Грофовија

С Википедије, слободне енциклопедије

Грофовија (њем. Grafschaft / grāveschaft,[1][2] од Graf — „гроф”, висока и насљедна племићка титула[3]) подручје је којим су током средњег вијека као монархови вазали владали грофови.[4]

Када су Нормани освојили Енглеску, донели су тај термин са собом. Саксонци су већ били успоставили округе који су постали историјски окрузи Енглеске, називајући их шире;[5] при чему многа имена округа потичу од назива окружног града (седишта округа) са додатком речи шир: на пример, Глостершир и Вустершир.[6] Англосаксонски термини ерл и ерлдом су узети да су еквивалентни континенталним терминима „гроф“ и „грофовија“ под освајачким Норманима, а временом су се ова два спојила и постала еквивалентна. Даље, касније увезени термин постао је синоним за изворну староенглеску реч sċīr ([ʃiːr]) или, у модерном енглеском, shire – еквивалентну административну поделу краљевства. Термин „округ” је еволуирао, сходно томе, да означи ниво локалне администрације који је био непосредно испод националне владе, унутар унитарног (нефедералног) система власти. Округ се касније такође другачије користио у неким федералним системима власти, за локалну административну поделу подређену примарном субнационалном ентитету, као што је провинција (нпр. Канада) или територијална јединица трећег нивоа (NUTS 3).

У Сједињеним Државама и Канади, основаним 600 година касније[а] на британским традицијама, округи су обично административна подела постављена погодним географским разграничењем, који у управљању имају одређене службенике (на пример шерифе и њихова одељења) као део државног и покрајинског механизма, укључујући географски заједничке судске системе.[7]

Округ се може даље поделити на дистрикте, стотине, општине или друге административне јурисдикције унутар округа. Округ обично, али не увек, садржи градове, насеља, вароши, села или друге општинске корпорације, које су у већини случајева донекле подређене или зависне од окружних влада. У зависности од нације, општине и локалне географије, општине могу или не морају бити подвргнуте директној или индиректној контроли округа — функције оба нивоа се често консолидују у градску власт када је област густо насељена.[б]

Изван земаља енглеског говорног подручја, еквивалент израза county се често користи да опише поднационалне јурисдикције које су структурно еквивалентне окрузима у односу који имају са својом националном владом;[в] али које нису увек административно еквивалентне окрузима на претежно енглеском језику.

Историја[уреди | уреди извор]

Коријени грофовија налазе се још крајем Римског царства као comitatus. За вријеме раног средњег вијека самостално су се прошилили на простору бивше римске провинције Галије. Њихова територија се често подударала са римским административним јединицама цивитас (лат. civitas).[8] Франци су развојем феудализма преузели тај облик управе и проширили га по читавој континенталној Европи. Каролинзи су дуж својих граница ради одбране територије спајали по неколико грофовија у марке.[9]

У Светом римском царству, бројни царски грофови (њем. Reichsgrafen) владали су својим грофовијама готово потпуно суверено све до Бечког конгреса 1815. Након њега су настојали сачувати своје привилигије, прогуравајући чланове својих породица у Дијете и осигуравши тако дјеломични имунитет пред судом.

