Грчко писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Грчки алфабет)
Грчки алфабет
Greekalphabet.svg
Тип Алфабет
Језици Грчки
Временски период
~800. п. н. е. до садашњости
Породица
Дечији систем
Готски алфабет
Глагољица
Ћирилица
Коптски алфабет
Јерменски алфабет
Стари италички алфабет
Латиница
Правац Слева надесно
ISO 15924 Grek, 200
Уникод назив
Greek

Грчки алфабет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере.[1][2] Изведен је из ранијег фенићанског алфабета,[3] и био је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник[4]. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета.[5] Поред тога што се користи у писању грчког језика, како древних тако и модерних облика, грчко писмо у данашње време исто тако служи и као извор техничких симбола и ознака у многим доменима математике, науке и других поља.

У својим класичним и модерним формама, алфабет има 24 слова, уређена од алфа до омега. Као и латиница и ћирилица, грчко писмо је имало само једну форму сваког слова. У њему је развијена дистинкција величине слова између мале и велике форме паралелно са латинским током модерне ере.

Звучне вредности и конвенционалне транскрипције за нека од слова се разликују између античке и модерне грчке употребе, јер се изговор грчког знатно променио између 5. века п. н. е. и данашњице. Модерни и антички грчки користе различите дијакритике. Традиционална ортографија, која је кориштена за антички грчки и понекад за модерни грчки, има мноштво дијакритика, као што су акцентне ознаке за стављање нагласка (политоника), ознаке дисања за присуство и одсуство иницијалног /h/ звука, и јотни подскрипти за крајњи /i/ звук. У модерном грчком спеловању, ортографија је била поједностављена до монотонског система, који користи само дава дијакритика: акутни нагласак и дијарезу.

Таблица грчког алфабета - новогрчка[уреди]

Слово Име Глас Латиничка транслитерација Феничко слово[6]
старогрчки[7] новогрчки[8] старогрчки новогрчки старогрчки новогрчки
Α α ἄλφα άλφα Алфа [a] [] [a] a a Alef alef
Β β βῆτα βήτα Бета (вита) [b] [v] b v Beth beth
Γ γ γάμμα γάμμα, γάμα Гама [g] [ʝ], [ɣ] g gh, g Gimel gimel
Δ δ δέλτα δέλτα Делта [d] [ð] d dh, d Daleth daleth
Ε ε εἶ, ἒ ψιλόν έψιλον Епсилон [e] [] e e He he
Ζ ζ ζῆτα ζήτα Зета (зита) [zd], [] [z] z z Zayin zayin
Η η ἦτα ήτα Ета (ита) [ɛː] ([h]) [i] e, ē i Heth heth
Θ θ θῆτα θήτα Тета (тита) [] [θ] th th Teth teth
Ι ι ἰῶτα ιώτα Јота [i], [] [i], [j] i, ī i Yodh yodh
Κ κ κάππα κάππα Капа [k] [c], [k] k k Kaf kaf
Λ λ λάβδα, λάμβδα λάμδα Ламбда [l] [l] l l Lamedh lamedh
Μ μ μῦ μι Ми [m] [m] m m Mem mem
Ν ν νῦ νι Ни [n] [n] n n Nun nun
Ξ ξ ξεῖ, ξῖ ξι Кси [ks] [ks] ks ks Samekh samekh
Ο ο οὖ, ὂ μικρόν όμικρον Омикрон [o] [] o, ŏ o Ayin ayin
Π π πεῖ, πῖ πι Пи [p] [p] p p Pe pe
Ρ ρ ῥῶ ρω Ро [r], [] [ɾ] r r Res res
Σ σ, ς σῖγμα σίγμα Сигма [s] [s] s s Sin sin
Τ τ ταῦ ταυ Тау (таф) [t] [t] t t Taw taw
Υ υ ὗ, ὓ ψιλόν ύψιλον Ипсилон [u], [y], [] [i] u, y y Waw waw
Φ φ φεῖ, φῖ φι Фи [] [f] ph, f f
Χ χ χεῖ, χῖ χι Хи [], [ks] [ç], [x] kh, ks h
Ψ ψ ψεῖ, ψῖ ψι Пси [ps] [ps] ps ps
Ω ω ὦ, ὦ μέγα ωμέγα Омега [ɔː] [] o, ō o Ayin ayin

