Грег ван Авермат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грег Ван Авермет
Roubaix - Paris-Roubaix, 12 avril 2015, arrivée (B06).JPG
Ван Авермет на Париз—Рубеу 2015.
Личне информације
Пуно име Грег Ван Авермет
Надимак Ави
Датум рођења (1985-05-17)17. мај 1985.(33 год.).
Место рођења Локерен (Белгија)
Држављанство  Белгија
Висина 1.81 м
Тежина 74 кг
Информације о тиму
Tренутно члан тима БМЦ
Дисциплина друмски
Тип возача спринтер
Професионална каријера
2007—2010
2011—
Лото
БМЦ
Успеси
Вуелта а Еспања
  Jersey green.svg Класификација по поенима 1 (2008)
Kласичне бициклистичке трке
Париз—Рубе 1 (2017)
Шампионати и друге трке
Париз Тур 2011
Тур Валоније 2011. и 2013. године
Тур Белгије 2015. године
Тирено—Адриатико 2016. године
Е3 Харелбеке 2017. године
Гент—Вевелгем 2017. године
Освојене медаље
Друмски бициклизам
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Рио де Жанеиро 2016. Друмска трка

Ажурирано: 17. август 2016.

Грег Ван Авермет (хол. Greg Van Avermaet; 17. мај 1985.) је белгијски професионални бициклиста од 2007. године. Највећи успех остварио је 2016. освајањем златне медаље на Олимпијским играма у Рио де Женеиру. Остали велики успеси су му освајање класификације по поенима на Вуелта а Еспањи 2008. и освајање Тирено—Адриатика 2016. Ван Авермет је освајао етапе и на Тур де Франсу и на Вуелта а Еспањи, а 2016. је носио три дана жуту мајицу на Тур де Франсу.

Детињство и јуниорска каријера[уреди]

Ван Авермет је рођен у бициклистичкој породици, његов отац и деда су били професионални бициклисти. У детињству је играо фудбал, као голман, а бициклизмом је почео да се бави са 19 година. 2005. је остварио две победе, а 2006. шест, укључујући и национално првенство за јуниоре.

Професионална каријера[уреди]

2007 — 2010[уреди]

Ван Авермет је почео професионалну каријеру 2007. у белгијском тиму Лото Предиктор. Сезону је почео на Туру Катара, где је победио на петој етапи, у спринту након успешног бега. Наставио је са добрим резултатима на мањим тркама и они су му донели место на трци око Фландрије и на Париз—Рубеу. Париз—Рубе је завршио на 29 месту, а касније је освојио етапу на Туру Валоније и једнодневну трку у Немачкој и Белгији. У финишу сезоне возио је први пут светско првенство, друмску трку завршио је на 63 месту.

2008. је почео на Туру Катара, где је завршио трећи у генералном пласману, након чега је освојио треће место на трци Е3 Харелбеке, а на трци око Фландрије, завршио је осми након успешног бега. Освојио је друго место на Туру Белгије, уз једну етапу, на националном првенству завршио је четврти. На лету, освојио је етапу на Туру Валоније и Туру Аин, а затим је возио свој први гранд тур, Вуелта а Еспању. На Вуелти, Ван Авермет је победио на деветој етапи у спринту, а завршио је још неколико етапа у топ 10 и освојио је класификацију по поенима испред Алехандра Валвердеа. На крају сезоне, завршио је на 17 месту на светском првенству.

2009. није била успешна за Ван Авермета, остварио је само једну победу, освојио је трку Хелсте Пилј. Завршио је четврти на националном првенству, трећи на Критеријуму Алас, уз још неколико добрих позиција. У јулу, возио је први пут Тур де Франс, завршио је у топ 10 на две етапе. На Енеко Туру, завршио је на 15 месту у генералном пласману и 13 место на класику Париз—Брисел.

2010. није остварио ниједну победу. Возио је Тур Омана, Тирено—Адриатико, Париз—Рубе и Тур Швајцарске, са неколико позиција у топ 10. Није ушао у састав тима за Тур де Франс, а на класику Сан Себастијан завршио је на 11 месту, након чега је возио Вуелта а Еспању по други пут, завршио је на 49 месту у генералном пласману. Сезону је завршио 16 местом на Париз Туру и на Ђиро ди Ломбардији.

