Грб Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црна Гора
Coat of arms of Montenegro.svg
Верзије
Coat of arms of Montenegro (seal).svg
Друга верзија грба
Детаљи
Носилац  Црна Гора
Усвојен 13. јул 2004.

Грб Црне Горе је званични хералдички симбол државе Црне Горе. Грб чини нарогушени овјенчани златни двоглави орао наоружан жезлом у десној и шаром у лијевој канџи, док му је на грудима штит. У штиту се налази лав у ходу по зеленој површини на плавој позадини.

Грб се јавља и у другој верзији, често под називом печат Црне Горе, гдје се орао налази на црвеној позадини. Позадина је кружног облика која у потпуности описује орао и овичена је златним. Грб је усвојен 13. јула 2004. године.

О поријеклу грба[уреди]

Модерни грб Црне Горе темељи се на изгледу династичког грба Црнојевића, а овај опет на грбу некадашње Српске деспотовине.

Занимљиво да прије усвајања грба у садашњој верзији (13. јул 2004.) све црногорске државе (Зетска кнежевина, Митрополство Црна Гора, Књажевина Црна Гора, Краљевина Црна Гора, Република Црна Гора), од настанка земље са овим именом до њеног осамостаљења од Србије (изузев комунистичког периода) су своје хералдичке симболе темељили искључиво на приказу бијелог двоглавог орла, као наслијеђа српске средњовјековне хералдике настале у вријеме Немањића.

Након осамостаљивања Црне Горе 2004. хералдичка заједница у овој држави је желећи да симболе нове независне Црне Горе што више удаљи од српске традиције, основе за нови грб пронашла је у династичком грбу Црнојевића, изузевши чињеницу да се и он темељи на српској хералдици. Црнојевићи су феудална породица са простора данашње Црне Горе, а као владари средњовјековне Зете се издвајају још у вријеме Српске деспотовине. Лојални деспотовини они користе њене хералдичке сиболе - златни двоглави орао, а који је настао као комбинација традиционалног неманићког симбола - двоглави бијели орао и неких династичких симбола, тада двије ривалске српске породице: Лазаревића и Бранковића. Осим деспотских, Црнојевићи користе и традиционалне Немањићке симболе, као што је бијели двоглави орао (нарочито на заставама). Другом половином 15. вијека, држава Црнојевића дјелује као самосталан политички субјект, и за то вријеме користи исте симболе. Међутим, држава убрзо пропада налетом Османлија.

Након протјеривања Османлија 1516. године, нови владари Црне Горе поново користе традиционалне српске симболе, а успоставом политичких веза са Руским царством, локална хералдика поприма и руске утицаје (раширена крила орла, жезло и шар у канџама орла, те царска круна). Осим ових новотарија, грбу се често додају елементи породичне хералдике, што ће током владавине Петровића, довести до тога да и златни лав у ходу постане један од препознатљивих хералдичких симбола Црне Горе.

Историјски грбови[уреди]

Утицајна хералдика[уреди]

Грбови Црне Горе кроз историју[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]