Григорије Синаит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Преподобни Григорије Синаит је хришћански светитељ. Прозван је Синаитом јер се замонашио на Синајској гори.

За време владавине цара Андроника Палеолога, око 1330. године, дошао је у Свету гору, да обиђе манастире и сазна нешто о умној молитви и созерцању. Међутим ове две духовне делатности су биле у то време скоро непознате међу Светогорцима. Једини који је ово знао и до савршенства практиковао био је свети Максим Капсокаливит. Григорије је живео на Атосу десет година, у скиту Малула, у пределу Филотејевског манастира.[1] Григорије је раширио своје учење о умној молитви по свим келијама и манастирима Свете горе. Његов знаменит ученик је био беше Калист патријарх Цариградски, који је и написао житије светог Григорија. Потом је Григорије 1340. године услед турских варварских упада, прешао у Македонију и у друге крајеве Балкана и основао обитељи (попут манастира званог "Скритнаја")[2], у којима су се монаси вежбали у молитви умом. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у књизи „Добротољубље“ која је стекла велику популарност међу хришћанима. Између осталога написао је и припјеве Светој Тројици „Достоино јест“, који се пева на васкрсној полуноћници. Спада међу најзнаменитије хришћанске подвижнике и духовне учитеље на Балкану.

Српска православна црква слави га 7. априла и 8 августа по црквеном, а 20. априла и 21. августа по грегоријанском календару.

Референце[уреди]

  1. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1871. године
  2. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1871. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]