Гроздана Олујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гроздана Олујић
Grozdana Olujic 3.jpg
Портрет Гроздане Олујић (2009), аутор фотографије: Бранко Белић
Датум рођења(1934-08-30)30. август 1934.
Место рођењаЕрдевик
 Краљевина Југославија
Датум смрти16. март 2019.(2019-03-16) (84 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
ШколаФилозофски факултет Универзитета у Београду
Занимањесписатељица
есејисткиња
преводитељка
антологичарка.
НаградеНинова награда (2009),
награда Политикиног забавника (1980),
награде Младог покољења (1980. и 1984),
награда Змајевих дечјих игара (1990),
награда Народне просвете,
награда Телеграма
и награда Борислав Станковић (2018)

Гроздана Олујић (30. август 1934 — 16. март 2019) била је српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка.

Објавила је шест романа: Излет у небо (1957), Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964), Дивље семе (1967), Гласови у ветру (2009) и Преживети до сутра (2017). Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона. Објавила је и велики број бајки и збирки бајки.

Њена дела доживела су бројна издања у земљи, а преведена су на чак тридест шест светских језика.

Добитница је многобројних књижевних награда од којих су најпознатије: Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004) и Нинова награда за најбољи роман (2009).

Биографија[уреди]

Рођена је 30. августа 1934. године у Ердевику. Основну школу завршила је у родном месту, а гимназију у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1]

Књижевним радом почела је да се бави веома рано, још у средњој школи. Своја дела објављивала је у листовима Стражилово и Млада култура. Добила је награду за најбољу причу на конкурсу који је организовала Борба 1953. године.[2] Тада јој је штапана прва приповетка, те је тако, са само 19 година, закорачила у свет књижевности.

Важан део своје заоставштине (део своје библиотеке, збирку књига са посветама и својих личних предмета) поклонила је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чија је била чланица.[3]

Преминула је 16. марта 2019. године, у 85. години, у Београду, након дуже болести.[4][5] Ту вест саопштио је Адлигат, дан после њене смрти.[6] Сахрањена је 21. марта 2019. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду у 11:30.[7][8][9]

Дела[уреди]

Гроздана Олујић, аутор фотографије Бранко Белић

Романи[уреди]

Први роман o младима и за младе Излет у небо објавила је у 22. години. Штампан 1957. године, доживео је и успех и оспоравање, односно и позитивне и негативне реакције. Био је и цензурисан због аморалности. Превођен је на неколико језика и прилагођен за извођење у позоришту. По њему је снимљен и филм Чудна девојка у режији Јована Живановића.[10][11] Сценарио је, осим књижевнице, писао и Југ Гризељ, југословенски новинар. Главне улоге додељене су Шпели Рогозин, Воји Мирићу и Зорану Радмиловићу. Филм је рађен у продукцији „Авала филма”, а премијерно је приказан 1962. године.

У међувремену, 1959. године, издавачка кућа „Младо поколење” објављује књигу Писци о себи, збирку књижевних разговора са савременим југословенским писцима, у којој се нашла и млада Гроздана.

Три године касније, 1962, београдско издавачко предузеће „Просвета” објавило је њен роман Гласам за љубав. Загребачки часопис за политику и културу Телеграф доделио јој је 1963. године награду за најбољи кратки роман. И ово дело доживело је своју позоришну и филмску адаптацију. Филм је био у режији Томе Јанића, који је заједно са књижевницом написао сценарио. Продуцент филма је Хидајет Чалкић, а објављен је 1965. године у продукцији „Босна филма”. Главне улоге поверене су Вукосави Крунић, Слободанки Марковић, Браниславу Миладиновићу, Драги Митровићу и Хермини Пипинић.

У наредним годинама, Просвета јој је објавила омладинске романе Не буди заспале псе, 1964, и Дивље семе, 1967. године. Овај други је ушао у ужи избор за НИН-ову награду. Енглеска верзија те књиге под насловом Wild Seed постала је и обавезна лектира појединих универзитета у Америци. У његовом фокусу је урбани живот младих људи, њихови проблеми, љубави и недоумице, што представља прекретницу у савременој књижевности за омладину. Од тада се окреће писању бајки и збирки бајки.

