Пређи на садржај

Гулијан

Гулијан
Слика једне од улица у Гулијану
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2022.Пад 80
Географске карактеристике
Координате43° 21′ 29″ С; 22° 15′ 01″ И / 43.358° С; 22.250166° И / 43.358; 22.250166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина579 m
Површина23.34 km2
Гулијан на карти Србије
Гулијан
Гулијан
Гулијан на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Гулијан је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 80 становника (према попису из 2002. било је 201 становника).

На територији села Гулијан налази се највиши врх општине Сврљиг — Зелени врх, који се уздиже на 1334 метра надморске висине и припада Сврљишким планинама.

У овом селу се налази Црква Светих апостола Петра и Павла.

Налази се у долини Гулијанске реке, на гулијанском ободу котлине и на споју котлинског дна и обода. Јужно од села издиже се Зелени врх (1334 m) у чијем подножју извире Гулијанска река. Текући према северу она пролази кроз село и дели га на скоро два јед нака дела. На 2,5км од сеоског насеља пролази регионални пут Сврљиг - Бела Паланка. Становништво се снабдева водом са чесама, извора и водовода. У атару села извори су: Вирови, Брезје, Слатина, Хајдучки кладанац, Барица, Стублина, Лековик и Шапот.

Насеље је у долини, збијеног типа и троугластог облика. Највећа збијеност кућа је у центру од Месне заједнице до задружне продавнице, око рода Стојановци.

Махале су: Горњи крај, Мала, Цветковци, Центар села и Куси дел. Куће су распоређене са једне и друге стране улица.

У гулијанском атару важнији потеси су: Слатина, Липов дел, Дубрава, Росуља, Градац, Јовин дел, Габор, Горња лука, Барије, Чука, Рудине, Пернатица, Бели камен, Дрен, Брезје, Дел, Бојно брдо, Грнов дел, Жљебура, Радев камен, Вратоманица, Тумба, Јованово, Прелаз, Базарје, Вртаче, Ботин дол, Горун, Бројаница, Говедарник, Бере, Зелени врх и Голи врх.

Насеље и старине

[уреди | уреди извор]

Сеоско насеље се у прошлости премештало с нижих на више положаје.Најпре се налазило у Прогону и Барју, удаљено око 2,5 km од данашњег положаја. По сеоској легенди оно се због турског зулума преселило на данашњу локацију.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Гулијан живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 69,4 година (66,5 код мушкараца и 72,9 код жена). У насељу има 43 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,86.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 795
1953. 804
1961. 678
1971. 579
1981. 448
1991. 301 296
2002. 201 203
2011. 134
2022. 80
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
 
201 100%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 139 150 145 142 130 115 95


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 21 51 15 7 1 0 0 0 0 0 2,12
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 101 10 74 16 1 0
Женски 98 0 73 24 1 0
УКУПНО 199 10 147 40 2 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 75 64 0 0 5
Женски 73 73 0 0 0
Укупно 148 137 0 0 5
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 2 0 1
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 1 2 0 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 0 1 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 1 0 1 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0
Црква у Гулијану

Црква Светих апостола Петра и Павла у Гулијану, у насељеном месту, на територији општине Сврљиг припада Епархији нишкој Српске православне цркве.

Православна црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу изграђена је 1933.године.

У порти храма сачувана су два камена већих димензија, висине око два метра. Први камени крст је од пештера, са три полулопте и без орнамената. На њему је записано: Св. Вознасеније Христово слави село Гулијан под владом књаза српског Михаила Обреновића III 1868 лета.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]