Пређи на садржај

Грлиште

Координате: 43° 48′ 54″ С; 22° 14′ 38″ И / 43.815° С; 22.244° И / 43.815; 22.244
С Википедије, слободне енциклопедије
Грлиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2022.465
Географске карактеристике
Координате43° 48′ 54″ С; 22° 14′ 38″ И / 43.815° С; 22.244° И / 43.815; 22.244
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина193 m
Грлиште на карти Србије
Грлиште
Грлиште
Грлиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19342
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Грлиште је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 465 становника (према попису из 1991. било је 1164 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Први писани помен Грлишта је 1455. године у турском попису Видинског санџака. Тада је у атару данашњег Грлишта забележено постојање три села: Грлишта, Застења и Бањице. Села Застење и Бањица имали су у то време и своје цркве. То су данашњи грлиштански манастири Св. Апостола Петра и Павла и Св. Архангела.

Географија

[уреди | уреди извор]

Грлиште је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа у граду Зајечару. Налази се 14 km јужно од Зајечара на надморској висини од 194 m. На месту Ждрело 1,5 km од села, 1989. године изграђена је брана на Грлишкој реци и створено је Грлишко језеро. На месту језера раније је постојало насеље Застење, а једини сведок тога је манастир Светог апостола Петра и Павла из XII века. Становници Грлишта су Тимочани — Торлаци.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Грлиште живи 768 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,5 година (49,1 код мушкараца и 53,8 код жена). У насељу има 308 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.915
1953. 1.929
1961. 1.882
1971. 1.578
1981. 1.381
1991. 1.164 1.164
2002. 857 863
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
844 98,48%
Црногорци
  
3 0,35%
Бугари
  
3 0,35%
Албанци
  
3 0,35%
Словаци
  
1 0,11%
непознато
  
3 0,35%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 461 469 484 429 398 363 308


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 87 84 47 35 27 15 8 5 0 0 2,78
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 378 86 248 37 7 0
Женски 408 26 252 117 12 1
УКУПНО 786 112 500 154 19 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 144 36 0 2 34
Женски 114 31 0 0 54
Укупно 258 67 0 2 88
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 18 13 2 14
Женски 0 1 5 3 0
Укупно 0 19 18 5 14
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 2 2 8
Женски 0 3 4 4 6
Укупно 0 4 6 6 14
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 12
Женски 0 0 0 3
Укупно 0 0 0 15

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]