Гроздана Олујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гроздана Олујић
Grozdana Olujic 3.jpg
Портрет Гроздане Олујић (2009), аутор фотографије: Бранко Белић
Датум рођења(1934-08-30)30. август 1934.
Место рођењаЕрдевик
 Краљевина Југославија
Датум смрти16. март 2019.(2019-03-16) (84 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
ШколаФилозофски факултет Универзитета у Београду
Занимањесписатељица
есејисткиња
преводитељка
антологичарка.
НаградеНинова награда (2009),
награда Политикиног забавника (1980),
награде Младог покољења (1980. и 1984),
награда Змајевих дечјих игара (1990),
награда Народне просвете,
награда Телеграма
и награда Борислав Станковић (2018)

Гроздана Олујић (30. август 193416. март 2019) била је српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка.

Објавила је шест романа: Излет у небо (1957), Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964), Дивље семе (1967), Гласови у ветру (2009) и Преживети до сутра (2017). Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона. Објавила је и велики број бајки и збирки бајки.

Њена дела доживела су бројна издања у земљи, а преведена су на чак тридест шест светских језика.

Добитница је многобројних књижевних награда од којих су најпознатије: Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004) и Нинова награда за најбољи роман (2009).

Биографија[уреди]

Рођена је 30. августа 1934. године у Ердевику. Гимназију је учила у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1]

Књижевним радом почела је да се бави веома рано, још у средњој школи. Тада је објављивала своје радове у Стражилову и Младој култури. Прва приповетка штампана јој је приликом конкурса за најбољу причу, који је организовала Борба 1953. године.[2]

Важан део своје заоставштине (део своје библиотеке, збирку књига са посветама и својих личних предмета) поклонила је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чија је била чланица.[3]

Преминула је 16. марта 2019. године, у 85. години, у Београду, након дуже болести.[4][5] Ту вест саопштио је „Адлигат”, дан после њене смрти.[6] Сахрањена је 21. марта 2019. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду у 11:30.[7][8][9]

Дела[уреди]

Гроздана Олујић, аутор фотографије Бранко Белић

Романи[уреди]

Први роман o младима и за младе Излет у небо објавила је у 22. години. Штампан 1957. године, доживео је и успех и оспоравање, превођен је и прилагођен извођењу у позоришту, по њему је снимљен и филм Чудна девојка[10].[11] Године 1959, Младо поколење издаје јој књигу Писци о себи, збирку књижевних разговора са нашим савременим писцима.

Роман Гласам за љубав (Просвета, Београд, 1962) добија прву награду загребачког Телеграма за најбољи кратак роман 1963. године, затим се преноси на филмско платно и на позоришну сцену.

Романи Не буди заспале псе (Просвета, Београд, 1964) и Дивље семе (Просвета, Београд, 1967) први пут у литературу наших крајева уносе урбани живот младих људи, њихове проблеме, љубави и недоумице.

Иако је имао контрадикторан пријем (од уласка у најужи избор за Нинову награду до оспоравања), роман Дивље семе, у преводу на енглески језик Wild Seed, добио је у англосаксонском свету сјајне критике, а касније постао и лектира појединих америчких универзитета.

Роман Преживети до сутра завршен 1962. године објављен је тек 2017. године.[12] Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона.[13]

Бајке[уреди]

У области књижевности за децу Гроздана Олујић написала је неколико збирки бајки׃ Седефна ружа и друге бајке (Загреб, 1979), за коју је добила награду Политикиног забавника, Небеска река и друге бајке (Загреб, 1984), Дечак и принцеза, Принц облака (1990), Златни тањир, Камен који је летео, Снежни цвет, роман-бајку Звездане луталице (1987). За њих је добила домаће и светске награде׃ награду Младог поколења, коју је примила два пута 1980. и 1984, награду Змајевих дечјих игара 1990. године,[14] повеље Змајевих дечјих игара Златни лептир и Стара маслина 2002. године, награду за причу Варалица и смрт из збирке Седефна ружа, коју је освојила на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу (World Congress for Art and Culture), САД, 1994.[15]

По бајкама Гроздане Олујић снимљене су плоча и касета Седефна ружа у интерпретацији Мије Алексића,[16] уз музичку пратњу Лазе Ристовског (ПГП, Београд) и телевизијска серија (девет наставака од по тридесет минута).

