Грубишно Поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грубишно Поље
Grubišno Polje - center.jpg
Центар Грубишног Поља
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво
 — 2011. 2.917
 — густина 10,84 ст./km2
Агломерација (2011.) 6.478
Географске карактеристике
Координате 45°42′08″ СГШ; 17°10′21″ ИГД / 45.70221230365303° СГШ; 17.17239449339611° ИГД / 45.70221230365303; 17.17239449339611Координате: 45°42′08″ СГШ; 17°10′21″ ИГД / 45.70221230365303° СГШ; 17.17239449339611° ИГД / 45.70221230365303; 17.17239449339611
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 269 км2
Грубишно Поље на мапи Хрватске
Грубишно Поље
Грубишно Поље
Остали подаци
Градоначелник Златко Мађерух
Поштански број 43290

Грубишно Поље (чеш. Hrubečné Pole) је град у Хрватској.

Географија[уреди]

Грубишно Поље смештено је на југозападним обронцима Билогоре. Подручје града простире се на површини од 269 km2 што га чини највећом самоуправном јединицом по површини у Бјеловарско-билогорској жупанији. Јужну границу подручја града чини горњи ток реке Илове док североисточну чине билогорски превоји.

Иако се Грубишно Поље налази у Бјеловарско-билогорској жупанији која се, уз Пожешко-славонску, једина не граничи ни са једном страном државом, удаљена је једва 30-ак km од граничног прелаза Терезино Поље-Барч према Мађарској, то омогућава да се Грубишно Поље ипак не налази у „прометној изолацији“ како би се, на први поглед, могло очекивати.

Историја[уреди]

Рација у Грубишном Пољу 1941.[уреди]

На самом почетку Другог свјетског рата, у ноћи 26/27. априла 1941. у Грубишно Поље је на позив локалног жупника Петра Сивијановића возом из Загреба стигла група од 110 хрватских усташа које су предводили Еуген Дидо Кватерник, главни „равнатељ за ред и сигурност“ НДХ и шеф загребачке полиције Ивица Шарић. Усташе су стигле у предвечерје, и одмах почеле са масовним хапшењем 504 Срба а под оптужбом да су „четници“ и да „припремају ђурђевдански устанак“ против НДХ.[1] Усташе су свих 504 ухапшених Срба 27. априла 1941. транспортовали у логор Загребачки збор а затим 29. априла у логор Даница. Крајем јуна 1941. 504 ухапшена су пребачена у логор Госпић, затим логор на острву Паг, да би током јула 1941. њих 487 од укупно 504 усташе побиле на Велебиту, у јами Јамина код мјеста Трибањ Крушчица (логор Госпић).[1]

Између 28. септембра и 6. октобра 1942. године извршени су масовни покољи Срба у селима среза Грубишно Поље.[2]

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[3] То исто су радили у срезу Грубишно поље.[4]

Из села среза Грубишно поље протеран је велики број српских породица: из села Лончарице 19, из Дабчевице 8, из Мале Петратовице 16 богатијих и угледних српских земљорадничких породица, из Великог Грђевца све породице које су имале више од 10 јутара земље. На њихова имања одмах су доведени Хрвати из Загорја.[5]

Благодарећи управо честитим мајкама и супругама, 487 наших људи из Грубишног Поља, обиљежена је по први пут (1957) и каменом обзидана бездана Шаранова јама на Велебиту. Били су то синови и мужеви, између 16 и 60 година. Мајке и супруге су им прве обишле гроб и обиљежиле га Спомен плочом на којој пише: На овом мјесту између осталих из наше земље побијено је по усташким крвницима и 486 жртава из опћине Грубишно Поље 1941. Спомен плочу подигло је друштво „Напредна жена“.[6] Грубишно Поље 2. VI 1957. Ова Спомен плоча разбијена је 1971. године, након тога обновљена али опет разбијена 1992. године. Спомен плоча је обновљена 26. јуна 2010. на иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Српска православна Црква Светог Георгија у Грубишном Пољу подигнута 1773–1775.

