Гредетин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гредетин
Gredetin-1.jpg
Гредетин
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ОпштинаАлексинац
Становништво
 — 2011.533
Географске карактеристике
Координате43°29′35″ СГШ; 21°35′30″ ИГД / 43.493166° СГШ; 21.591666° ИГД / 43.493166; 21.591666Координате: 43°29′35″ СГШ; 21°35′30″ ИГД / 43.493166° СГШ; 21.591666° ИГД / 43.493166; 21.591666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина200 м
Гредетин на мапи Србије
Гредетин
Гредетин
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаAL

Гредетин је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису становништва 2011, ово насеље је имало 533 становника. Насеље Гредетин је смештено на 15. километру пута Алексинац-Рибарска Бања, подејднако удаљено од општинског центра и овог лечилишта. Окружено је насељима:на северу Горњом Пешцаницом, на истоку Горњим Адровцем, на југу Крушјем, југозападу Радевцем и на западу Великим Шиљеговцем, селу које припада СО Крушевац. Гредетин се налази на 184 метра надморске висине, а највиша тачка у атару села је место звано ,, Ђеренче,, са 321 метром надморске висине. Само насеље је смештено у низини и кроз њега протиче река, а окружено је са севера, истока и југа благим брежуљцима, док се на западу уздижу шумовити брегови.

Историја[уреди]

Иако је насеље овде постојало још у ранијем средњем веку, назив Гредетин се први пут помиње у Крушевачком дефтеру број 55 из 1516. године, а те године имао је 22 хришћанске куће, пет неожењених, једну удовичку и једну баштину. Падине на којима је смештено само насеље биле су поприште сукоба учесника првог српко-турског рата 1876 године. Наиме на брдима око села водиле су се велике битке, мештани и дан данас проналазе метке из тог периода. Николај Рајевски по коме је испирисан лик грофа Вронског у познатом роману ,, Ана Карењина,, је погинуо на висовима око Гредетина у прво српско-турком рату 1876 и сахрањен је у суседном селу Горњи Адровац где се данас налази меморијални комплекс. Село је спаљивано у више наврата током историје, Гредетин је дао доста људи у Великом рату као и у Балканским ратовима па и у Другом светском рату(било је и партизана и четника из овог села). Бугари су овде 1915 направили покољ када је убијено пар десетина мештана. Прва школа изграђена је 1866, међу првима у срезу. Струја је уведена 1958 године.

Гредетин данас поседује Пошту, школу, ветеринарску станицу, продавницу, млин, амбуланту као и пар сеоских мењачница, кроз насеље пролази локални пут Алексинац-Рибарска Бања, нажалост село дели судбину већине села у Србији, популација већином опада. Село је познато у Србији као велики произвођач јагода. У селу се налази Црква Покрова Пресвете Богородице. Кроз насеље протиче Рибарска река. У селу се налази и велики терен за фудбал као и ФК Гредетин.

Демографија[уреди]

У насељу Гредетин живи 553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (44,1 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 992
1953. 1.060
1961. 992
1971. 929
1981. 858
1991. 784 739
2002. 659 722
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
656 99,54 %
Југословени
  
1 0,15 %
непознато
  
1 0,15 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]