2011[уреди]

2011. прешао је у тим БМЦ. Сезону је почео на Туру Катара, а био је запажен на пролећним класицима. Завршио је девети на Милан—Санрему и седми на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, а затим је освојио друго место на Туру Белгије.

Прву победу за нови тим остварио је на Туру Аустрије, где је освојио етапу и класификацију по поенима, а затим је освојио своју прву трку, Тур Валоније, уз етапну победу. Возио је Енеко Тур и Вуелта а Еспању, где није имао добрих резултата. У октобру је остварио прву победу на класицима, освојио је Париз Тур, а на крају сезоне освојио је друго место на Ђиру Пијемонта и 12 на Ђиро ди Ломбардији.

2012[уреди]

Ни 2012. није остварио ниједну победу. Сезону је почео на Тур Даун андер трци, где је завршио једну етапу у првих десет. На Волта Алгарве трци, завршио је други на првој етапи, а затим се фокусирао на класике. Завршио је пети на Страде Бјанки и Омлоп класицима, док је на Фландрији завршио четврти, одспринтао је групу која је на циљ дошла са 40 секунди иза водећег триа.

Пропустио је опет Тур де Франс, а био је члан белгијског тима на Олимпијским играма у Лондону, где је друмску трку завршио на 92 месту. Био је близу освајања прве врлд тур трке, гран при Квебека. Ван Авермет је напао на четири километра до циља, са њим је отишао Сајмон Геранс и победио га у спринту. Пет дана касније, завршио је други на гран прију Валоније. Ван Авермет је ушао и у састав белгијског тима на светском првенству, где је радио за Филипа Жилбера, који је освојио светско првенство. Сезону је завршио осмим местом на Ђиру Пијемонта и шестим на Париз Туру.

2013[уреди]

2013. је почео на Тур оф Катар трци, где је као члан БМЦ-а победио на екипном хронометру на другој етапи, завршио је шести у генералном пласману. На пролећним класицима играо је запажену улогу. Освојио је треће место на Гент—Вевелгему, седмо на Фландрији, четврто на Париз—Рубеу и 17 на Амстел голд рејсу. Прву победу у сезони остварио је на Туру Валоније, освојио је уз две етапне победе.

У финишу сезоне освојио је прву етапу на Туру Јуте, а наредне три је завршио други. Наставио је са добрим пласманима на УСА про челенџу, али му је измакла победа, четири етапе је завршио у топ 5. Добре резултате остварио је и на Канадским класицима, гран при Квебека је завршио трећи, а гран при Монтреала четврти.

На светском првенству завршио је на 23 месту.

2014[уреди]

2014. му је опет измакла победа на класицима, завршио је други на Омлопу и на Фландрији, оба пута је изгубио у спринту. Возио је Тур де Франс, где је био помоћник за Тиџеја ван Гардерена, који је освојио пето место. На другој етапи је освојио друго место, на деветој етапи треће, а на етапи 16 завршио је шести.

У наставку сезоне, завршио је осми на класику Сан Себастијан, док је на Енеко Туру освојио пето место, уз једну етапну победу. На гран прију Квебека завршио је пети, што му је било трећи пут заредом да завршава у топ 5.

У финишу сезоне освојио је мање трке, гран при Валоније, где је био члан четворочланог бега, а победио је нападом на задњем успону. Победу је остварио и на гран при Ремон Импанис. На светском првенству, био је лидер белгијског тима, али је пропустио напад Михала Квјатковског и завршио је пети.

На крају сезоне, трећи пут је проглашен за најбољег бициклисту у Белгији.

2015[уреди]

2015. је почео као обично на Туру Катара и Туру Омана. Након још једног завршетка у топ 10 на класику Омлоп, завршио је други на Страде Бјанки, иза Здењека Штибара. Прву победу у сезони остварио је на Тирено—Адриатику, где је победио Петера Сагана у спринту на трећој етапи.

