Грузија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грузија
საქართველო (грузијски)
Крилатица: Снага је у јединству
(груз. ძალა ერთობაშია)
Химна: Слобода
(груз. თავისუფლება)
Положај Грузије
Главни град Тбилиси (влада и председник)
Кутаиси (седиште парламента)
41°43′N 44°47′E / 41.717° СГШ; 44.783° ИГД / 41.717; 44.783Координате: 41°43′N 44°47′E / 41.717° СГШ; 44.783° ИГД / 41.717; 44.783
Службени језик грузински Абхазији абхаски)
Владавина
Облик државе Унитарна полупредседничка република[1]
 — Председник Гиорги Маргвелашвили
 — Председник Владе Гиорги Квирикашвили
 — Председник Парламента Давид Усупашвили
Историја
Независност
 — од ЗДФР 26. мај 1918.
 — Независност од СССР
 — Објављена 9. април 1991.
 — Призната 25. децембар 1991.
Географија
Површина
 — укупно 69,7001 km2(120)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво
 — 2014.[2] 3.713.804(129)
 — густина 68 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2012.
 — укупно $26,35 милијарди[3](109)
 — по становнику 5.491,09(114)
ИХР (2011.) 0.733[4](74) — висок
Валута лари (ლ)
 — код валуте GEL
Остале информације
Временска зона UTC +4
Интернет домен.ge
Позивни број +995

1 Укључујући и de facto независне територије Абхазију и Јужну Осетију (укупне површине 12.500 km2)
2 Не укључује Абхазију и Јужну Осетију

Грузија, позната и као Ђурђија (груз. საქართველო [Sakartvelo]), је држава у источној Европи.[5][6] Граничи се са Русијом на северу и североистоку, Турском и Јерменијом на југу, и Азербејџаном на југоистоку, док на западу излази на обале Црног мора у дужини од око 310 км.[7] Грузија је чланица међународних организација попут Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, EUROCONTROL, Светске трговинске организације и ГУАМ-а, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир.

Грузија заузима површину од 69.700 km2 од чега је 57.200 km2 под директном грузијском контролом, док 12.500 km2 контролишу власти Абхазије (8.600 km2) и Јужне Осетије (3.900 km2). Према проценама за 2012. у Грузији је живело нешто мање од 4,5 милиона становника. Главни и највећи град у земљи је Тбилиси који је седиште председника и националне владе, док је од маја 2012. град Кутаиси центар законодавне власти (парламента). Већи градови су још и Батуми који има функцију административног центра аутономне републике Аџарије и Рустави (оба преко 100 хиљада становника). Град Поти који лежи у централном делу црноморске обале је најважнија грузијска лука. Већину популације (преко 80%) чине етнички Грузини, службени језик је грузински (изузев на територији отцепљених република где се говоре абхаски и осетски језик), а око 80% популације су припадници Грузијске православне цркве. По државном уређењу Грузија је унитарна полупарламентарна држава у којој извршну власт деле председник и влада.

Рељефом Грузије доминирају високи планински ланци Великог Кавказа на северу са бројним врховима који прелазе 4.000 м надморске висине, укључујући и највиши врх у земљи Шхару (на надморској висини од 5.200 м) и Малог Кавказа на југу. Црноморско приморје је доста ниско и замочварено и од обале ка унутрашњости се у виду левка шири пространа Колхидска низија. Низијска подручја се налазе и у источним и централним деловима земље и прате токове највећик грузијских река Куре (или Мткварија) и њених притока. Западни део земље припада сливу Црног мора, док источни део отиче ка Каспијском језеру управо преко реке Куре.

На подручју данашње Грузије постојала су још током античких времена моћна и независна краљевства. Краљевине Колхида и Иберија су још у IV веку примиле хришћанство, па се Грузија може убрајати међу најстарије хришћанске земље на свету. Свој највећи успон грузијска држава доживела је током XI и XII века за време владавине краља Давида IV и краљице Тамар. Почетком XIX века грузијске државе долазе под власт Русије, а 1921. Грузија постаје део СССР и постаје Грузијска ССР. Распадом Совјетског Савеза 1991. Грузија постаје самостална држава, а период транзиције ка капиталистичком и демократском друштву током 90их година био је праћен великим економским проблемима и оружаним сукобима у Јужној Осетији и Абхазији. Период криза и сукоба привремено је окончан Револуцијом ружа у новембру 2003. у којој је смењен тадашњи председник Едуард Шеварнадзе.

