Гробље Орловача
| Гробље Орловача | |
|---|---|
 Главни улаз на гробље | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Чукарица |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1988. |
Орловача је једно од београдских гробља, а налази се у београдској општини Чукарица. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је са радом почело 1991. године.
Локација
[уреди | уреди извор]Гробље се налази у источном делу поља Орловача, на јужном ободу Београда, поред Ибарске магистрале, на граници општина Чукарица и Раковица. На југу се граничи са потоком Крушик, на северу са Крушичким потоком, док је долина Кијевског потока са источне стране гробља. Налази се између насеља Железник на северозападу и Петловог брда на североистоку.[1]
Поље се протеже до Железника и на југу је омеђено потоком Рњаковац. Ограничено је пољима Мастирин на северу, Логориштем на југозападу, Дрењаку на југу и Прекопландишту на југоистоку. Северно од гробља налазе се железнички пут и раскрсница Ибарске магистрале, кружни и полукружни пут који повезује јужни руб Београда. Паралелно са кружним путем гради се јужни део нове београдске обилазнице.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]
У међуратном периоду за време Краљевине Југославије, земљиште је раздвојено и додељено од стране краљевске династије Карађорђевић носиоцима Краљевског ордена Белог орла. Подручје је било познато као Орловат, а после 1945. године комунистичке власти су национализовале земљу и назвали ово подручје Орловача.[2]
Детаљни урбанистички план за изградњу гробља завршен је 1985. године. Тим архитеката водила је Мирјана Лукић, а дизајн је урадио Институ за урбанизам, који је укључио идеје за све делова гробља, осим за будућу цркву. Изградња гробља почела је 1988. године, а оно је почело са радом 1991. године. Последњи архитектонски радови изведени су 2008. године, када је изнад главне зграде изграђена купола. Главна зграда дизајнирана је у облику цвета. Купола пречника 10 m направљена је од стакла.[2]
Оригиналне капеле биле су смештене на привременом прилагођеном објекту, који није био погодан за то. Године 1998. Српска православна црква затражила је дозволу за изградњу цркве на гробљу, а Патријарх Павле освештао је простор на коме се она градила, 2. јуна 1998. године. Изградња цркве Светог Великомученика Прокопија почела је у јануару 1999. године, а завршена је и посвећена 2001. године. Цркву је дизајнирала архитекта Љубица Бошњак, фреске је радио Мића Белоћевић, а иконостас је насликала група уметника из Херцеговине.[2]
Градски саобраћај
[уреди | уреди извор]До гробља се дневним линијама ГСП Београд може стићи :
- Линија 502 Миљаковац 1 — Орловача /Гробље/[3]
- Линија 533 Баново брдо — Орловача /Гробље/[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Спомен-чесма -
Мапа гробља -
Пријемни део гробља -
Спомен-плоча на тргу за испраћај -
Гробље и петља из ваздуха -
-
Гроб генерала Пере Чолића
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Slobodan Radovanović (2007). Belgrade and surrounding places. Smederevska Palanka: Magic Map. ISBN 978-86-7802-004-9.
- ^ а б в Branka Vasiljević (3. 12. 2018). „Серијал "Политике": Гробље Орловача - Мермерни цвет за једно од највећих почивалишта”. Politika.
- ^ „ГСП Београд, линија 502”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-13.
- ^ „ГСП Београд, линија 533”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-13.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Гробље Орловача Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2020) на интернет презентацији ЈКП „Београдска гробља“
