Григори Перелман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Григори Пелерман
Perelman, Grigori (1966).jpg
Grigori Perelman in 1993
Датум рођења (1966-06-13)13. јун 1966.(51 год.)
Место рођења Лењинград
 Русија
Поље математика

Григори Перелман (рус. Григо́рий Я́ковлевич Перельма́н),руски математичар, је рођен 13. јуна 1966. године у Лењинграду, бивша СССР, данашња Руска Федерација. Допринео је развоју Риманове геометрије и геометријске топологије. Године 1994. Перелман је доказао соул коњектуру. Године 2003, он је доказао (потврдио 2006) Турстонову(енг. William Paul Thurston} -) геометризациону претпоставку. Ово је последично решено потврдном Поинцареовом (fr. - {Henri Poincaré)претпоставком.

Породица, детињство и образовање[уреди]

Григоријеви родитељи су Јаков (који сада живи у Израелу) и Љубове.[1] Григорина мајка Љубова одустала је од дипломског рада у математици како би га подигла. Математички таленат Григорија постао је очигледан у доби од десет година, а његова мајка га је уписала у школи математике Сергеја Руксина. Његово математичко образовање настављено је у Лењинградској средњој школи # 239, специјализованој школи са напредним програмима математике и физике. Григори се је истицао у свим темама осим физичког васпитања. Године 1982., као члан тима Совјетског савеза који се такмичио на Међународној математичкој олимпијади, међународном такмичењу за средњошколце, освојио је златну медаљу и постигао савршен резултат. Наставио је као студент Математике и механике на Лењинградском државном универзитету, без пријемних испита и уписао се на универзитет. Након доктората 1990. године, Перелман је почео да ради на Лењинградском одсеку Математичког института Стеклова Академије наука СССР-а, где су његови саветници били Александар Александров и Јури Бураго. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, са снажном препоруком геометра Михаила Громова, Перелман је добио истраживачке позиције на неколико универзитета у Сједињеним Државама. Године 1991. Перелман је освојио Награду младих математичара Математичког друштва Санкт Петербурга за свој рад на просторима за закривљеност Александра, који су били ограничени одоздо. Године 1992. позван је да сваке године проведе семестар у Институту Коурант на Универзитету у Њујорку и Универзитету Стони Брок гдје је почео радити на манифолдима са доње стране на кривини Рици. Одатле је 1993. године прихватио двогодишњу истраживачку стипендију Миллер Ресеарцх на Беркли Универзитету у Калифорнији. Након што је 1994. године доказао претпоставку душе, понуђен је посао на неколико врхунских универзитета у САД-у, укључујући Принстон и Станфорд, али он све их је одбацио и вратио се у Институт Стеклов у Санкт Петербургу у лето 1995. године за само истраживачку позицију.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. John Allen Paulos (29. 4. 2010). „He Conquered the Conjecture”. The New York Review of Books. 

Спољашње везе[уреди]