Пређи на садржај

Грудни оклоп

С Википедије, слободне енциклопедије
Италијанска кираса из 1560, део пуног оклопа.

Грудни оклоп (енгл. Cuirass, фр. Cuirasse), прсни оклоп, кираса или грудњак[1][а] је делимични плочасти оклоп за заштиту груди и леђа, који је био у употреби од старог века до Првог светског рата.[2][3] Састоји се од прсне (пршњак) и леђне плоче.

Терминологија

[уреди | уреди извор]

Стара српска реч за овај део оклопа, ако је постојала, није сачувана, док су модерни називи различити и непрецизни. У својој студији о косовском боју из 1890, пуковник Јован Мишковић написао је да је оклоп у 14. веку имао следеће делове: "Шлем са подбрадником и визиром, који се могао подизати и спуштати, огрлицу, нарамењаке с рукавима, напршњак (кираса), наруквице, набедреник (од појаса до половине бутина), ногавице (до колена), колењаче, дизлуци с получизмама од металних крљушти. Испод напршњака имали су панцирли кошуљу, испод ње завој од коже, набијен кучином, а преко кирасе долазило је неко везено ткиво. Уз то долазио је још округао или овалан штит."[4]

Термин пршњак употребио је Гавро Шкриванић у својој књизи Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику из 1957. године, при чему га јасно разликује од леђног оклопа и кирасе, [5] а задржао га је Ненад Лемајић у Лексикону српског средњег века (1999).[6] Марко Алексић у књизи Марко Краљевић: Човек који је постао легенда (2015) задржава термин пршњак (за прсну плочу),[7] а за кирасу користи термин грудни оклоп.[8]

С друге стране, Петар Томац у студији о косовском боју (1968) користи термин прсни оклоп, при чему не раздваја пршњак од кирасе,[9] а исти термин користи и Војна енциклопедија (1973).[2]

Преведена дела користе различите термине:

  • превод Енгелса из 1953. користи прсни оклоп како за пршњак[10] тако и за кирасу,[11] док се на другом месту за кирасу користи термин грудњак.[10]
  • у књизи Оружје и оклопи (превод из 1990) доследно се користе термини прсни оклоп[12] и грудни оклоп (за кирасу)[13][14][15][16] и прсна плоча (за пршњак).[15][17]
  • у књизи Витезови кроз историју (превод из 2003) користи се термин грудне плочице за пршњак.[18]

Историја

[уреди | уреди извор]
Старогрчки бронзани грудни оклоп из архајског доба (620-580. пре нове ере).

Стари век

[уреди | уреди извор]
Француски грудни оклоп и шлем из 1854. године.

Први плочасти оклопи за заштиту груди и леђа појавили су се у Античкој Грчкој (од 6. до 4. века пре н.е), а састојали су се од грудне и леђне бакарне или бронзане плоче, које су биле спојене шаркама или каишима.[12] Слични, декоративни грудни оклопи (лат. lorica musculata, мишићни оклоп) користили су и у античком Риму (од 4. века пре н.е. до 5. века н.е), али су их због скупе израде користили само официри и коњаници, док је већина пешадије имала јефтиније оклопе од кожних или металних трака (лат. lorica segmentata, чланковити оклоп).[2][13]

Средњи и нови век

[уреди | уреди извор]

У средњем веку (од 5. до 15. века) плочасте прсне оклопе замениле су верижњаче, а плочасти прсни оклопи поново су ушли у употребу као део пуног оклопа у 15. веку (готски оклоп) и 16. веку (максимилијански оклоп).[2][14][15] Са појавом ватреног оружја и напуштањем пуног оклопа крајем 16. века (у почетку је коришћена прелазна форма, такозвани полуоклоп), плочасти грудни оклопи су до почетка 17. века, уз шлемове, остали једина заштитна опрема како коњаника (аркебузири, рајтери, кирасири), тако и пешака (ландскнехти, копљаници).[16] Француски кирасири задржали су прсне оклопе све до почетка Првог светског рата.[3]

У Србији

[уреди | уреди извор]

Плочасти грудни оклоп оришћен је и у Србији. Познато је да је цар Душан у два наврата (1345. и 1347. године) набавио из Венеције за своју оклопну коњицу 600 грудних оклопа, 800 шенкела (доколеница), 800 коларија (оковратника), 800 барбута, 500 оклопних рукавица (лат. cirotechas) и 300 штитова.[2]

Према ономе што је Душан увозио и што се могло произвести у земљи, може се закључити да је просечан српски коњаник (властелин или властелинчић) у другој половини 14. века, уочи боја на Косову, имао шлем, верижну огрлицу, прсни оклоп (можда и кожни), штит, верижне рукавице и доколенице.[9] То није био пуни оклоп западних витезова, али је на српском коњанику било много више оклопа него што су га имали турски коњаници тог времена. Источњачки коњаници нису носили штит, а најчешће ни копље, већ само лук и сабљу или ханџар за блиску борбу.[19]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Види Терминологија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Стивенсон 1978, стр. 12.
  2. ^ а б в г д Вујновић 1973, стр. 311.
  3. ^ а б Вујновић 1973, стр. 312.
  4. ^ Мишковић 2020, стр. 65.
  5. ^ Шкриванић 1957, стр. 146.
  6. ^ Лемајић 1999, стр. 478.
  7. ^ Алексић 2015, стр. 304.
  8. ^ Алексић 2015, стр. 303.
  9. ^ а б Томац 1968, стр. 66.
  10. ^ а б Енгелс 1953, стр. 33.
  11. ^ Енгелс 1953, стр. 40.
  12. ^ а б Бајем 1990, стр. 12.
  13. ^ а б Бајем 1990, стр. 13.
  14. ^ а б Бајем 1990, стр. 25.
  15. ^ а б в Бајем 1990, стр. 26.
  16. ^ а б Бајем 1990, стр. 27.
  17. ^ Бајем 1990, стр. 33.
  18. ^ Џајс 2003, стр. 187.
  19. ^ Томац 1968, стр. 67.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грудни_оклоп&oldid=30851624”