„ОТКОС 10" — Оружани прогон Срба са Билогоре 1991.[уреди]

Напад паравојних формација, тада још међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Ниједан обрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, камиона, комбија и аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице до Кореничана. У колону су се укључили и браниоци Билогоре. Положаји су падом мрака напуштени, а пред зору су остали празни. У савлађивање блатног и мочварног, а према Турчевић Пољу и клизавог пута уложени су натчовјечански напори. Додатна невоља била је ниска температура. У тракторским приколицама и камионима свијет се напросто смрзавао непомично сједећи десетине сати. Ништа боље није било нити у комбијима и аутомобилима, који су сваки час стајали или су били гурани и извлачени по леденом блату. Кад се колона коначно извукла на асфалт, била је дуга километре и километре. У свом саставу имала је око 600 разних возила, а највише трактора са приколицама и у њима око 4.000 промрзле, али спашене чељади. Правац кретања је био: ОкучаниСтара ГрадишкаБања Лука. Циљ је био Србија. Припадници ЗНГ су сутрадан опрезно прилазили рововима до којих јучер због убитачне ватре нису могли доћи. Послије дуго оклијевања, сумњичења и опреза, тек око подне ушли су у празне ровове. Над преосталим цивилним становништвом, почињена су страховита звјерства и злочини. У Дапчевачким Брђанима на кућном прагу, припадници ЗНГ су убили Раду Кравића, старог око 55 година. У Лончарици су, у његовом властитом дворишту, заклали Живка Мишчевића, старог око 55 година. У Тополовици су у својој кући заклани Љуба и Љубан Ормановић, супружници стари преко 65 година. Многе су куће попаљене и опљачкане. Бестијални и беспримјеран рушилачки нагон свега што је српско представља минирање и паљење српских кућа у великом, углавном српском селу Мали Грђевац. Он је дословно сравњен са земљом мада у дане тзв. „Откоса 10” у томе мјесту није испаљен ниједан метак отпора. Успут су порушена сва обиљежја усташких злочина и антифашистичке борбе из Другог свјетског рата.[7]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, Грубишно Поље је имало 2.917 становника, а укупно градско подручје је имало 6.478 становника.[8]

Град Грубишно Поље[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Година[9] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 7.523 9.716 10.506 11.772 13.370 13.792 13.037 16.101 15.532 15.809 14.785 12.664 9.069 8.119 6.930
  • напомене:

Настао из старе општине Грубишно Поље.

Грубишно Поље (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Година[9] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 3.171 3.501 3.060 2.741 2.655 2.591 2.381 2.262 2.238 2.229 1.873 1.703 1.544 1.202 970

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Грубишно Поље је имало 3.501 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.320 37,70 %
Срби
  
1.294 36,96 %
Чеси
  
311 8,88 %
Југословени
  
255 7,28 %
Мађари
  
135 3,85 %
Роми
  
16 0,45 %
Црногорци
  
9 0,25 %
Македонци
  
6 0,17 %
Словенци
  
6 0,17 %
Италијани
  
4 0,11 %
Муслимани
  
4 0,11 %
Румуни
  
4 0,11 %
Немци
  
3 0,08 %
Албанци
  
2 0,05 %
Грци
  
2 0,05 %
Бугари
  
1 0,02 %
Јевреји
  
1 0,02 %
Русини
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
неопредељени
  
74 2,11 %
регион. опр.
  
1 0,02 %
непознато
  
50 1,42 %
укупно: 3.501

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Радио телевизија Републике Српске: Седамдесет година од злогласне рације у Грубишином Пољу, 26. 4. 2011. (на језику: српски)
  2. ^ Даница Праштало, учитељица из Мале Ператовице срез Грубишно Поље
  3. ^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године
  4. ^ Даница Праштало, учитељица из Мале Ператовице
  5. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 118
  6. ^ Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941—1991., (2007)
  7. ^ Оружани прогон Срба са Билогоре 1991.(на језику: српски)
  8. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013. 
  9. 9,0 9,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]