Године 2009, Српска књижевна задруга јој је објавила породични, емигрантски роман Гласови у ветру. Он говори о једној српској грађанској породици, породици Арацки. Већинском одлуком жирија за доделу НИН-ове награде, роман је проглашен за најбољи роман исте године.

Породнични роман Преживети до сутра, завршен 1962. године, објављен је тек 2017. године у издању Српске књижевне задруге.[12] Разлог због ког је роман касно објављен јесте цензура и жестоко оспоравање њеног првог романа (Излет у небо), као и то да он није прика­зан из иде­о­ло­шки обо­је­ног дис­кур­са со­ци­ја­ли­стич­ке епо­хе. Због те чи­ње­ни­це спи­са­те­љи­ца је сма­тра­ла да ни­је вре­ме за ње­го­во об­ја­вљи­ва­ње и за­вр­ше­ни ру­ко­пис ни­је ни­ком по­ка­зи­ва­ла. Уопштено, он говори о Другом светском рату у војвођанској равници.

Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона.[13]

Бајке[уреди]

Године 1979, загребачка издавачка кућа „Младост” објављује јој збирку бајки Седефна ружа и друге бајке, која је доживела велики успех и за коју је Гроздана добила награду Политикиног забавника. Прича Варалица и смрт из ове збирке освојила је награду на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу (World Congress for Art and Culture) 1994. године у Сједињеним Америчким Државама.[14] По бајкама Гроздане Олујић снимљене су плоча и касета Седефна ружа у интерпретацији Мије Алексића,[15] уз музичку пратњу Лазе Ристовског и телевизијска серија (девет наставака од по тридесет минута). Сценарио за серију написала је Татјана Павишић, а режирала Вера Белогрлић. Главне улоге тумачили су глумци Радмила Савићевић и Жика Миленковић, те деца из дечје радио групе Радио-телевизије Србије.

Пет година касније, 1984. године, објављена је збирка Небеска река и друге бајке, такође у издању издавачког предузећа Младост. Исте године, издавачка кућа „Народна књига” објављује јој збирку Афричка љубичица, чије су приче укључене у низ светских антологија у Русији, Израелу, Индији, Француској. Прича Игра из ове књиге награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, у Немачкој. Роман-бајка Звездане луталице, објављен 1987. године у издању Просвете, имао је добар пријем публике, а критичари су га врло добро оценили. Шест година касније, 1990. године, излази збирка Дечак и принцеза, као и збирка Принц облака. Потом су уследиле збирке: Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни цвет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007).

Есеји, преводи и антологије[уреди]

Поред бајки и романа, Гроздана Олујић је објавила и бројне есеје о књижевницима Францу Кафки, Томасу Вулфу и Марселу Прусту, као и делу Поетика Бајке.[16] Објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф.

Бавила се и преводилачким радом. Превела је драме енглеског писца Арнолда Вескера, јапанског књижевника Јукија Мишиме и америчког нобеловца Сола Белоуа, романе савремене индијске књижевнице Амрите Притам (Тај човек и Костур), дело добитника Пулицерове награде — Вилијема Кенедија (Коров) и приредила и превела песме за антологију савремене индијске поезије Призивање светлости коју је 1980. године објавило издавачко предузеће „Рад”.

У издању Српске књижевне задруге 2001. године објављено је дело Антологија љубавних бајки света, прво ове врсте у свету, у ком су се на око петсто страна, нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа итд.

Критика[уреди]

О значају Гроздане Олујић за српску, југословенску, али и светску књижевност писали су бројни књижевни критичари попут Александра Јовановића, Ивана В. Лалића, Драгана Лакићевића и Слободана Ж. Марковића.

Сазнање да је бајка лековита, а бајковитост неопходна помаже Гроздани Олујић да, по речима Слободана Ж. Марковића „гради своју поетску визију на темама и мотивима уроњеним у савременост, модерним изразом и новим стиловима, ослањајући се на стваралачко искуство својих претходника, а нарочито на богатство и разуђеност наше народне бајке”.[17]

Награде[уреди]

Награђени роман Гласови у ветру, аутор фотографије Бранко Белић

Добитница је Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2004). Поред тога, добитница је Нинове награде за најбољи роман (Гласови у ветру) у 2009. години,[18] прве награде Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара,[19][20], повеље Змајевих дечјих игара (2001), награде Народне просвјете за роман Излет у небо, награде Телеграма за роман Гласам за љубав,[21] награда Златни лептир и Стара маслина (2002), те награде Бора Станковић (2018) за целокупно дело са посебним освртом на роман Преживети до сутра.[22]

Освојила је награду за најбољу модерну бајку света коју додељуље Светски конгрес за уметност и културу (1994) за причу Варалица, објављена у збирци Седефна ружа.