Након оружаног сукоба у Јужној Осетији почетком августа 2008. у који се умешала и Русија, Грузија је изгубила суверенитет над провинцијама Јужна Осетија и Абхазија које су прогласиле независност. Република Грузија ове области са делимичним међународним признањем сматра саставним делом властите територије који су под привременом окупацијом.

Етимологија[уреди]

Према легенди Грузини су добили име по Светом Георгију. На слици обелиск у Тбилисију

Изворно име за Грузију је Сакартвело (груз. საქართველო) и у приближном преводу означава картвелијанску земљу. Термин је кованица две речи картвел-и (груз. ქართველ-ი) која представља етноним и односи се на становнике централног грузијског региона Картли који се може сматрати језгром древне грузинске државе, и циркумфикса „са + народ + о“ који представља класичну конструкцију у грузинском језику за етнониме (у буквалном преводу „територија где живе ...“). Од почетка 9. века термин Сакартвело је захваљујући ширењу јединствене вере, језика и културе постепено почео да се односи на подручје свих грузијских држава изван самог региона Картли.[8][9] Грузини себе називају Картвелеби (груз. ქართველები), а свој језик картули (ქართული).

Према древним грузијским рукописима (груз. ქართლის ცხოვრება; Картлис цховреба)[10] предак древник Картвелијанаца је био Картлос који је по предању био праунук најстаријег сина библијског пророка Ноје, Јафета од којег су после великог потопа настали сви европски народи (јафетити). Антички грчки и римски аутори су становнике данашње западне Грузије називали Колхиђанима, а њихову земљу Колхидом, док су они на истоку били Иберијанци или Иверани, а њихова земља Иверија.

Постоје различита објашњења термина Грузија, односно Георгија. Према неким теоријама творци термина Јоргија су били римски географи Помпоније Мела и Плиније Млађи који су у својим путописима описивали георгијанска племена и георгијанце (у преводу земљорадници).[11] Наиме древни Грузини су се бавили ратарством, док су околни народи били сточари па вероватно отуда и сам назив георгос (грч. γεωργός) да би се уочила разлика између њих.[12]

Термини Георгија, односно Георгијанци у западноевропским средњовекивним црквеним списима су у директној вези са ранохришћанским светитељем Светим Георгијем (тј. Св. Ђорђем или Св. Ђурђом, па отуд и назив Ђурђија) који је у то време међу хришћанским становницима Кавказа био веома поштован (и који се и данас поштује и слави као заштитних грузијске државе и народа).

Према неким ауторима термин Грузија је настао у XI или XII веку и изведен је од арамејских речи гурз-ан (gurz-ān) или гурз-ијан (gurz-iyān), односно од арапског ђурђан (ĵurĵan) или ђурзан (ĵurzan). Оба термина су настала од новоперсијских речи gurğ и gurğān и могу се превести као „земља вукова“, што се поклапа са савременим јерменским називом Вирк (јерм. Վիրք) односно Врастан (јерм. Վրաստան) који има идентично значење.

Егзоним Грузија је такође персијско-арапског порекла, и раширио се преко средњовековних руских путописаца углавном по источноевропским језицима (између осталих и српском). Тако је путописац Игњатије Смолњанин 1389. писао о Гурзии и Гурзима, док је Атанасије Никитин средином XV века писао о Гурзинској земљи (рус. Гурзыньская земля).[13]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Република Грузија лежи на подручју геополитичке регије Закавказје, на самој граници између источне Европе и југозападне Азије,[14] те се стога може сматрати подједнако и европском и евроазијском државом.[7][15] Сами Грузини своју земљу називају балконом Европе. У геополитичком и културолошком погледу Грузија се сматра искључиво делом европског континента.[16]

