Гренада

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 12° 7′ СГ Ш, 61° 40′ ЗГД

За друго значење, погледајте чланак Гренада (вишезначна одредница).
Гренада
Grenada
Застава Гренаде Грб Гренаде
Застава Грб
Крилатица: Земља, народ, светлост
Химна
Hail Grenada
Положај Гренаде
Главни град Сент Џорџиз
Службени језик енглески
 — Краљица Елизабета II
 — Генерални гувернер Сесил Ла Гренад
 — Премијер Кит Мичел
Независност: 7. фебруар 1974. од Уједињеног Краљевства
Површина  
 — укупно 344 km² (217)
 — вода (%) 1,6
Становништво  
 — 2011. 103.328 [1](196)
 — густина 259,5/km²
Валута Источнокарипски долар
Временска зона UTC (UTC-4)
Интернет домен .gd
Позивни број ++473

Гренада (енг. Grenada) је острвска држава на југоистоку Карипског мора [2]: сјеверно од Тринидада и Тобага и јужно од Светог Винсента и Гренадина.

Гренада је најјужније острво у ланцу Виндвордских острва. Под њену управу спадају и јужна Гренадинска острва. Главна острва су настала од остатака угашених вулкана: њих вреди видети због привлачног шумског крајолика. Током сушне сезоне, клима је веома пријатна, дани су топли, а ноћи хладне. Али кад наступи кишно доба године, врућина је неподношљива и дању и ноћу. Привреда се већином заснива на пољопривреди, те Гренађани извозе какао, орашчић, банане и цимет. Без обзира на ове артикле, Гренада се не може похвалити мануфактурном индустријом, премда је туризам постао значајни извор страног капитала. Ова краљевина је омиљено пристаниште бродова који крстаре Карипским морем или уз Мале Антиле

Положај[уреди]

Гренада је острвска земља која се састоји од острва Гранада и шест мањих острва која представљају јужни дио Гренадина. Гренада се налази северозападно од Тринидада и Тобага , североисточно од Венецуеле и југозападно од Сент Винсента и Гренадина

Историја[уреди]

Гренаду је открио Колумбо на свом трећем путовању, а од средине 17. века насељавају је Французи. Британци острво освајају 1762. и проглашавају га својом колонијом. У саставу британске Западноиндијске Федерације 1958-62, 1967. добија самоуправу, а независност 1974. Војне снаге Сједињених Америчких Држава су извршиле инвазију на острво 1983. и свргнуле прокубански режим.

Привреда[уреди]

Раширена је производња зачина: цимета, клинчића, ђумбира и мушкатног орашчића. У новије вријеме замах добијају туризам и трговина.

Становништво[уреди]

Око 80% становништва су потомци афричких робова које су довели Европљани. Остатак чини аутохтоно карипско становништво. Готово цијело становништво говори енглеским језиком. Најраширенија вјера је хришћанство: половину чине католици, а од протестаната најбројници су англиканци.

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

Литература[уреди]

Лексикон држава света / [уредник Радивоје Микић ; географске карте Миладин Анђелић, Петар Куртовић, Јово Куртовић

Београд : Политика : Народна књига, 2006 (Београд : Алфа)

ISBN 86-331-2757-1 (НК) 987-86-331-2757-6 !