На класику Е3 Харелбеке, доживео је тежак пад, али се опоравио и освојио је треће место на Фландрији и Париз—Рубеу, наступе на класицима завршио је петим местом на Амстел голд рејсу. У мају, освојио је Тур Белгије, уз победу на задњој етапи. На националном првенству завршио је трећи.

Тур де Франс је почео у доброј форми, са неколико места у топ 10, а онда је са тимом БМЦ освојио екипни хронометар на деветој етапи. На етапи 13, која је имала циљ на мањем успону, Ван Авермет је одспринтао Петера Сагана и дошао до своје прве победе на Туру. Тур је напустио на етапи 16, због болести. Вратио се на тркама у Белгији, где је победио на четири мање трке.

На класику Сан Себастијан, био је соло напред, када га је ударио аутомобил телевизије пре задњег успона и није могао да настави. На Енеко Туру је завршио други у генералном пласману и у класификацији по поенима. У склопу припрема за светско првенство, возио је Ватенфал класик и завршио је пети.

На светском првенству био је фаворит. Напао је на задњем успону, пратио га је Петер Саган и отишао му је, Ван Авермет није имао снаге да га стигне. Придружио му се Едвалд Босон Хаген, коме није било дозвољено да ради са Ван Аверметом на достизању Сагана и група их је ухватила на задњем километру, Ван Авермет је завршио на 23 месту. На Париз Туру, Ван Авермет је био члан трочланог бега и био је фаворит у спринту, али је доживео механички проблем на задњем километру и завршио је трећи.

На крају сезоне, освојио је награду за најбољег белгијског бициклисту, а у избору за најбољег белгијског спортисту завршио је други, остао је иза Кевина Де Брујнеа.

2016[уреди]

2016. је почео на Туру Катара, где је освојио треће место, а на четири етапе је завршио у топ 10. На Туру Омана је завршио три етапе у топ 10, а затим је коначно освојио класик Омлоп. На циљ су дошла петорица и Ван Авермет је победио у спринту, други је завршио Петер Саган.

На Тирено—Адриатику, БМЦ је победио на отварању, на екипном хронометру, што је дало предност Ван Авермету. Краљевска етапа Тирена је отказана, Ван Авермет је победио Сагана у спринту на шестој етапи и одбранио се на хронометру на задњој етапи и освојио је Тирено—Адриатико једну секунду испред Петера Сагана. То му је била прва велика освојена трка. На Милан—Санрему је завршио пети, а на Гент—Вевелгему девети, на Фландрији је пао и повредио се.

Од повреде се опоравио на време за Тур де Франс, где је победио на петој етапи, након дугог бега. Задњих 17 километара је одвезао соло. Победом је узео жуту мајицу са пет минута испред другопласираног Криса Фрума. На шестој етапи је опет отишао у бег и повећао је предност, а жуту мајицу је изгубио на осмој етапи. Након Тура, освојио је Критеријум Розелар и завршио је пети на класику Сан Себастијан.

6. августа, Ван Авермет је освојио друмску трку на Олимпијским играма у Рио де Женеиру. Био је члан шесточланог бега, а онда су се одвојили Винченцо Нибали, Рафал Мајка и Серхио Енао. Изгледало је да ће поделити медаље међусобно, али су Нибали и Енао пали и Мајка је наставио сам. Ван Авермету се придружио Јакоб Фуглсанг и стигли су Мајку на километар до циља. Мајка је одустао од спринта, а Ван Авермет је победио Фуглсанга и освојио је злато.

Оптужбе за допинг[уреди]

У априлу 2015. белгијска бициклистичка унија тражила је двогодишњу суспензију за Ван Авермета и поништавање свих резултата остварених након 2012. уз покретање истраге. Оптужбу су засновали по преписци у писму, у коме се помиње да користи кортизон. Ван Авермет је признао да га је користио једном, да реши проблем са здрављем.

7. маја 2015. објављено је да је Ван Авермет ослобођен свих оптужби.

Спољашње везе[уреди]