Грковци

Грковци
Грковци;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Општина	Босанско Грахово
Становништво
— 2013.	74
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 30″ С; 16° 33′ 48″ И / 44.091621° С; 16.563367° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Грковци Грковци на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	034

Грковци су насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босанско Грахово, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 74 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Грковци се налазе под Динаром.

Историја[уреди | уреди извор]

Изнад северног дијела села налази се Велика Градина, која се сврстава у трајно настањена места још од праисторијског доба (1000 година п.н.е), а везана је за илирско племе Дициони. Римљани су освојили све ове крајеве после пропасти Батоновог устанка 9. године н.е.

У Грковцима постоји и Кара Арманова - Градина, римско утврђење из касне антике. Ово село је било дио римског муниципијума, Salvium, једно од најстаријих насеља у Ливањском пољу.^[1] У њему је нађено мноштво епиграфских ознака са надгробних споменика, по чему су Граховско и Гламочко поље најпознатији у Босни и Херцеговини. Римска насеља у Граховском пољу су у потпуности разорили Готи.

Такође, Грковци су били стално настањени и у средњем вијеку.

У 19 и 20. вијеку, доминантан народ на овим просторима су Срби - православни хришћани.

Топоними[уреди | уреди извор]

Топоними Грковаца и околине су: Боне, Дубраве, Град, Градски бунар, Хелдовине, Кланци, Пашкула, Плоча, Попрекуше, Рашњева глава, Руњавице, Сушан, Точак, Точило, Велева главица.

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност^[2]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	74	188	140	269	314
Хрвати					2
Југословени		2	59
Муслимани			1		2
остали и непознато		4		3
Укупно	74	190	200	272	318

Демографија^[2]
Година	Становника
1961.	318
1971.	272
1981.	200
1991.	190
2013.	74

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Боса Ненадић, српски правник и члан Сената Републике Српске
Милан Ненадић, српски књижевник

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ivo Bojanovski, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988 - BOSNA I HERCEGOVINA U ANTIČKO DOBA
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

Тромеђа: Грковци (језик: српски)

[1] Ivo Bojanovski, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1988 - BOSNA I HERCEGOVINA U ANTIČKO DOBA

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]