У дијеловима Европе гдје племство није имало велике феуде грофови су још дуго задржали одређене феудалне привилегије над земљом и селима у својој грофовији, као што је право на сељачке услуге, до повремених накнада за кориштење шума, млинова, бунара и пашњака. Та права су се временом смањивала, па су у великој мјери прекинута прије или током 19. вијека.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Година 1666. у консолидацији Канаде после Француског и индијанског рата од Норманског освајања 1066. године...600 година.
  2. ^ Што је већи популациони центар и што је становништво гушће, већа је вероватноћа да су преузете и подведене функције на нивоу округа; обично на основу посебног закона који доноси надлежни законодавни орган.
  3. ^ Националне владе које су федерације, као што је Немачка, имају пододсеке сличне енглеским окрузима по величини. Француска има регионе и департмане који на сличан начин пружају државне услуге. Које су услуге мапиране у које владине уреде, ниво или званичнике је у надлежности националног устава и законодавног тела.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Grafschaft, die”. www.duden.de (на језику: (језик: немачки)). 
  2. ^ Chambers Dictionary, L. Brookes (ed.), 2005, Chambers Harrap Publishers Ltd, Edinburgh
  3. ^ „граф”. www.vokabular.org (на језику: (језик: српски)). 
  4. ^ The Oxford Dictionary of English Etymology, C. W. Onions (Ed.), 1966, Oxford University Press
  5. ^ Vision of Britain [1] – Type details for ancient county. Retrieved 31 March 2012
  6. ^ „county”. Etymology Online. 
  7. ^ „County Government”. Citizen's Guide to Pennsylvania Local Government: 8. 2010. Приступљено 2016-08-09. „The eleven elected county officers are enumerated in the Pennsylvania Constitution, but their powers and duties are prescribed by statutes located throughout the county codes and general state laws. Consolidation of certain offices in smaller counties involves the offices of prothonotary, clerk of courts, register of wills and recorder of deeds. 
  8. ^ Grafschaft (на језику: (језик: немачки)). enzyklo. 
  9. ^ „grofovija”. www.hrleksikon.info (на језику: (језик: хрватски)). Приступљено 22. 4. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pine, L. G. Titles: How the King Became His Majesty. New York: Barnes & Noble, 1992. p. 73. OCLC 27827106.
  • „An Online Encyclopedia of Roman Emperors”. University of South Carolina. Приступљено 2008-04-10. 
  • Institut für Wissenschaftliche Zusammenarbeit mit Hochschulen der Entwicklungsländer (Tübingen, Germany) (1976). Philosophy and History. Philosophy and History. стр. 105. 
  • Jeep, John M. (2001). Medieval Germany: An Encyclopedia. Psychology Press. стр. 140. ISBN 0824076443. 
  • „Geschiedenis”. Ppant.be. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 2016-08-27. 
  • Dotzauer, Winfried: Geschichte des Nahe-Hunsrück-Raumes von den Anfängen bis zur Französischen Revolution; Stuttgart: Steiner. 2001. ISBN 3-515-07878-9. (online at Google Books)
  • Fabricius, Wilhelm: Die Herrschaften des unteren Nahegebietes. Der Nahegau und seine Umgebung; Geschichtlicher Atlas der Rheinprovinz 6; Bonn: H. Behrend, 1914
  • Köbler, Gerhard: Historisches Lexikon der deutschen Länder. Die deutschen Territorien und reichsunmittelbaren Geschlechter vom Mittelalter bis zur Gegenwart. 6. Auflage. Beck, München . 1999. ISBN 3-406-44333-8.
  • Huberty, Michel; Giraud, Alain; Magdelaine, F. and B. (1985). L'Allemagne Dynastique, Tome IV. France: Laballery. ISBN 2-901138-04-7. 
  • „County Government”. Citizen's Guide to Pennsylvania Local Government: 8. 2010. Приступљено 2016-08-09. „The eleven elected county officers are enumerated in the Pennsylvania Constitution, but their powers and duties are prescribed by statutes located throughout the county codes and general state laws. Consolidation of certain offices in smaller counties involves the offices of prothonotary, clerk of courts, register of wills and recorder of deeds. 
  • „Amternes administration 1660–1970 (in Danish)”. Dansk Center for Byhistorie. Архивирано из оригинала 4. 1. 2010. г. Приступљено 1. 1. 2007. 
  • „Country Compendium, A companion to the English Style Guide” (PDF). European Commission Directorate-General for Translation (EC DGT). фебруар 2017. стр. 50—51. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 
  • Mayer, Theodor, "Über Entstehung und Bedeutung der älteren deutschen Landgrafschaften", in Mitteralterliche Studien – Gesammelte Aufsätze, ed. F. Knapp (Sigmaringen 1958) 187–201. Also published in Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtsgeschichte, Germanische Abteilung 58 (1938) 210–288.