Државна територија се простире између 41° и 44° северне географске ширине и 40° и 47° источне географске дужине. Обухвата укупну површину од 69.700 km2, а по величини територије налази се на 121. месту међу светским државама. На северу и североистоку Грузија граничи са Руском Федерацијом у дужини од 723 км,[17] југоисточно је граница са Азербејџаном (322 км), на југу са Јерменијом (164 км) и Турском (252 км).[7] Укупна дужина копнених граница износи 1.461 км. На западу Грузија излази на обалу Црног мора у дужини од око 315 км. Од тога око 200 км обале се налази на територији Абхазије, а 54 км на територији Аџарије.[18]

Геологија и рељеф[уреди]

Топографска мапа Грузије

Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ.[7] На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска низија.[7]

Највиши врх је Шхара на Великом Кавказу са 5.068,9 m. Најдужа река Грузије је 1.364 km дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 km, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 km2) на 2.073 m надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 m дубине најдубља пећина на свету.

Воде[уреди]

Клима[уреди]

Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.[7]

Флора и фауна[уреди]

Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума. На високим надморским висинама биљни покривач је алпски. У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.

Историја[уреди]

Античке земље Кавказа — Колхида, Иберија, Јерменија и Албанија

До 12. века пре нове ере у североисточној Анадолији је постојала држава Диаоха. У 6. веку пре нове ере на територији данашње Грузије су постојале две државе: Колхида (западна Грузија) и Иверија (источна Грузија). Ове земље су освојили Римљани. Грузија је 327. усвојила хришћанство као званичну државну религију и тако постала друга земља на свету која је овој религији дала државни статус, после Јерменије. Касније су Грузијом владали Византинци, Арапи и Персијанци. Крајем 10. века наступило је златно доба Грузије. Стечена је независност од Византије. Под влашћу краља Давида Градитеља (1089—1125) и краљице Тамаре (1184—1213), Грузија је између 11. и 13. века била највећа сила на Кавказу. Тај период је прекинула инвазија Монгола под Тимуром Ленком. У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем. Источна Грузија је 1783. закључила одбрамбени уговор са Русијом. Руски цареви су присвојили ову краљевину 1801. Западна Грузија је остала независна још један век, до 1810. Русији је требало још 54 године да успостави пуну контролу над овим областима. Последња је пала кнежевина Абхазија 1864.

Демократска Република Грузија и Закавкаска СФСР[уреди]

После Октобарске револуције, Грузија је прогласила независност 26. маја 1918. (Демократска Република Грузија). Совјетски Савез је заузео целу Грузију до 1921. и прикључио је Закавкаској СФСР.

Грузијска Совјетска Социјалистичка Република[уреди]

Пероид совјетске власти био је обележен претварањем Грузије од пољопривредне земље у претежно индустријско друштво.

Независност[уреди]

Дана 9. априла 1991. Грузија је поново прогласила независност. Убрзо после тога дошло је до сецесије Абхазије и Јужне Осетије, праћене оружаним сукобима. Упркос томе што нема контролу над њима, Грузија сматра ове две територије својим аутономним покрајинама. Након периода релативног мира од средине 90-их година, који су гарантовале и руске мировне снаге, једнострано проглашена независност Косова допринела је да се интезивирају напори Абхазије и Јужне Осетије спрам потпуне независности. У вези са тим, Грузија је против њих у августу 2008. године повела рат, међутим уплитање руске војске довело је до пораза и признања ових de facto држава од стране Русије, Никарагве и Венецуеле.

