Гуканшо

С Википедије, слободне енциклопедије

Гуканшо (愚管抄) је стари запис о историји Јапана. Укупно има седам томова и написао га је будистички свештеник Џиен из Тендаи огранка око 1220. године.[1]

Џиен, аутор Гуканшоа (портрет из књиге Огура Хјакунин Ишу.)

О делу[уреди | уреди извор]

Политички проблеми који се испливали из односа царске владе и бакуфуа инспирисали су Џиена да остави запис о друштвеном уређењу свог доба.[2] Џиен је био син Фуџиваре но Тадамичија, уско везаног за царски двор што му је пружило инсајдерски поглед на систем владања који је касније могао да опише у својим текстовима. Гуканшо је описан као приказ историјске расправе[3] и писац се у текстовима труди да да на нов начин приђе јапанској прошлости али се ипак осети утицај историјских и генеалошких интереса.[4] Џиен је покушао да примени будистичке принципе (мапо) у својим хронолошким записима о људима и догађајима кроз историју[5] али као особа која је рођена у клану аристократа блиских цару никад није успео да се потпуно дистанцира као син и брат "когју" званичника.[6]

Садржај[уреди | уреди извор]

Текст се састоји из три велике целине:

  1. Прва и друга свеска (том) састоји се од записа који се тичу царске хронологије почевши од цара Џимуа до цара Џунтокуа.
  2. Од трећег до шестог тома описује политичке промене кроз историју.
  3. У седмој свесци нуди сажетак тадашњег стања јапанске политике.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Brownlee 1991, стр. 92–102
  2. ^ Brown, Delmer et al. (1975). Gukanshō, pp. 402-403.
  3. ^ Brownlee 1991, стр. 92-93
  4. ^ Brown & Ishida 1979, стр. 6
  5. ^ Brownlee 1991, стр. 96
  6. ^ Brown & Ishida 1979, стр. 418-419

Литература[уреди | уреди извор]