Грекање

Координате: 41° 43′ 27″ С; 20° 35′ 04″ И / 41.7242° С; 20.5844° И / 41.7242; 20.5844
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Грекај)

Грекање
мкд. Грекај
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаМаврово и Ростуша
Становништво
 — (2002)20
Географске карактеристике
Координате41° 43′ 27″ С; 20° 35′ 04″ И / 41.7242° С; 20.5844° И / 41.7242; 20.5844
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.100 m
Грекање на карти Северне Македоније
Грекање
Грекање
Грекање на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1256
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Грекање (мкд. Грекање) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Грекање припада општини Маврово и Ростуша.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Насеље Грекање је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 45 km западно.

Село Грекање се налази у горњем делу високопланинске области Река. Насеље је положено високо, на источним висовима планине Кораб. Источно од насеља тло се стрмо спушта у клисуру реке Радике. Надморска висина насеља је приближно 1.100 метара.

Клима у насељу је планинска.

Историја[уреди | уреди извор]

До почетка 20. века Грекање је било цело албанско, али је 1/3 њих било православне вероисповести. Иван Јастребов је записао да у свим селима Велике и Мале Реке, житељи и муслиани и хришћани говоре словенско-македонским наречјем. Само житељи села Жужње, Бибање и Грекај (Грекане) говоре арнаутски. Јастребов пише: На моју велику жалост, пре мојега путовања овамо, поверовао сам на реч људима који воле да откривају туђе мане, који ме увераваше да хришћани наводно не знају други језик сем арнаутски. Тако је и штампано у мојим Податцима (Податци за историју српске цркве, стр. 130.). Био сам запрепашћен када сам на лицу места чуо где ни хришћани ни "Турци" другог језика сем словенско-македонскога не знају. Мушкарци су због општења са Арнаутима на једвите јаде научили арнаутски језик па и понеке жене, али у куи свих Речана нема другог језика до словенско-македонског. Мушкарци су живећи због посла и у Бугарској, већи део године, научили и бугарски и код куће су, мало по мало уносили бугарски жаргон. Муслимани Реке се од хришћана не разликују и не задају им проблеме, за разлику од Арнаута Дебарске нахије и Малесије. [1]

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Грекање је имало 20 становника.

Претежно становништво у насељу су Албанци (100%).

Већинска вероисповест у насељу је ислам. До почетка 20. века 1/3 мештана је била православне вероисповести.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 266., 267. Београд: Службени гласник. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]