Гргур Голубић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Гргур Голубић (умро после 1365.) је био српски кесар из времена владавине цара Душана Силног и Уроша Нејаког.

Биографија[уреди]

Оскудни су подаци о животу кесара Гргура. О његовом великом утицају сведочи титула кесара која га родбински повезује са династијом Немањића. Титулу кесара цар Душан почео је да дели по успостављању Српског царства, а Гргур Голубић је први који ју је понео[1][2]. За Гргура Голубића се знало и у удаљеној Папској курији 1347. године. Пре 1361. године кесар Гргур је поклонио раскошне дарове цркви Светог Николе у Барију. Један је од ктитора Свете Богородице у Зауму код Охрида која је завршена 1361. године[3]. У историографији велику недоумицу ствара поистовећивање неких личности са кесаром Гргуром због истог имена. У дубровачким изворима се Гргур Голубић јавља између 1362. и 1365. године, без икакве титуле, као поверљива особа са Урошевог двора. Он се не може изједначити са овим кесаром. Кесар Гргур око 1365. године нестаје са историјске позорнице[3].

Референце[уреди]

  1. ^ Мишић 2014, стр. 41.
  2. ^ Благојевић 2000, стр. 51-59
  3. 3,0 3,1 Алексић 2013, стр. 48.

Извори[уреди]