 568, 570. ISBN 978-86-17-15093-6. 
  8. 8,0 8,1 Круна води републику, Вечерње новости, 27. јун 2006.
  9. ^ Уставотворна скупштина Народне Републике Србије (17. јануар 1947.) Устав Народне Републике Србије, (б. м. : б. и., б. г.). p. 8. od 108 стр. COBISS.SR 517650071

    „Члан 4
    Државни грб Народне Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама. Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године народних устанака у Србији, 1804 и 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се сунце, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  10. ^ Народна скупштина Народне Републике Србије (9. април 1963.) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Савремена администрација, 1963). p. 14. и 15. COBISS.SR 61978887

    „Члан 8.

    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама.

    Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  11. ^ Скупштина Социјалистичке Републике Србије (25. фебруар 1974.) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Службени лист СФРЈ, 1974). p. 28. COBISS.SR 88239367

    „Члан 5.

    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено са једне стране житним класјем а са друге стране лиснатим храстовим гранчицама.

    Житно класје и храстове гранчице повезани су доле траком на којој су исписане година устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчаном пољу део зупчаника. Над сунчаним зрацима је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  12. ^ Ацовић 2013, стр. 97.
  13. ^ Драгомир Ацовић, представник Хералдичког друштва Србије, у Грб, застава и химна у сенци важнијих тема, Глас јавности, 27.2.2007.

Литература[уреди]

Август[уреди]

Књиге и научни чланци[уреди]

Спољашње везе[уреди]