Грофовија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Грофовија (њем. grafschaft/grāveschaft[1] од grafгроф, висока и насљедна племићка титула[2]) подручје је којим су током средњег вијека као монархови вазали владали грофови.

Историја[уреди]

Коријени грофовија налазе се још крајем Римског царства као comitatus. За вријеме раног средњег вијека самостално су се прошилили на простору бивше римске провинце Галије. Њихова територија се често подударала са римским административним јединицама цивитас (лат. civitas).[3] Франци су развојем феудализма преузели тај облик управе и проширили га по читавој континенталној Европи. Каролинзи су дуж својих граница ради одбране територије спајали по неколико грофовија у марке.[4]

У Светом римском царству, бројни царски грофови (њем. Reichsgrafen) владали су својим грофовијама готово потпуно суверено све до Бечког конгреса 1815. Након њега су настојали сачувати своје привилигије, прогуравајући чланове својих породица у Дијете и осигуравши тако дјеломични имунитет пред судом.

У дијеловима Европе гдје племство није имало велике феуде грофови су још дуго задржали одређене феудалне привилегије над земљом и селима у својој грофовији, као што је право на сељачке услуге, до повремених накнада за кориштење шума, млинова, бунара и пашњака.

Та права су се временом смањивала, па су у великој мјери прекинута прије или током 19. вијека.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Graf­schaft, die”. http://www.duden.de (на језику: (немачки)).  soft hyphen character у |title= на позицији 5 (помоћ); Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. „граф”. http://www.vokabular.org (на језику: (српски)).  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  3. Grafschaft (на језику: (немачки)). enzyklo. 
  4. „grofovija”. http://www.hrleksikon.info (на језику: (хрватски)). Приступљено 22. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)