Грб Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грб Републике Србије
Coat of arms of Serbia.svg
Велики грб Републике Србије
Верзије
Coat of arms of Serbia small.svg
Мали грб Републике Србије
Serbian Cross.svg
Штит грба Републике Србије
Детаљи
Носилац  Србија
Усвојен 1882. / 2004. / прерађен 2010.[1]
Челенка круна
Вијенац сребрни двоглави орао, кљуна и канџи оружаних златно, са два златна љиљана поред канџи
Штит на црвеном штиту, сребрни крст са четири оцила

Грб Србије је званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима, а усвојен 19. мајa 2009.[1] када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода.

На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну у његовом изгледу, што и није ново, јер неке земље, попут: Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе итд, такође користе хералдичку круну иако нису монархије.

Опис[уреди]

Опис грба[уреди]

Грб Републике Србије, Велики Грб, је сребрни стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото „Ватром ћемо крст бранити“. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.

Блазони Великог грба и Малог грба Републике Србије [2]:

„Велики грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.”

„Мали грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.”

Прерада 2010. године[3][4][5][уреди]

Грб Србије (2004–2010)
Coat of arms of Serbia (2004-2010).svg
Велики грб Републике Србије (2004–2010)
Детаљи

Дана 11. новембра, 2010. године усваја се званична прерада грба Републике Србије по препоруци народне скупштине! Обраду су извршили дворски хералдичари Љубодраг Грујић и Драгомир Ацовић.

Разлози прераде јесу следећи:

Претходни грб је директно усвојени грб из 1882. године нацртан од стране Ернст Карла и тиме јесте под утицајем немачке хералдике.

Неуређена пера и детаљи плашта.

Пресечена круна.

Важни промењени детаљи[6][уреди]

Кљун је увећан.

На плашту су додате ресице.

Круна је одрађена тро-димензионално.

Оцила на штиту су одрађена хералдички исправно по историјском примерку.

Крила су уређена.

Грб је обојен PANTONE бојама.[7]

Систем боја Црвена (основна)
Црвена (тамна)
Плава
Жута
Црна
Pantone 192C 704C 280C 123C 0
CMYK 0-90-70-10 0-90-70-30 100-72-0-19 4-24-95-0 0-0-0-100
RGB 198-54-60 161-45-46 12-64-118 237-185-46 33-35-30
HEX #C6363C #A12D2E #0C4076 #EDB92E #21231E

Употреба[уреди]

Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004, на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу

и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.[8]

У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама: Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима. Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама.[9] Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.[тражи се извор]

Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.[9]

Рана историја[уреди]

Печат кнеза Стројимира[уреди]

Најстарије познато обележје неке српске државе јесте печат кнеза Стројимира из друге половине IX-X века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 cm, пречника 1,35 cm и укупне масе од 15,46 g. На његовој предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: „Боже помози (исписано грчким писмом) Стројимиру (Строимир, исписано грчким писмом)“. Стројимир, који се на печату спомиње, идентификује се са истоименим средњим сином кнеза Властимира (око 830851), који се сматра творцем српске државе, пошто је он први српски владар на Балканском полуострву о коме има неких података.

Крст Палеолога[уреди]

У Првом Крсташком рату, Крсташи су усвојили златни крст на црвеној позадини и четири грчка слова β током догађаја познатог као Сељачки Крсташки Рат. Михајло VIII Палеолог ће после обнове византијског царства усвојити симбол. Крст ће такође усвојити Стефан Лазаревић 1397. године, док неки историчари као што је Станоје Станојевић тврде да је крст усвојен 1345. године када Стефан Душан постаје цар. Најстарији историјски примерак крста јесте са дечанског полијелеја из манастира Дечани који је био поклон за Стефана Милутина. Четири слова β распоређена по квадрантима немају историјски доказ значења. Постоје различита мишљења историчара око значења. Грчки научник Серонос, и још неки (Марк Вилтон, Шарл Диканж и Шламберже) нудили су неколико тумачења симбола на крсту, а то су следећа: Да симболи означавају четири грчка слова Бета (β) која представљају скраћеницу мотоа Палеолога (βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων) што у преводу значи „Цар Царева Царује Царевима”, да означавају скраћеницу „Христов крсте помози цару” или по мишљењу Александра Соловјева да симболи не означавају слова јер у западној хералдици се слова не користе и да означавају оцила.