Хронологија[уреди]

  • 35 војска грузијског племена Картљица упада у Јерменију, те на јерменском престолу сацарује Грузинац Митринад (брат цара Картљица)
  • 63 Колхида улази у сасав Римског царства
  • 326 Света Нина прогласи хришћанство као државну религију Кавкаске Иберије
  • IV—VI век на територији данашање западне Грузије је основано царство Лаза
  • 482—484. цар Вахтанг I Горгасал води устанак против Сасанида
  • 542. почетак великог рата измећу Витантије и Персијанаца
  • 562. завршетак великог рата измећу Витантије и Персијанаца
  • 608. црквени раскол између Јерменске и Грузинске цркве
  • 627. византијски цар Ираклије опсада Тбилиси
  • 628. Тбилиси заузму Хазари
  • 654. потписан договор са Арапским калифатом
  • 735. арапски војсковоћа Мерван II (Мурван глуви) напада Грузију
  • 853. Тбилиси заузмају Арапи по командом Буга-Турка
  • 914. емир Абул-Касим упада на простор данашње јужне и источне Грузије
  • 979. Давид Курапалат помаже сузбити устанак Вардје Склира против византијског цара Василија II
  • 1010. Баграт III припојио градове Кахети и Ерети
  • 1021. бој Ђурђа II са византијским императором Василијем II код Ширимна
  • 1023. мировни договор измећу Византије и Грузије
  • 1028. напад Византије на Грузију
  • 1032. ухваћен тбилисијски емир Џафар
  • 1064. први поход Турака на Грузију
  • 1068. други поход Турака
  • 1073. устанак властеле против грузијског цара Ђурђа II
  • 1083. Грузија почиње плаћати харач Турцима
  • 1099. Давид IV престаје плаћати харач Турцима
  • 1104. Давид IV Грузијски сазвао Руис-Урбнискиј сабор, почетак времена великог културног препорода и изградња манастира
  • 1106. изградња Гелатског манастира
  • 1110. Самшвилде ослобођен од Турака
  • 1115. Рустави ослобођен од Турака
  • 1117. Гиши ослобођен од Турака
  • 1118. Лоре ослобођен од Турака
  • 12. августа 1121. Турци поражени у бици код Дидрога
  • 1122. Тбилиси ослобођен од Турака
  • 1123. Дманиси ослобођен од Турака
  • 1185. Царица Тамара се удаје за Ђурђа Богољупског, који је касније протеран из Грузије
  • 1188. Царица Тамара се удаје за Давида Сослана
  • 1210. Грузија предузима војни поход на северни део Персијског царства
  • 1220. први упад Монгола у Грузију
  • 1226. Тбилиси заузма Џалал ед Дин Мангуберди
  • 1266 кнежевина Самцхе отцепила се од Грузије
  • 1386—1403. Тамерлан изводи осам војних похода на Грузију
  • 1403. Тамерлан и Ђурађ VII потписују примирје
  • 1416. напад Кара-Јусуфа на Самцхе
  • 1462. устанак Баграта против Ћурћа VIII
  • 1520. инвазија шаха Исмаила у Картлију
  • 1535. победа над Турцима у бици код Мурџахета
  • 1578. подела Кавказа између Османлија и Персијанаца
  • 1597. персијски Шах-Абас протерао Турке из Грузије и Кавказа
  • 1599. ослобођење тврђаве Гори
  • 1625. Персијска војска разбија грузијску
  • 1629. прва грузијска књига издана у Европи
  • 1639. Кахетински цар Тејмураз I потчинио се руском цару
  • 1660. устанак у Кахетију
  • 1709. прва типографија у Грузији
  • 1752. Персијанци поражени од стране Ираклија код Јеревана
  • 1757. у Хресиљинској бици Соломон I победио Османлије
  • 1758. Тењмурау II, Ираклиј II и Соломон I потписали договор
  • 1770. Ираклиј II победио Турке код Аспиндзе
  • 1774. мировни дговор у Кјучук-Кајнарджијском између Руске империје и Турске, Имерети и Гурија ослобођена од Турака
  • 1774. прва регуларна војска под Ираклијем II
  • 1783. Ираклиј II потписао Грузијски теракт
  • 1795. битка са Персијанцима под командом хана Ага-Мухамеда

Становништво[уреди]

Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.258.085 становника), Кутаиси (178.350), Батуми (118.297), Рустави (112.624), Сухуми (81.546), Зугдиди (73.014), Гори (46.680) и Поти (46.112) (стање: 1. јануар 2005).

Језик[уреди]

Планине и средњовековне цркве у унутрашњости Грузије

Службени језик: грузински.

Језици: грузијски (71%), руски, азерски и други.