Одликована је данским витешким орденом Данеборг за заслуге на пољу књижевности, а почасни је грађанин града Осла, главног града Норвешке.

Библиографија[уреди]

  • Олујић, Гроздана (1957). Излет у небо. Београд: Народна књига. 
  • Олујић, Гроздана (1962). Гласам за љубав. Београд: Просвета. 
  • Олујић, Гроздана (1964). Не буди заспале псе. Београд: Просвета. 
  • Олујић, Гроздана (1967). Дивље семе. Београд: Просвета. 
  • Олујић, Гроздана (1979). Седефна ружа и друге бајке. Загреб: Младост. 
  • Олујић, Гроздана (1984). Небеска река и друге бајке. Загреб: Младост. 
  • Олујић, Гроздана (1984). Афричка љубичица. Београд: Народна књига. 
  • Олујић, Гроздана (1987). Звездане луталице. Београд: Просвете. 
  • Олујић, Гроздана (1990). Дечак и принцеза. 
  • Олујић, Гроздана (1990). Принц облака. 
  • Олујић, Гроздана (1998). Златни тањир и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (1998). Месечев цвет. 
  • Олујић, Гроздана (2002). Светлосна врата. 
  • Олујић, Гроздана (2002). Камен који је летео и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (2004). Снежни цвет и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (2007). Јастук који је памтио снове и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (2009). Гласови у ветру. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Олујић, Гроздана (2017). Преживети до сутра. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Олујић, Гроздана (2017). Били су деца као и ти. Београд: Букланд. 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Гроздана Олујић”. Биографија. 2. 4. 2018. Приступљено 15. 3. 2019. 
  2. ^ „Гроздана Олујић”. Гоцини радозналци. 29. 7. 2012. Приступљено 15. 3. 2019. 
  3. ^ „Гроздана Олујић поклонила важан део своје заоставштине”. Б92. 5. 2. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  4. ^ Р., К. (18. 3. 2019). „Преминула Гроздана Олујић”. Политика. Приступљено 10. 3. 2019. 
  5. ^ „Преминула Гроздана Олујић”. Н1 инфо. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  6. ^ „Преминула књижевница Гроздана Олујић”. РТС. 17. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  7. ^ Опачић, Зорана (19. 3. 2019). „Њени ликови су први хипици у српској књижевности”. Политика. Приступљено 19. 3. 2019. 
  8. ^ „Сахрана Гроздане Олујић 21. марта у Алеји заслужних грађана”. Танјуг. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  9. ^ „Она је следила морални императив и била интелектуалац европског формата”. Б92. 21. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  10. ^ „Чудна девојка”. Filmovi.com. 17. 2. 1962. Приступљено 24. 4. 2012. 
  11. ^ „Излет у небо — Гроздана Олујић”. Делфи књижаре. Приступљено 15. 3. 2019. 
  12. ^ Об­ја­вљен за­бо­ра­вље­ни ро­ман Гро­зда­не Олу­јић („Политика”, 18. новембар 2017)
  13. ^ Време сањара и бунтовника („Вечерње новости”, 17. новембар 2018)
  14. ^ „NIN-ova nagrada Grozdani Olujić”, Vreme, 15. јануар 2010.
  15. ^ Седефна ружа
  16. ^ http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Grozdana_Olujic_Poetika_bajke.pdf
  17. ^ Marković, Slobodan: Bajkoviti svet, Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, (1979). стр. 52-54
  18. ^ „Роман године”. НИН. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2015. Приступљено 26. 1. 2015. 
  19. ^ Markovic, Mirko. „Награда Змајевих дечјих игара 1990”. Zmajevedecjeigre.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2012. Приступљено 24. 4. 2012. 
  20. ^ „Змајеве дечје игре”. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2009. Приступљено 15. 3. 2019. 
  21. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд (1991). стр. 334, текст „Олујић И. Гроздана”
  22. ^ „Гроздани Олујић Борина награда”. ВРАЊСКА ПЛУС ТЕЛЕВИЗИЈА. Приступљено 17. 3. 2018. 