Новија историја[уреди]

Грб Кнежевине Србије[уреди]

Грб Кнежевине Србије из времена поновног оживаљавања државности Србије чини штит са четири оцила уоквирен двема гранчицама – маслиновом и храстовом. Код овог грба нема ни круне ни двоглавог орла.

Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. Грб Краљевине Србије представља крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем, с десне стране од храстова а са леве од маслинова листа.

Грб Краљевине Србије[уреди]

Са прогласом Краљевине Србије промењен је и српски државни грб. Грб је настао према замисли српског историчара, филолога и министра просвете Стојана Новаковића. Новаковићева идеја је била да грб обновљене српске краљевине треба да се заснива на грбу старе, средњовековне Србије, тиме успостављајући симболичку везу и континуитет између старе и нове краљевине.[10]

Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с краљевском круном. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.

Династички грбови српских владара[уреди]

Немањићи[уреди]

Грб Немањића је сребрни двоглави орао на црвеној позадини. Српски владари су грб двоглавог орла преузели од Византије. Ана, жена Стефана Немање кћи византијског цара Романа IV "донела је у мираз у Србију белог орла као симбол царски".

У време Стефана Првовенчаног, користио се црвени двоглави орао на сребрној позадини, док је у време Стефана Душана дошло до инверзије боја и појављује се сребрни орао на црвеној позадини.

Током 14. века су постојале различите варијанте грба Немањића - сребрни двоглави орао на црвеној позадини, и црвени двоглави орао на сребрној позадини. На крају се усталила варијанта сребрног орла на црвеном пољу, насупрот византијског црног орла на златном пољу, и та варијанта се данас сматра грбом Немањића.

Обреновићи[уреди]

Грб краљевског дома Обреновић јесте јесте двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Испод штита налази се лента, на којој је исписан мото династије Обреновић: ВРЕМЕ И МОЈЕ ПРАВО. Испод сваке канџе двоглавог орла налази се по један кринов цвет.

На прсима му је овални грб Кнежевине Србије, бео крст на црвеном штиту, 1389. (Косовски бој) и 1815. (Други српски устанак) на антену, и усправни мач врхом нагоре, на патибулум крста, са по једним огњилом у сваком углу, док штит обухвата уроборос са кнежевском круном на својој глави. Грб је огрнут пурпурним хермелиновим плаштем, коме се на врху налази краљевска круна.

Карађорђевићи[уреди]

Династички грб Карађорђевића какав је увео краљ Петар Први остао је све до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. Мада Српском друштву за хералдику још нису доступни аутентични укази кад је извршена промена, по неким ретким сачувеним предметима краља Петра Другог, из времена изгнанства дошли су до закључка да је то било 1917. Нова форма грба краљевског дома Карађорђевића, која је тада прихваћена, остала је до данашњег дана.

Социјалистичко доба[уреди]

Грб Србије (1941—1944)[уреди]

У окупираној Недићевој Србији, у званичној употреби је био грб Србије, у чијем се централном делу налазио штит са крстом и четири оцила, постављен на груди белог орла без круне.

Грб СР Србије[уреди]

Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу. У комунистичкој Југославији, Социјалистичка Република Србија је имала грб са сунцем, точком са зупчаницима и оцилима без крста.

Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила Осовине у Другом светском рату. Идејно решење за грб је дао Ђорђе Андрејевић Кун[10]

На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен. Социјалистички грб је остао у употреби након распада СФРЈ и уклањања црвене звезде са заставе. У Уставима Србије грб је дефинисан различитим описима.[11][12][13]

Предлог радне групе за државне симболе[уреди]

2004. године приликом промоције предлога новог грба и химне Републике Србије, чланови Радне групе за државна знамења су истакли да свака држава мора да има своја аутентична знамења која на посебан начин изражавају њене основне вредности, државни континуитет и традицију и да је Србија стара европска земља и да старе европске државе имају своје старе, часне и препознатљиве симболе. На основу тога, Радна група је предложила старе симболе Краљевине Србије из 1882. године: грб Краљевине Србије и химну „Боже правде“.[тражи се извор]

Увођење овог грба представља обнављање грба Краљевине Србије, са ког је грба 1941. скинута круна, која је симбол суверенитета, а затим 1947. скинути и двоглави орао и часни крст, тако да је од старог српског грба на грбу СР Србије остао само штит са четири огњила.