Звучне вредности[уреди]

У античком и модерном грчком, слова грчког алфабета имају прилично стабилно и конзистентно мапирање симбола и звукова, што чини изговор речи углавном предвидивим. Античко грчко спеловање је генерално било блиско фонемско. За знатан број слова, звучне вредности се знатно разликују између античког и модерног грчког, пошто је њихов изговор следио сет систематских фонолошких померања која су утицала на језик у његовим посткласичним ступњевима.[9]

Међу консонатним словима, сва слова која означавала звучне плозивне консонанте (/b, d, g/) и аспиратне плозиве (/pʰ, tʰ, kʰ/) у античком грчком означавају кореспондирајуће фрикативне звукове у модерном грчком.

Бивши звучни плозиви Бивши аспирати
Слово Античко Модерно Слово Античко Модерно
Лабијално Β β /b/ /v/ Φ φ // /f/
Дентално Δ δ /d/ /ð/ Θ θ // /θ/
Дорсално Γ γ /ɡ/ [ɣ] ~ [ʝ] Χ χ // [x] ~ [ç]

Међу самогласничком симболима, звучне вредности модерног грчког одражавају радикално поједностављивање самогласничког система пост-класичног грчког, спајајући випеструке раније дистинктне самогласничке фонеме у знатно мањи број. То је довело до тога да неколико група самогласничких слова у данашње време означва идентичне звуке. Модерна грчка ортографија остаје доследна историјском спеловању у већини тих случајева. Консеквентно, спеловање речи у модерном грчком често није предвидиво из самог изговора, док је обрнуто мапирање, од правописа до изговора, обично редовно и предвидиво.

Следећа самогласничка слова и диграфи су укључени у спајања:

Слово Античко Модерно Слово Античко Модерно
Η η ɛː > i Ω ω ɔː > o
Ι ι i(ː) Ο ο o
ΕΙ ει Ε ε e > e
Υ υ u(ː) > y ΑΙ αι ai
ΟΙ οι oi > y
ΥΙ υι > y

Говорници модерног грчког типично користе исто, модерно мапирање симбола и звукова за грчки у свим историјским ступњевима. У дригим земљама, студенти античког грчког често користе различите конвенционалне апроксимације историјских звуковних система у изговору античког грчког.

Диграфи и комбинације слова[уреди]

Неколико словних комбинација има специјалне конвенционалне звучне вредности различите од оних у њиховим појединачним компонентама. Међу њима је неколко диграфа самогласничких слова који су раније представљали дифтонге али су сад монофтонговани. Поред горе поменута четири (⟨ει, αι, οι, υι⟩), постоји такође ⟨ου⟩, који се изговара /u/. Антички грчки дифтонзи ⟨αυ⟩, ⟨ευ⟩ и ⟨ηυ⟩ се изговарају [av], [ev] и [iv] у модерном грчком. У неким окружењима они су сведен на [af], [ef] и [if] респективно.[10] Модерне грчке комбинације сугласника ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩ означавају [b] и [d] (или [mb] и [nd]) респективно; ⟨τζ⟩ означава [dz] и ⟨τσ⟩ означава [t͡s]. Осим тога, у античком и модерном грчком, слово ⟨γ⟩, пре неког другог веларног сугласника, означава веларни назал [ŋ]; стога се ⟨γγ⟩ и ⟨γκ⟩ изговарају као ⟨ng⟩. По аналогији са ⟨μπ⟩ и ⟨ντ⟩, ⟨γκ⟩ се исто тако користи за [g]. Такође постоје комбинације ⟨γχ⟩ и ⟨γξ⟩.

