Гренада

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 12° 7′ СГ Ш, 61° 40′ ЗГД

За друге употребе, погледајте Гренада (вишезначна одредница).
Гренада
Grenada
Flag of Grenada.svg

Крилатица:
Земља, народ, светлост
Химна:
Hail Grenada
{{{alt}}}
Главни град Сент Џорџиз
Службени језик енглески
Владавина
 — Краљица Елизабета II
 — Генерални гувернер Сесил Ла Гренад
 — Премијер Кит Мичел
Историја
Независност 7. фебруар 1974. од Уједињеног Краљевства
Географија
Површина
 — укупно 344 km2(217)
 — вода (%) 1,6
Становништво
 — 2011. 103.328 [1](196)
 — густина 259,5/km2
Економија
Валута Источнокарипски долар
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC (UTC-4)
Интернет домен ‍.gd‍
Позивни број ++473

Гренада (енгл. Grenada) је острвска држава на југоистоку Карипског мора [2]: сјеверно од Тринидада и Тобага и јужно од Светог Винсента и Гренадина.

Гренада је најјужније острво у ланцу Виндвордских острва. Под њену управу спадају и јужна Гренадинска острва. Главна острва су настала од остатака угашених вулкана и вреди их видети због привлачног шумског крајолика. Током сушне сезоне, клима је веома пријатна, дани су топли, а ноћи хладне. Међутим, кад наступи кишно доба године, врућина је неподношљива и дању и ноћу. Привреда се већином заснива на пољопривреди, те Гренађани извозе какао, орашчић, банане и цимет. Без обзира на ове производе, Гренада се не може похвалити мануфактурном индустријом, премда је туризам постао значајни извор страног капитала. Ова краљевина је омиљено пристаниште бродова који крстаре Карипским морем или уз Мале Антиле

Положај[уреди]

Гренада је острвска земља која се састоји од острва Гранада и шест мањих острва која представљају јужни дио Гренадина. Гренада се налази северозападно од Тринидада и Тобага , североисточно од Венецуеле и југозападно од Сент Винсента и Гренадина

Историја[уреди]

Гренаду је открио Колумбо на свом трећем путовању, а од средине 17. века насељавају је Французи. Британци острво освајају 1762. и проглашавају га својом колонијом. У саставу британске Западноиндијске Федерације 1958-62, 1967. добија самоуправу, а независност 1974. Војне снаге Сједињених Америчких Држава су извршиле инвазију на острво 1983. и свргнуле прокубански режим.

Привреда[уреди]

Раширена је производња зачина: цимета, клинчића, ђумбира и мушкатног орашчића. У новије вријеме замах добијају туризам и трговина.

Становништво[уреди]

Око 80% становништва су потомци афричких робова које су довели Европљани. Остатак чини аутохтоно карипско становништво. Готово цијело становништво говори енглеским језиком. Најраширенија вјера је хришћанство: половину чине католици, а од протестаната најбројници су англиканци.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

Лексикон држава света / [уредник Радивоје Микић ; географске карте Миладин Анђелић, Петар Куртовић, Јово Куртовић

Београд : Политика : Народна књига, 2006 (Београд : Алфа)

ISBN 86-331-2757-1 (НК) 987-86-331-2757-6 !