Литература[уреди]

  • Арбанас, Јасна: Гроздана Олујић писац и преводилац. Есеј о књижевном и преводилачком раду Гроздане Олујић. У: Сунчани сат. — ISSN 0354-2645. — Год. 12, бр. 12 (2004). стр. 85-89.COBISS.SR 227677703
  • Бунтовници и сањари : књижевно дело Гроздане Олујић : зборник радова / [уредници зборника Александар Јовановић, Петар Пијановић, Зорана Опачић], 1. Изд., Београд : Учитељски факултет, 2010 — (Поетика српске књижевности за децу и младе; књ. 2) COBISS.SR 176859660
  • Вукадиновић, Алек: Обнова бајке : (Гроздана Олујић: „Седефна ружа и друге бајке”, Загреб, 1979). У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 172—173. COBISS.SR 512797025
  • Јовановић, Александар: Свет љубави Гроздане Олујић — О роману за децу „Гласам за љубав”. У: Детињство. — ISSN 0350-5286. — Год. 32, бр. 2 (2006). стр. 24-26. COBISS.SR 231490055
  • Марјановић, Воја: Гроздана Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 183—186. COBISS.SR 512797793
  • Мићић, Вишња: Фигуре конструкције у бајкама Гроздане Олујић : (дидактичко-методички аспекти). У: Савремена књижевност за децу у науци и настави / [уредници Виолета Јовановић, Росић Тиодор]. — Јагодина : Педагошки факултет, — (Посебна издања. Научни скупови; књ. 10). —. 2010. ISBN 978-86-7604-093-3. — pp. 125—137. COBISS.SR 513982382
  • Недић, Марко: Бајке Гроздане Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 177—182.COBISS.SR 512797537
  • Опачић, Зорана: Наслеђе бајке Ханса Кристијана Андерсена у делу Гроздане Олујић, Нови Сад : [Матица српска], 2007. — pp. 89-105. П. о.: Зборник Матице српске за књижевност и језик; књ. 55, св. 1, 2007. COBISS.SR 224629767
  • Опачић, Зорана З.: Поетика бајке Гроздане Олујић,1. изд., Београд : Српска књижевна задруга : Учитељски факултет, 2011 (Посебна издања / [Српска књижевна задруга]) COBISS.SR 185134092
  • Пешикан-Љуштановић, Љиљана: Усмено предање у ауторским бајкама Гроздане Олујић. У: Жива реч / уредници Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, — (Посебна издања ; 115). —. 2011. ISBN 978-86-7179-071-0. — pp. 479—497.COBISS.SR 40505615
  • Потић, Душица: Врхунци модерне бајке. Приказ књиге: Гроздана Олујић: Вилењакова тајна и друге бајке, Београд, 2003. У: Борба. — ISSN 1451-6608. — Год. 81, бр. 240 (28. август 2003). стр. 13.COBISS.SR 109121292
  • Ређеп, Драшко: Гроздана Олујић: Излет у небо. У: Летопис Матице српске. — ISSN 0025-5939—135, 383, 1 (јануар 1959). стр. 94-96.COBISS.SR 147065607
  • Смиљковић, Стана: Жанрови у бајкама Гроздане Олујић. У: Detinjstvo. — ISSN 0350-5286. — Год. 34, бр. 4 (2008). стр. 51-55.COBISS.SR 242934535
  • Srećković, Milutin: Poetski svet bajke. Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, 1979. U: Savremenik. — ISSN 0036-519X. — God. 26, knj. 52, sv. 12 (1980). стр. 424—427.COBISS.SR 519166613
  • Столић, Драгана: Поетика наде : Гласови у ветру Гроздане Олујић. У: Београдски књижевни часопис. — ISSN 1452-2950. — Год 6, бр 18 (2010). стр. 207—211.COBISS.SR 1024145311
  • Шијачки, Оливера: Чудесни простори бајке. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 174—176. COBISS.SR 512797281

Спољашње везе[уреди]