Грузијски језик
Грузински језик | |
---|---|
ქართული | |
Говори се у | Грузија Иран Азербејџан Турска Русија |
Број говорника | 4,1 милиона (недостаје датум) |
Јужно-кавкаски
| |
грузијски алфабет | |
Званични статус | |
Службени језик у | Грузија |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ka |
ISO 639-2 | geo (B) kat (T) |
ISO 639-3 | kat |
Јужнокавкаска група језика (картвелски језици) - дијалекти грузинског језика | |
Већински језик
Мањински језик |
Грузински језик (груз. ქართული ენა [kartuli ena]) је службени језик у Грузији, републици смештеној на Кавказу.
Грузински је матерњи језик 4,1 милиона становника у самој Грузији (83% свеукупног становништва), и још 200.000 хиљада ван земље (углавном у Турској, Ирану, Русији, Америци и западној Европи). Књижевни је језик свих етнографских група грузинског народа, укључујући оне које говоре другим јужнокавкаским језицима (или картвелским језицима): Свани, Мегрели и Лази. Јудеогрузински, грузиник или киврули (груз. ყივრული ენა, хебр. קיברולי), дијалекат грузинског у којем постоји велики број позајмљеница из хебрејског и арамејског, понекад се сматра засебним језиком, матерњи је језик још 20.000 становника Грузије (Грузијских Јевреја) и 60.000 ван (већином у Израелу, нешто мање од 60.000).[1]
Писмо
Грузијско писмо, или мхедрули (მხედრული [mkhedruli] — „секуларно“ или „војно") се први пут појавило у 11. веку. Састоји се од 33 слова и не разликује велика и мала (обојана поља означавају слова која се више не користе).
ა | ბ | გ | დ | ე | ვ | ზ | ჱ | თ | ი | კ | ლ | მ | ნ |
ჲ | ო | პ | ჟ | რ | ს | ტ | ჳ | უ | ფ | ქ | ღ | ყ | შ |
ჩ | ც | ძ | წ | ჭ | ხ | ჴ | ჯ | ჰ | ჵ | ჶ | ჷ | ჸ |
Граматика
Грузински језик има 7 падежа: номинатив, ергатив, датив, генитив, инструментал, адвербијал и вокатив. Прва три су „језгрени падежи“ и имају функције које се међусобно преклапају (нпр. означавају субјект у различитим ситуацијама).
У неким глаголским облицима грузијски се понаша као активно-стативни и ергативни језик.
Грузински нема категорију рода.
Језик има аглутинативну морфологију и постпозиције.
Референце
- ^ „Judeo-Georgian”. Ethnologue (18th ed., 2015).