Пређи на садржај

Грлиште

Координате: 43° 48′ 24″ С; 22° 15′ 00″ И / 43.806666° С; 22.25° И / 43.806666; 22.25
С Википедије, слободне енциклопедије
Грлиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.857
Географске карактеристике
Координате43° 48′ 24″ С; 22° 15′ 00″ И / 43.806666° С; 22.25° И / 43.806666; 22.25
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина193 m
Грлиште на карти Србије
Грлиште
Грлиште
Грлиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19342
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Грлиште је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 857 становника (према попису из 1991. било је 1164 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Први писани помен Грлишта је 1455. године у турском попису Видинског санџака. Тада је у атару данашњег Грлишта забележено постојање три села: Грлишта, Застења и Бањице. Села Застење и Бањица имали су у то време и своје цркве. То су данашњи грлиштански манастири Св. Апостола Петра и Павла и Св. Архангела.

Географија

[уреди | уреди извор]

Грлиште је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа у граду Зајечару. Налази се 14 km јужно од Зајечара на надморској висини од 194 m. На месту Ждрело 1,5 km од села, 1989. године изграђена је брана на Грлишкој реци и створено је Грлишко језеро. На месту језера раније је постојало насеље Застење, а једини сведок тога је манастир Светог апостола Петра и Павла из XII века. Становници Грлишта су Тимочани — Торлаци.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Грлиште живи 768 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,5 година (49,1 код мушкараца и 53,8 код жена). У насељу има 308 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.915
1953. 1.929
1961. 1.882
1971. 1.578
1981. 1.381
1991. 1.164 1.164
2002. 857 863
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
844 98,48%
Црногорци
  
3 0,35%
Бугари
  
3 0,35%
Албанци
  
3 0,35%
Словаци
  
1 0,11%
непознато
  
3 0,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]