Гробница породице Чарнојевић у Руском Селу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гробница породице Чарнојевић у Руском Селу
Carnojevic Family Mausoleum, Rusko Selo, Serbia.jpg
Гробница породице Чарнојевић у Руском Селу
Опште информације
МестоРуско Село
ОпштинаКикинда
Држава Србија
Време настанка1843. година
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуМеђуопштински завод за заштиту споменика културе
СедиштеСуботица
АдресаТрг Слободе 1 24000
Званични веб-сајт

Гробница породице Чарнојевић у Руском Селу, месту у општини Кикинда, представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Породица Чарнојевић угледна је и чувена првенствено по најистакнутијем представнику патријарху Арсенију III. Припадници гране породице Чарнојевић (носиоци племићког предиката Черновић де Мача) преминули у периоду 18401911, сахрањени су у гробници подигнутој 1843. на сеоском гробљу у Руском Селу, у порти цркве Успења Пресвете Богородице.

Гробница породице Чарнојевић

Гробница је саграђена од опеке, малтерисана и окречена. Основа је правоугаоног облика. Засведена је полуобличастим сводом, над којим је четворосливни кров. Изворни кровни покривач од шиндре замењен је 1936. поцинкованим лимом. Улазни део је истурен са западне стране, правоугаоне основе и опточен лимом са три стране. Врата су гвоздена. На бочним странама је пет полукружних прозора са масивним решеткама од кованог гвожђа.[1]

У гробници је 13 дрвених и металних сандука. На мермерној плочи, постављеној на гробници, на српском и мађарском језику наведена су имена осморо чланова породице Чарнојевић сахрањених на овом месту.

Текст са плоче:

ГРОБНИЦА ПОРОДИЦЕ ЧАРНОЈЕВИЋ

Мермерна табла са именима чланова породице сахрањених у гробници

од Маче и Малог Оросина

Павле 1755-1840

Лаура рођ. Војнић ?-1842

Дионе 1842-1865

Арсен 1831-1889

Петар 1810-1892

Ружа рођ. Анастасијевић ?-1907

Марија ?-1906

Лаура ?-1911

Гробница је пљачкана после I и II светског рата. Била је у веома лошем стању[2] све до 2009. године, када је након вишедеценијског пропадања комплетно реконструирана.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.