Губеревац (Сопот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Губеревац.
Губеревац

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Сопот
Становништво
Становништво (2011) Decrease 535
Положај
Координате 44°32′14″N 20°28′01″E / 44.537166, 20.467
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Губеревац на мапи Србије
{{{alt}}}
Губеревац
Губеревац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 32′ 14" СГШ, 20° 28′ 01" ИГД

Губеревац је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 535 становника.

Географија[уреди]

Губеревац се налази око 10 километара северозападно од Сопота. Село се налази на рипањској површи, која је јако рашчлањена, због чега је село разбијеног, готово старовлашког типа. Главнији су извори: Прутен, Точак, Бездан и Добрица. Делови су сеоског атара: Гомилице, Врбовац, Преки Гај, Вртаче, Умка, Бојишта, Бодољин, Наврци, Боровик, Мачије Рупе, Равни Рит, Златара, Селица, Суводол, Орнице, Главчине, Ловењак, Стубло, Пољане, Крушик и Бук.

Село се дели на: Старо Село, Главицу, Дубраве, Рт, Реку, Шеварице и Тодоровићски Крај.[1]

Историја[уреди]

Губеревац је старије насеље. У атару овога места, као и у околини, наилазило се на трагове прошлости, који показују да је овде морало и много раније постојати неко насеље. Писаних података о овоме селу имамо тек из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739. г) Губеревац је убележен као насељено место под именом Kubrowze.

По предању прве куће биле код гробља, а ту је у близини „Маџарско гробље“. За време Турака у селу је живео бег који је био врло стар. Становништво није могло подносити зулуме и неправду и због тога највећи део напусти село и пође „преко“ (Банат). На путу неке породице задржи „добри бег ошљански“ и насели их у Ошљане, одакле касније преселе у Грбољу, данашњу стару Винчу, и то су прво досељеници који су основали данашњу Винчу (срез врачарски). Остали су прешли „преко“ (Банат). Неке су се породице касније вратиле у Губеревац, а неке су остале.

Као најстарије породице сматрају се: Босанкићи, Ненадовићи и Ћосићи. Ћосићи причају да су њихове породице остали у београдској Винчи, где и данас имају рођаке. У старе породице убрајају се и Јаковљевићи старино од Ужица, Чопићи старином из Херцеговине. Остале породице касније су дошле.[2]

Демографски подаци[уреди]

У насељу Губеревац живи 530 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (45,4 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 227 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1448 [3]
1953. 1439
1961. 1269
1971. 1055
1981. 918
1991. 755 724
2002. 694 646
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
98.29
Украјинци
  
0.15
Југословени
  
0.15
непознато
  
1.23


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 60-61.
  2. Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 61-62.
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.), „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.), Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]