Реакција народа на поновно увођење старог грба је била тројака: већина је била медијски неинформисана, неопредељена и незаинтересована, комунисти, социјалисти, социјалдемократе и либерали били су против овог грба, а конзервативци, монархисти и националисти били су за овај грб.

Поводом питања постављања круне у грб Републике Србије, хералдичар Драгомир Ацовић блиски пријатељ династије Карађорђевић [14] дао је следеће објашњење грба: „Круна у грбу Србије није знак монархије већ је знак суверенитета јер над круном постоји само Бог. Порфира је такође по традицији ознака суверенитета, док хермелин носи симболику потеклу из средњовековне традиције у којој је хермелин, као животиња која пази на своју чистоћу, коришћена као симбол некорумпиране власти која само таква заслужује да буде власт. У грбу Србије хермелинска постава плашта има функцију да нагласи чистоту и неокаљаност власти. Двоглави орао, део византијске традиције, симбол је симфоније духовног и световног, неба и земље тј. вере и цркве са једне стране и државе као световне димензије са друге.“ [15]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије”. Службени гласник Републике Србије – бр. 36/2009. Народна скупштина Републике Србије – ЈП „Службени гласник“. 11. 05. 2009. – важећи од: 2009-05-19. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2010. Приступљено 21. 12. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Устав уместо препоруке о коришћењу симбола, 8.11.2006, Министарство иностраних послова Републике Србије, Билтен вести
  3. ^ „Kratki graficki istorijat novovekovnih grbova Srbije”. www.ljubodraggrujic.com. Приступљено 26. 09. 2018. 
  4. ^ „НОВИ СРПСКИ ГРБ”. 
  5. ^ „Novi srpski grb bez uticaja nemačke heraldike”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 26. 09. 2018. 
  6. ^ „Kratki graficki istorijat novovekovnih grbova Srbije”. www.ljubodraggrujic.com. Приступљено 09. 10. 2018. 
  7. ^ „Изворник грба, заставе и химне”. Влада Републике Србије. 
  8. ^ „Боже правде“ чека Устав, Вечерње новости, 24. јул 2006.
  9. 9,0 9,1 Стевановић Д, Огњановић Р: Знамење за све, Вечерње новости, 30. август 2004.
  10. 10,0 10,1 Круна води републику, Вечерње новости, 27. јун 2006.
  11. ^ Уставотворна скупштина Народне Републике Србије (17. јануар 1947.) Устав Народне Републике Србије[мртва веза], (б. м. : б. и, б. г.). pp. 8. od 108 стр. (COBISS.SR 517650071)

    „Члан 4
    Државни грб Народне Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама. Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године народних устанака у Србији, 1804 и 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се сунце, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  12. ^ Народна скупштина Народне Републике Србије (9. април 1963.) Устав Социјалистичке Републике Србије[мртва веза], (Београд : Савремена администрација) (1963). pp. 14. и 15. (COBISS.SR 61978887)

    „Члан 8.

    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама.

    Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  13. ^ Скупштина Социјалистичке Републике Србије (25. фебруар 1974.) Устав Социјалистичке Републике Србије[мртва веза], (Београд : Службени лист СФРЈ) (1974). pp. 28. (COBISS.SR 88239367)

    „Члан 5.

    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено са једне стране житним класјем а са друге стране лиснатим храстовим гранчицама.

    Житно класје и храстове гранчице повезани су доле траком на којој су исписане година устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчаном пољу део зупчаника. Над сунчаним зрацима је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.”

  14. ^ Ацовић 2013, стр. 97.
  15. ^ Драгомир Ацовић, представник Хералдичког друштва Србије, у Грб, застава и химна у сенци важнијих тема, Глас јавности, 27.2.2007.

Литература[уреди]

Август[уреди]

Књиге и научни чланци[уреди]


Спољашње везе[уреди]