Грошничко језеро
| Водојажа | |
|---|---|
 Грошничко језеро | |
| Координате | 43° 55′ 33″ С; 20° 53′ 02″ И / 43.925794° С; 20.883853° И |
| Тип | Вештачко језеро |
| Притоке | Грошничка река |
| Отоке | Грошничка река |
| Земље басена |  Србија |
  Водојажа | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Грошничко језеро или Водојажа је вештачко језеро на Грошничкој реци и грађено је у периоду 1931—1938. године, као највеће вештачко језеро на Балкану.[1] Језеро је напуњено почетком маја 1937. а водовод је прорадио нешто касније.[2] Брана је 1957. надвишена за 5,5 метара. Касније је ова акумулација повезана са акумулацијом на Дуленској реци (Дуленка) из које се пребацује вода у језеро Водојажу.
Језеро је направљено за потребе снадбневања Крагујевца водом. Пошто је општина Крагујевац сиромашна водом, одлучено је да се подигне вештачко језеро на Грошничкој реци, па отуда и назив Грошничко језеро. Други назив језера, Водојажа, настао је од речи зајазити (преградити) и вода. Пошто је Грошничка река преграђена, или зајажена, отуда и назив Водојажа (преграђена вода).
Развијање језера[уреди | уреди извор]
Крагујевац се брзо развијао и потрошња воде се повећавала. Зато је 1962. брана поново дозидана. Сматрало се да ће се тако решити проблем снадбневња града водом у наредних 10 до 15 година. Али се то испоставило као нетачно и то је један од разлога зашто данас у општини Крагујевац има толико језера.
Језеро данас[уреди | уреди извор]
Језером газдује ЈКП „Водовод и канализација“ Крагујевац. Комплетно језеро је I зона санитарне заштите, на језеру је забрањено купање и камповање.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Време", 9. мај 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
- ^ "Политика", 9. мај 1937
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.