  • Mayer, Theodor, 'Herzogtum und Landeshoheit', Fürsten und Staat. Studien zur Verfassungsgeschichte des deutschen Mittelalters (Weimar 1950) 276–301.
  • Eichenberger, T., Patria: Studien zur Bedeutung des Wortes im Mittelalter (6.-12. Jahrhundert), Nationes – Historische und philologische Untersuchungen zur Entstehung der europäischen Nationen im Mittelalter 9 (Sigmaringen 1991).
  • Van Droogenbroeck, Frans J., 'De betekenis van paltsgraaf Herman II (1064-1085) voor het graafschap Brabant', Eigen Schoon en De Brabander, 87 (2004), 1-166.
  • Van Droogenbroeck, Frans J., Het landgraafschap Brabant (1085-1183) en zijn paltsgrafelijke voorgeschiedenis. De territoriale en institutionele aanloop tot het ontstaan van het hertogdom Brabant (2004)
  • „Kreisfreie Städte und Landkreise nach Fläche und Bevölkerung auf Grundlage des ZENSUS 2011 und Bevölkerungsdichte – Gebietsstand: 31.12.2015” (XLS) (на језику: немачки). Statistisches Bundesamt Deutschland. јул 2017. Приступљено 9. 8. 2017. 
  • ideo.pl, ideo- (2019-04-27). „Gminy wiejskie chcą lepszej ochrony swych granic”. Prawo.pl (на језику: пољски). Приступљено 2021-02-15. 
  • Upshur, Jiu-Hwa; Terry, Janice; Holoka, Jim; Goff, Richard; Cassar, George H. (2011). Cengage Advantage Books: World History. I. California: Wadsworth Publishing Co. Inc. стр. 329. ISBN 9781111345167. 
  • Larence, Sir James Henry (1827) [first published 1824]. The nobility of the British Gentry or the political ranks and dignities of the British Empire compared with those on the continent (2nd изд.). London: T.Hookham – Simpkin and Marshall. Приступљено 2013-01-06. 
  • Augustine, Dolores L. Patricians and Parvenus. Wealth and High Society in Wilhelmine Germany (Berg, 1994).
  • Augustine, Dolores L. "Arriving in the upper class: the wealthy business elite of Wilhelmine Germany." in David Blackbourn and Richard J. Evans, eds., The German Bourgeoisie: Essays on the Social History of the German Middle Class from the Late Eighteenth to the Early Twentieth Century (1991) pp: 46-86.
  • Berdahl, Robert M. The politics of the Prussian nobility: The development of a conservative ideology, 1770-1848 (Princeton UP, 2014).
  • Buse, Dieter K. and Doerr, Juergen C., eds. Modern Germany: An Encyclopedia of History, People, and Culture, 1871-1990 (2 vol. Garland, 1998) pp. 41–42.
  • Cecil, Lamar. "The creation of nobles in Prussia, 1871-1918." American Historical Review 75.3 (1970): 757-795 online.
  • D'Almeida, Fabrice. High Society in the Third Reich (2008) excerpt
  • Godsey, William D. (2004). Nobles and Nation in Central Europe: Free Imperial Knights in the Age of Revolution, 1750–1850. Cambridge University Press. ISBN 9781139456098. 
  • Binder-Krieglstein, Reinhard (2000). Österreichisches Adelsrecht 1868 – 1918/19: von der Ausgestaltung des Adelsrechts der cisleithanischen Reichshälfte bis zum Adelsaufhebungsgesetz der Republik unter besonderer Berücksichtigung des adeligen Namensrechts (на језику: немачки). Frankfurt am Main [u.a.]: Peter Lang. ISBN 978-3-631-34833-8. 
  • von Coudenhove-Kalergi, Richard. Adel. Vienna. 1923.
  • Frank-Döfering, Peter. Adelslexikon des österreichischen Kaisertums 1804–1918 (in German). Herder, Vienna . 1989. ISBN 3-210-24925-3..
  • Lieven, Dominic (1993). The aristocracy in Europe: 1815–1914 (1st изд.). New York: Columbia Univ. Press. ISBN 0-231-08112-X. .
  • Siegert, Heinz. Adel in Österreich(in German). Vienna 1971.
  • Stekl, Hannes. Adel und Bürgertum in der Habsburgermonarchie 18. bis 20. Jahrhundert(in German). Oldenbourg, Vienna . 2004. ISBN 3-486-56846-9.
  • Walterskirchen, Gudula. Blaues Blut für Österreich (in German). Amalthea, Vienna . 2000. ISBN 3-85002-452-0.
  • Walterskirchen, Gudula. Der verborgene Stand. Adel in Österreich heute (in German). Amalthea, Vienna . 2007. ISBN 3-85002-428-8.
  • Der Gotha. Supplement. Der "Österreich-Gotha". Mit Ergänzungswerken zum deutschen Adel (in German). Saur, Munich . 1997. ISBN 3-598-30359-9.
  • Hurwich, Judith J. "Marriage strategies among the German nobility, 1400-1699," Journal of Interdisciplinary History (1998) 29#2:169–195.
  • Kaudelka-Hanisch, Karin. "The Titled Businessman: Prussian Commercial Councillors in the Rhineland and Westphalia during the Nineteenth Century", in David Blackbourn and Richard J. Eellung der Mediatisierten 1815–1918, Stuttgart 1957 (Göttingen ²1964). (Deals with the social and political rank of the former sovereign nobles of the Holy Roman Empire who were mediatized from 1803 to 1815.)
  • Johannes Rogalla von Bieberstein: Adelsherrschaft und Adelskultur in Deutschland. Limburg a.d.Lahn.: C.A. Starcke 1998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Грофовија на Викимедијиној остави