Многе приче из збирке Афричка љубичица (Народна књига, 1984) укључене су у низ светских антологија у Русији, Израелу, Индији, Француској, а прича Игра из ове књиге награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, Немачка.

Есеји, преводи и антологије[уреди]

Поред већег броја есеја о Францу Кафки, Томасу Вулфу, Марселу Прусту и Поетици бајке,[17] објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф.

Гроздана Олујић је превела драме Арнолда Вескера, Јукија Мишиме и Сола Белоуа, романе савремене књижевнице из Индије Амрите Притам (Тај човек, Костур), дело добитника Пулицерове награде Вилијема Кенедија (Коров) и приредила и превела песме за антологију савремене индијске поезије Призивање светлости (Рад, 1980).

У издању Српске књижевне задруге 2001. године објављена је дело Антологија љубавних бајки света, прво ове врсте у свету, у ком су се на око петсто страна, нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа

Многи познаваоци књижевности су проучавали стваралаштво Гроздане Олујић и писали о њему. У рецензијама и предговорима њених књига чинили су то и Александар Јовановић, Драган Лакићевић, Иван В. Лалић

Сазнање да је бајка лековита, а бајковитост неопходна помаже Гроздани Олујић да, по речима Слободана Ж. Марковића „гради своју поетску визију на темама и мотивима уроњеним у савременост, модерним изразом и новим стиловима, ослањајући се на стваралачко искуство својих претходника, а нарочито на богатство и разуђеност наше народне бајке”.[18]

Награде[уреди]

Награђени роман Гласови у ветру, аутор фотографије Бранко Белић

Добитница је Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2004). Поред тога, добитница је Нинове награде за најбољи роман (Гласови у ветру) у 2009. години,[19] прве награде Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), награде Змајевих дечјих игара (1990),[20] награде Народне просвјете за роман Излет у небо, награде Телеграма за роман Гласам за љубав,[21] те награде Бора Станковић (2018) за целокупно дело са посебним освртом на роман Преживети до сутра.[22]

Одликована је данским витешким орденом Данеборг за заслуге на пољу књижевности, а почасни је грађанин града Осла, главног града Норвешке.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Гроздана Олујић”. Биографија. 2. 4. 2018. Приступљено 15. 3. 2019. 
  2. ^ „Гроздана Олујић”. Гоцини радозналци. 29. 7. 2012. Приступљено 15. 3. 2019. 
  3. ^ „Гроздана Олујић поклонила важан део своје заоставштине”. Б92. 5. 2. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  4. ^ Р., К. (18. 3. 2019). „Преминула Гроздана Олујић”. Политика. Приступљено 10. 3. 2019. 
  5. ^ „Преминула Гроздана Олујић”. Н1 инфо. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  6. ^ „Преминула књижевница Гроздана Олујић”. РТС. 17. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  7. ^ Опачић, Зорана (19. 3. 2019). „Њени ликови су први хипици у српској књижевности”. Политика. Приступљено 19. 3. 2019. 
  8. ^ „Сахрана Гроздане Олујић 21. марта у Алеји заслужних грађана”. Танјуг. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  9. ^ „Она је следила морални императив и била интелектуалац европског формата”. Б92. 21. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  10. ^ „Чудна девојка”. Filmovi.com. 17. 2. 1962. Приступљено 24. 4. 2012. 
  11. ^ „Излет у небо — Гроздана Олујић”. Делфи књижаре. Приступљено 15. 3. 2019. 
  12. ^ Об­ја­вљен за­бо­ра­вље­ни ро­ман Гро­зда­не Олу­јић („Политика”, 18. новембар 2017)
  13. ^ Време сањара и бунтовника („Вечерње новости”, 17. новембар 2018)
  14. ^ Markovic, Mirko. „Награда Змајевих дечјих игара 1990”. Zmajevedecjeigre.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2012. Приступљено 24. 4. 2012. 
  15. ^ „NIN-ova nagrada Grozdani Olujić”, Vreme, 15. јануар 2010.
  16. ^ Седефна ружа
  17. ^ http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Grozdana_Olujic_Poetika_bajke.pdf
  18. ^ Marković, Slobodan: Bajkoviti svet, Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, (1979). стр. 52-54
  19. ^ „Роман године”. НИН. Приступљено 26. 1. 2015. 
  20. ^ „Змајеве дечје игре”. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2009. Приступљено 15. 3. 2019. 
  21. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд (1991). стр. 334, текст „Олујић И. Гроздана”
  22. ^ „Гроздани Олујић Борина награда”. ВРАЊСКА ПЛУС ТЕЛЕВИЗИЈА. Приступљено 17. 3. 2018. 

