Гренобл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гренобл
франц. Grenoble
Grenoble 01.JPG
Поглед на Гренобл

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Француска
Регион Рона-Алпи
Департман Изер
Становништво
Становништво (2011-01-01) 157.424[1]
Густина становништва 8683,07 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 45°11′16″ СГШ; 5°54′11″ ИГД / 45.187778° СГШ; 5.903085° ИГД / 45.187778; 5.903085 Координате: 45°11′16″ СГШ; 5°54′11″ ИГД / 45.187778° СГШ; 5.903085° ИГД / 45.187778; 5.903085
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 204–500 m
Површина 18,13 km²
Гренобл на мапи Француске
Гренобл
Гренобл
Гренобл на мапи Француске
Остали подаци
Поштански код 38000, 38100
INSEE код 38185
Веб-сајт www.grenoble.fr

Гренобл (франц. Grenoble) је град у југоисточној Француској у подножју Алпи у регији Рона-Алпи и департману Изер. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 156.107. Шире градско подручје има 514.559 становника по попису из 1999..

Географија[уреди]

Поглед на Гренобл са снежним врховима Дофинских Алпи у позадини
Поглед на Бастиљу из града Гренобла

Гренобл је окружен планинама. Град се налази у алувијалној долини реке Изер на надморској висини од 214 метара. Због планинских, а посебно скијашких спортова град је туристички веома значајан. Двадесет жичара се налази око града. Историјски у подручју Гренобла била је тешка индустрија и рударство. Напуштене фабрике се могу наћи чак и у малим насељима.

Клима[уреди]

Клима (Гренобл)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,5
(61,7)
20,7
(69,3)
25,3
(77,5)
28,0
(82,4)
31,3
(88,3)
37,0
(98,6)
38,3
(100,9)
39,5
(103,1)
33,6
(92,5)
28,1
(82,6)
24,8
(76,6)
19,5
(67,1)
39,5
(103,1)
Средњи максимум, °C (°F) 5,9
(42,6)
7,8
(46)
12,0
(53,6)
15,3
(59,5)
19,9
(67,8)
23,8
(74,8)
26,9
(80,4)
26,4
(79,5)
21,8
(71,2)
16,9
(62,4)
10,2
(50,4)
6,4
(43,5)
16,2
(61,2)
Просек, °C (°F) 2,3
(36,1)
3,7
(38,7)
5,0
(41)
9,8
(49,6)
14,4
(57,9)
17,9
(64,2)
20,5
(68,9)
20,2
(68,4)
16,3
(61,3)
12,3
(54,1)
6,4
(43,5)
3,1
(37,6)
12,0
(53,6)
Средњи минимум, °C (°F) −1,2
(29,8)
−0,4
(31,3)
2,0
(35,6)
4,4
(39,9)
8,9
(48)
12,0
(53,6)
14,2
(57,6)
14,0
(57,2)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
2,7
(36,9)
−0,1
(31,8)
6,3
(43,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −27,1
(−16,8)
−19,4
(−2,9)
−18,2
(−0,8)
−7,9
(17,8)
−2,3
(27,9)
2,1
(35,8)
4,8
(40,6)
3,8
(38,8)
−1,2
(29,8)
−5,3
(22,5)
−10,9
(12,4)
−20,2
(−4,4)
−27,1
(−16,8)
Количина падавина, mm (in) 61
(24)
52
(20,5)
66
(26)
83
(32,7)
104
(40,9)
75
(29,5)
59
(23,2)
67
(26,4)
106
(41,7)
106
(41,7)
87
(34,3)
67
(26,4)
934
(367,7)
[тражи се извор]

Историја[уреди]

Град је био познат по разним именима током историје:

  • Kularo, када су Гали Алоброги саградили јаке зидине око малога града у 3. веку
  • Gratianopolis, после 380. када је цар Грацијан посетио град и дао да се поправе здине

Након пада Западнога римскога царства град је био део Бургундијске краљевине, док га није заузео Клотар I, краљ Франака и син Хлодовеха. Касније су га држали Каролинзи. После тога постао је део друге бургундијске краљевине Арл. Коначно је дошао у посед грофова Вијен, чија титула Дофен је дала традиционално име регији Дофине. Гренобл је био главни град регије Дофине од 1349. Тада је задњи дофен од Вијена продао регију Француској под условом да француски престолонаследници користе титулу "Дофен".

Град је био поприште сукоба католика и протестаната. Тако су 1562. велики број хугенота побацали у реку Изер. Грађани су 1788. напали војску Луја XVI. Опљачкане су и рушене цркве 1789. за време Француске револуције. Тих година су постојале и путујуће гиљотине, које су ишле од села до села и одрубљивале главе врло често на основу неоснованих оптужби. У Греноблу су одржане Зимске олимпијске игре 1968.

Панорама Гренобла
Панорама Гренобла

Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
156.707 161.616 166.037 156.637 150.758 153.317 156.107 157.424

Бастиља[уреди]

Бастиља представља серију утврђења на обронцима планина крај Гренобла. Бастиља је најпосећенија туристичка атракција у граду. Градња Бастиље је започета у средњем веку, а касније су вршена проширења на обимним подземним одбрамбеним мрежама. Бастиља се сматра најбољим примером утврђивања у Француској у 19. веку, а држала је важну стратешку тачку на алпској граници.

Образовање и истраживање у Греноблу[уреди]

Универзитет у Греноблу је 1339. основао папа Бенедикт XII. Али универзитет није имао довољно средстава, тако да је поново основан 1542. Поново су се након некога времена појавили проблеми, па је Наполеон 1805. основао фалуктет права. Гренобл је данас велики научни центар, посебно у области физике, информатичких наука и примењене математике.

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]