Етничке групе[19][уреди]

Култура[уреди]

Спорт у Грузији[уреди]

Грузини су познати по њиховој физичкој снази, па и форсирају спортове снаге. Рагби је национални спорт. Рагби репрезентација Грузије редовно учествује на светском првенству.[20] Популарни спортови су још и фудбал, кошарка, рвање, џудо и дизање тегова. Кошаркашка репрезентација Грузије редовно учествује на европском првенству.

Религија[уреди]

Православни храм Самеба у Тбилисију
Мапа данашње Грузије у фактичким границама (без Абхазије и Јужне Осетије)
Мапа данашње Грузије у дејуре границама (са подручјима Абхазије и Јужне Осетије)

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Политика[уреди]

У саставу Грузије налазе се аутономне републике Абхазија и Аџарија, као и аутономна област Јужна Осетија. Абхазија и Јужна Осетија су се 1992. отцепиле од Грузије и данас постоје као фактички независне државе.

Грузија је 7. августа 2008. године покушала војном инвазијом да заузме Јужну Осетију. Ово је довело до интервенције руских трупа и ратног ваздухопловства који су ушли у рат са Грузијом. Једна од последица овог рата је било руско међународно признање независности Абхазије и Јужне Осетије. Ову независност је признала Никарагва и Венецуела.

Референце[уреди]

  1. ^ Nakashidze, Malkhaz (2016). „Semi-presidentialism in Georgia” (PDF). Ур.: Elgie, Robert; Moestrup, Sophia. Semi-Presidentialism in the Caucasus and Central Asia. London: Palgrave Macmillan (објављено 15. 5. 2016). стр. 119—142. ISBN 978-1-137-38780-6. LCCN 2016939393. OCLC 6039793171. doi:10.1057/978-1-137-38781-3_5. Приступљено 13. 10. 2017. 
  2. ^ „Национална агенција за статистикуа — 2014 General Population Census Main Results General Information” (PDF). 
  3. ^ „ММФ Грузија 2012”. Imf.org. 14. 9. 2006.  Непознати параметар |http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2012/01/weodata/weorept.aspx?pr.x= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  4. ^ "Human Development Report 2011" HDI УН извештај за 2011, Приступљено 28. 1. 2013.
  5. ^ International Geographic Encyclopaedia and Atlas. Springer, 24/11/ (1979). стр. 273
  6. ^ Европски парламент, European Parliament Resolution 2014/2717(RSP), 17 July 2014: "...pursuant to Article 49 of the Treaty on European Union, Georgia, Moldova and Ukraine – like any other European state – have a European perspective and may apply to become members of the Union..."
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 (на језику: енглески) Encyclopedia of World Geography, Volume 1, R. W. McColl, Infobase Publishing, 14/05/2014, 433 pages. стр. 366.
  8. ^ Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, ed. G. Moravcsik and R.J.H. Jenkins, Dumbarton Oaks}- 1967
  9. ^ Rapp (2003). стр. 419–423.
  10. ^ The Georgian Chronicle
  11. ^ Pliny, IV.26, VI.14; Mela, De Sita Orb. i.2, &50; ii.1, & 44, 102.}-
  12. ^ Mela (1998). стр. 72.
  13. ^ Vesmer, MAx (trans. Trubachyov, Oleg, 1987), «Этимологический словарь русского языка» (Etymological Dictionary of the Russian Language), vol. 1. стр. 464. Progress: Moscow
  14. ^ Encyclopedic World Atlas, George Philip & Son, Oxford University Press, Oxford University Press, USA, 26 déc. 2002, 280 pages. стр. 104.
  15. ^ Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] је такође свррстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
  16. ^ У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
  17. ^ (на језику: енглески)Encyclopedia of World Geography, Volume 1, R. W. McColl, Infobase Publishing, 14/05/2014, 433 pages. стр. 366.
  18. ^ Group of editors. "Georgia". Encyclopedia of the Nations., Приступљено 2. 10. 2012. "The country has a coastline of 315 kilometers (196 miles)."
  19. ^ Национални статистички завод Грузије — попис 2002. г.
  20. ^ [2]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]