Литература[уреди]

  • Арбанас, Јасна: Гроздана Олујић писац и преводилац. Есеј о књижевном и преводилачком раду Гроздане Олујић. У: Сунчани сат. — ISSN 0354-2645. — Год. 12, бр. 12 (2004). стр. 85-89.(COBISS.SR 227677703)
  • Бунтовници и сањари : књижевно дело Гроздане Олујић : зборник радова / [уредници зборника Александар Јовановић, Петар Пијановић, Зорана Опачић], 1. Изд., Београд : Учитељски факултет, 2010 — (Поетика српске књижевности за децу и младе; књ. 2) (COBISS.SR 176859660)
  • Вукадиновић, Алек: Обнова бајке : (Гроздана Олујић: „Седефна ружа и друге бајке”, Загреб, 1979). У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 172—173. (COBISS.SR 512797025)
  • Јовановић, Александар: Свет љубави Гроздане Олујић — О роману за децу „Гласам за љубав”. У: Детињство. — ISSN 0350-5286. — Год. 32, бр. 2 (2006). стр. 24-26. (COBISS.SR 231490055)
  • Марјановић, Воја: Гроздана Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 183—186. (COBISS.SR 512797793)
  • Мићић, Вишња: Фигуре конструкције у бајкама Гроздане Олујић : (дидактичко-методички аспекти). У: Савремена књижевност за децу у науци и настави / [уредници Виолета Јовановић, Росић Тиодор]. — Јагодина : Педагошки факултет, — (Посебна издања. Научни скупови; књ. 10). —. 2010. ISBN 978-86-7604-093-3. — pp. 125—137. (COBISS.SR 513982382)
  • Недић, Марко: Бајке Гроздане Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 177—182.(COBISS.SR 512797537)
  • Опачић, Зорана: Наслеђе бајке Ханса Кристијана Андерсена у делу Гроздане Олујић, Нови Сад : [Матица српска], 2007. — pp. 89-105. П. о.: Зборник Матице српске за књижевност и језик; књ. 55, св. 1, 2007. (COBISS.SR 224629767)
  • Опачић, Зорана З.: Поетика бајке Гроздане Олујић,1. изд., Београд : Српска књижевна задруга : Учитељски факултет, 2011 (Посебна издања / [Српска књижевна задруга]) (COBISS.SR 185134092)
  • Пешикан-Љуштановић, Љиљана: Усмено предање у ауторским бајкама Гроздане Олујић. У: Жива реч / уредници Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, — (Посебна издања ; 115). —. 2011. ISBN 978-86-7179-071-0. — pp. 479—497.(COBISS.SR 40505615)
  • Потић, Душица: Врхунци модерне бајке. Приказ књиге: Гроздана Олујић: Вилењакова тајна и друге бајке, Београд, 2003. У: Борба. — ISSN 1451-6608. — Год. 81, бр. 240 (28. август 2003). стр. 13.(COBISS.SR 109121292)
  • Ређеп, Драшко: Гроздана Олујић: Излет у небо. У: Летопис Матице српске. — ISSN 0025-5939—135, 383, 1 (јануар 1959). стр. 94-96.(COBISS.SR 147065607)
  • Смиљковић, Стана: Жанрови у бајкама Гроздане Олујић. У: Detinjstvo. — ISSN 0350-5286. — Год. 34, бр. 4 (2008). стр. 51-55.(COBISS.SR 242934535)
  • Srećković, Milutin: Poetski svet bajke. Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, 1979. U: Savremenik. — ISSN 0036-519X. — God. 26, knj. 52, sv. 12 (1980). стр. 424—427.(COBISS.SR 519166613)
  • Столић, Драгана: Поетика наде : Гласови у ветру Гроздане Олујић. У: Београдски књижевни часопис. — ISSN 1452—2950 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.. — Год 6, бр 18 (2010). стр. 207—211.(COBISS.SR 1024145311)
  • Шијачки, Оливера: Чудесни простори бајке. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 174—176. (COBISS.SR 512797281)

Спољашње везе[уреди]