Комбинација Изговор Звучни изговор
αυ [av] [af]
ευ [ev] [ef]
ηυ [iv] [if]
μπ [b]
ντ [d]
τζ [dz]
τσ [t͡s]

Романизација[уреди]

Постоји много различитих метода представљања грчког текста или грчких имена у латиничном писму. Форма у којој се класична грчка имена конвенционално приказивана у енглеском језику је проистекла из начина на који су грчке позајмљене речи биле инкорпорисане у латински у античком добу. У том систему, ⟨κ⟩ је замењено са ⟨c⟩, дифтхнзи ⟨αι⟩ и ⟨οι⟩ су приказани као ⟨ae⟩ и ⟨oe⟩ (или ⟨æ,œ⟩) респективно; а ⟨ει⟩ и ⟨ου⟩ су поједностављени до ⟨i⟩ и ⟨u⟩ респективно. У модерној научној транслитерацији старогрчког језика, ⟨κ⟩ се обично приказује као ⟨k⟩, а самогласничке комбинације ⟨αι, οι, ει, ου⟩ као ⟨ai, oi, ei, ou⟩ респективно. Слова ⟨θ⟩ и ⟨φ⟩ се генерално приказују као ⟨th⟩ и ⟨ph⟩; ⟨χ⟩ као било ⟨ch⟩ или ⟨kh⟩; и на почетку речи ⟨ρ⟩ као ⟨rh⟩.

За модерни грчки постоји више различитих транскрипционих конвенција. Оне се међусобно знатно разликују, у зависности од њихове намене, у погледу тога колико близо оне остају у односу на конвенционалне словне кореспонденције транскрипционих система базираних на античком грчком, и у ком степену оне стреме било прецизној слово-за-слово транслитерацији или фонетички базираној транскрипцији. Стандардизоване формалне траскрипционе системе су дефинисали Међународна организација за стандардизацију (као ISO 843),[11] Група експерата Уједињених нација о географским називима,[12] Библиотека конгреса,[13] и други.

Таблица грчког алфабета - нумеричка[уреди]

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

Слово Феничанско слово Име Транслитерација Глас
другогрчко првогрчко
Ϛ ϛ[14] Стигма στῖγμα st [st]
Ϙ ϙ[15], Ϟ ϟ[16] Qoph Qoph Копа ϙόππα κόππα q [k]
Ͳ ͳ[17], Ϡ ϡ[18] Sade Tsade Сампи σαμπῖ ss [sː], [ks], [ts]

Таблица грчког алфабета - застарела[уреди]

Слово Феничанско слово Име Транслитерација Глас
старогрчко новогрчко
Ϝ ϝ[19], Ͷ ͷ[20] Waw Вав Дигама ϝαῦ δίγαμμα w [w]
Ͱ ͱ[21] Heth Heth Хета ήτα ήτα h [h]
Ϻ ϻ[22] Sade Tsade Сан ϻάν σάν s [s]
Ϸ ϸ[23] Sade Tsade Шо š [ʃ]

Референце[уреди]

  1. The date of the earliest inscribed objects; A.W. Johnston, "The alphabet", in N. Stampolidis and V. Karageorghis, eds, Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 2003:263-76, summarizes the present scholarship on the dating.
  2. Cook (1987). стр. 9.
  3. The Development of the Greek Alphabet within the Chronology of the ANE (2009)
  4. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X.  (на језику: енглески)
  5. Coulmas (1996)
  6. Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. стр. 90. 
  7. Woodard (2008). стр. 15–17.
  8. Holton, Mackridge & Philippaki-Warburton (1998). стр. 31.
  9. Horrocks (2006). стр. 231–250.
  10. Additionally, the more ancient combination ⟨ωυ⟩ or ⟨ωϋ⟩ can occur in ancient especially in Ionic texts or in personal names.
  11. ISO (2010). „ISO 843:1997 (Conversion of Greek characters into Latin characters)”. 
  12. UNGEGN Working Group on Romanization Systems (2003). „Greek”. Приступљено 15. 7. 2012. 
  13. „Greek (ALA-LC Romanization Tables)” (PDF). 2010. 
  14. Stigma, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  15. Koppa, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  16. Numeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  17. Sampi, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  18. Numeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  19. Digamma, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  20. Pamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  21. Heta, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  22. San, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)
  23. Sho, Nick Nicholas' Home Page(на језику: енглески)

Литература[уреди]

  • Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books. стр. 90. 
  • (на језику: енглески) N. e A. Humez (1981). Alpha to omega: the life & times of the Greek alphabet. ed. Godine, Boston. ISBN 0-87923-377-X. 
  • (на језику: енглески) L. Hamilton Jeffery (1990). The local scripts of archaic Greece: a study of the origin of the Greek alphabet and its development from the eighth to the fifth centuries B.C.. ed. Clarendon Press, Oxford. ISBN 978-0-19-814061-0. 
  • M. S. Makratis (ed.) (1996). Greek letters: from tablets to pixels. ed. Oak Knoll Press. ISBN 978-1-884718-27-4. 
  • Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X.  (на језику: енглески)
  • H. Hansen e G. Quinn (1992). Greek: An Intensive Course. ed. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-1663-5. 
  • B. B. Powell (1996). Homer and the Origin of the Greek Alphabet. ed. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58907-9. 
  • Cook, B. F. (1987). Greek inscriptions. University of California Press/British Museum. 
  • Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. ISBN 0-631-21481-X. 
  • Daniels, Peter T; Bright, William (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. 
  • Elsie, Robert (1991). „Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing” (PDF). Byzantine and Modern Greek Studies. 15 (20). 
  • Hinge, George (2001). Die Sprache Alkmans: Textgeschichte und Sprachgeschichte (Ph.D.). University of Aarhus. 
  • Holton, David; Mackridge, Peter; Philippaki-Warburton, Irini (1998). Grammatiki tis ellinikis glossas. Athens: Pataki. 
  • Horrocks, Geoffrey (2006). Ellinika: istoria tis glossas kai ton omiliton tis. Athens: Estia.  [Greek translation of Greek: a history of the language and its speakers, London 1997]
  • Johnston, A. W. (2003). „The alphabet”. Ур.: Stampolidis, N.; Karageorghis, V. Sea Routes from Sidon to Huelva: Interconnections in the Mediterranean 16th – 6th c. B.C. Athens: Museum of Cycladic Art. стр. 263—276. 
  • Kristophson, Jürgen (1974). „Das Lexicon Tetraglosson des Daniil Moschopolitis”. Zeitschrift für Balkanologie. 10: 4—128. 
  • Liddell, Henry G; Scott, Robert (1940). A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon. 
  • Macrakis, Stavros M. (1996). „Character codes for Greek: Problems and modern solutions”. Ур.: Macrakis, Michael. Greek letters: from tablets to pixels. Newcastle: Oak Knoll Press. стр. 265. 
  • Mazon, André; Vaillant, André (1938). L'Evangéliaire de Kulakia, un parler slave de Bas-Vardar. Bibliothèque d'études balkaniques. 6. Paris: Librairie Droz.  – selections from the Gospels in Macedonian.
  • Miletich, L. (1920). „Dva bŭlgarski ru̐kopisa s grŭtsko pismo”. Bŭlgarski starini. 6. 
  • Murdoch, Brian (2004). „Gothic”. Ур.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic literature and culture. Woodbridge: Camden House. 
  • Peyfuss, Max Demeter (1989). Die Druckerei von Moschopolis, 1731–1769: Buchdruck und Heiligenverehrung in Erzbistum Achrida. Wiener Archiv für Geschichte des Slawentums und Osteuropas. 13. Böhlau Verlag. 
  • Sims-Williams, Nicholas (1997). „New Findings in Ancient Afghanistan – the Bactrian documents discovered from the Northern Hindu-Kush”. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2007. 
  • Swiggers, Pierre (1996). „Transmission of the Phoenician Script to the West”. Ур.: Daniels; Bright. The World's Writing Systems. Oxford: University Press. стр. 261—270. 
  • Stevenson, Jane (2007). „Translation and the spread of the Greek and Latin alphabets in Late Antiquity”. Ур.: Harald Kittel; et al. Translation: an international encyclopedia of translation studies. 2. Berlin: de Gruyter. стр. 1157—1159. 
  • Thompson, Edward M. (1912). An introduction to Greek and Latin palaeography. Oxford: Clarendon. 
  • Woodard, Roger D. (2008). „Attic Greek”. Ур.: Woodard, Roger D. The ancient languages of Europe. Cambridge: University Press. стр. 14—49. 

Спољашње везе[уреди]