Грчка византокатоличка црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Грчка византокатоличка црква (гр. Ελληνόρρυθμη Καθολική Εκκλησία) је посебна источнокатоличка, односно гркокатоличка црква која окупља католике грчко-византијског литургијског обреда на подручју Грчке и Турске. Налази се у пуном јединству са Римокатоличком црквом. У богослужењу користи грчко-византијски литургијски обред и грчки језик. Састоји се од два посебна егзархата, за Грчку и Турску.

Историја[уреди]

Тежње ка унијаћењу православних хришћана у грчким земљама добиле су на замаху након Четвртог крсташког рата и освајања Цариграда (1204), а даљи кораци у истом смеру учињени су на Другом лионском сабору (1274), када је склопљена Лионска унија и потом на Фирентинском сабору (1439), када је склопљена Фирентинска унија. Међутим, ови покушаји унијаћења имали су само делимичан и првиремени успех.[1]

У новијем добу, прва црква за грчке католике који су следили византијски обред саграђена је у селу Малгара у Тракији 1880. године. Пре краја 19. века, изграђена су још две такве цркве, једна у Цариграду, друга у Халкедону.

Године 1907. грчки свештеник Исаиас Пападопулос (1855-1932), који је саградио цркву у Тракији, именован је генералним викаром грчких католика у оквиру апостолске делегације Цариграда, а 1911. године је добио бискупско посвећење и постављен је првог привременог управитеља новоствореног Апостолског егзархата за Европску Турску.[2]

Услед сукоба између Грчке и Турске после Првог светског рата (1914-1918), грчки католици византијског обреда из Мале Азије и Цариграда су највећим делом емигрирали у Грчку, а међу њима и њихов егзарх Георгиос Калаваси, који је прешао у Атину, где је 1932. године постављен за првог Апостолског егзархата за Грчку.

Данас је преостао веома мали број припадника Грчке византокатоличке цркве у Турској, а готово да ни један свештеник није остао. Грчка византокатоличка црква у Грчкој броји око 5.000 припадника.[3]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Острогорски 1969, стр. 431, 444, 496, 521-522.
  2. ^ Frazee 2006, стр. 255.
  3. ^ „Religious Freedom in Greece (September2002)” (RTF). Greek Helsinki Monitor Minority Rights Group - Greece. Приступљено 15. 9. 2007. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]