Гунар Мирдал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гунар Мирдал
Gunnar Myrdal 1964 002 (cropped).jpg
Карл Гунар у јануару 1964.
Пуно имеКарл Гунар Мирдал
Датум рођења(1898-12-06)6. децембар 1898.
Место рођењаДаларна
 Шведска
Датум смрти17. мај 1987.(1987-05-17) (88 год.)
Место смртиДандерид
 Шведска

Карл Гунар Мирдал (швед. Karl Gunnar Myrdal: 6. децембар 1898 - 17. мај 1987) је био шведски нобеловац, економиста, социолог и политичар. 1974. је добио  Нобелову награду за економске науке заједно са Фридрихом Хајеком за "Пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена".[1] Веома је познат  у Сједињеним Америчким Државама због његовог проучавања расних односа, који су кулминирали у његовој књизи „An American Dilemma: The Negro Problem and Modern Democracy

Детињство[уреди]

Рођен је 6. децембра 1898 у Густафсу, у Шведској,  од Карла Адолфа Петерсона (1876-1934), који је био железнички радник и од његове супруге Ане Софије Карлсон (1878-1965). 

Образовање и рана каријера[уреди]

Постоји прича о разговору између Гунара и Густав Кассела када је Густав наводно рекао: "Гунар, требало би да имаш више поштовања према својим старешинама, јер смо ми ти који ће одредити твоју промоцију ", на шта је Гунар  одговорио: "Да, али  ми смо они који ће писати твоју читуљу. "

Гунар Мирдал постао је дипломирани правник са  Стокхолмског Универзитета 1923. и докторирао на Економском факултету  1927. године. 

1919. је упознао Алву Реимер, коју жени 1924. године.

У својој докторској дисертацији, објављеној 1927. године, он је испитао улогу очекивања у формирању цена. Његова анализа оставила је снажан утицај на Стоцкхолмску  школу.

Између 1925. и 1929. године студирао  је у Великој Британији и Немачкој. Посетио је Сједињене Америчке Државе  1929-1930. Током овог периода је објавио своје прве књиге, укључујући и „The Political Element in the Development of Economic Theory. Када се вратио у Европу годину дана радио је као ванредни професор на „Институту за међународне студије у Женеви.

Гунар Мирдал је у почетку био фасциниран апстрактним математичким моделима који су дошли у моду  1920. и помогао  Економетријском друштву у Лондону. Касније је оптужио покрет за игнорисање проблема расподеле богатства.

Професор Мирдал био један од првих присталица теза Џона Маинард Кеинеса, иако је тврдио да је он створио основну идеју прилагођавања националног буџета успоравању или убрзавању економије, као и да је то објавио у је  својој књизи Monetary Economics, објављеној 1932. године.

Каријера[уреди]

Гунар Мирдал је постао професор у Стоцкхолмској економској школи 1933. и у њој остаје све до 1947. У њој је постао добар пријатељ са Бертилом Охлином, професором економије на истом факултету 1929-1965. Њих двојица су постали водећи носиоци у већ поменутој школи. 

Он је постао социјал-демократски члан парламента из 1933. и од 1945. до 1947. године обављао је дужност министра трговине у Таге Ерландеровој влади. Током овог периода био је жестоко критикован због  финансијског споразума са Совјетским Савезом (СССР). У исто време је био оптужен да је одговоран за шведску монетарну кризу  1947.

Радио је заједно са својом женом Евом на Crisis in the Population Question. То дело, као и њихов рад   инспирисали су   политику усвојену од стране министара за социјална питања Густава Молера у циљу да се обезбеди социјална подршка породицама.

Густаб Молер

Гунар Мирдал је постао извршни секретар Економске комисије Уједињених нација за Европу 1947. Током свог мандата, он је основао један од водећих центара економског истраживања и политичког развоја. Након десет година те позицији, др Мирдал поднео је оставку на месту извршног секретара  1957. године.  У 1956. и 1957., био је у стању да објави An International Economy, Problems and Prospects, Rich Lands and Poor и  Economic Theory and Underdeveloped Regions. Мирдал је 1950. потписао  УНЕСКО изјаву Рацног питања, која побија теорије расне супремације и чистоће.

Између 1960. и 1967. године, био је професор међународне економије на  Стокхолмском Универзитету .1961. основао је Институт за међународне економске студије. Током 1960-их, он је радио на  студији трендова и политике у Јужној Азији . Студија је кулминирала у „ Asian Drama: An Inquiry into the Poverty of Nations (1968).  1970. је објавио је књигу „Тhе Challenge of World Poverty где је изложио своја веровања за решења проблема .

Приватни живот[уреди]

Био је ожењен политичарком и дипломатом Алвом Мирдал 1924. године.  Заједно су имали две ћерке Кају Фолстер  и Сиселу Бок, као и сина, Мара Мирдала. 

 Пре смрти био је два месеца хоспитализован у болници у Дандериду, у близини Стокхолма.

17. маја 1987. умире када су  његова ћерка Кај Фолстер и његов унук, Јанкен Мирдал, били  присутни.

Публикације[уреди]

  • The Political Element in the Development of Economic Theory. (1930)
  • The Cost of Living in Sweden, 1830–1930 (1933)
  • Crisis in the Population Question (1934)
  • Fiscal Policy in the Business Cycle. The American Economic Review, vol 21, no 1, Mar 1939.
  • Population, a Problem for Democracy. Harvard University Press. 1940..
  • Contact With America (1941)[2]
  • An American Dilemma: The Negro Problem and Modern Democracy. Harper & Bros, 1944.
  • Social Trends in America and Strategic Approaches to the Negro Problem. Phylon, Vol. 9, No. 3, 3rd Quarter, 1948.
  • Conference of the British Sociological Association, 1953. II Opening Address: The Relation between Social Theory and Social Policy The British Journal of Sociology, Vol. 4, No. 3, Sept. 1953.
  • An International Economy, Problems and Prospects. Harper & Brothers Publishers, 1956.
  • Rich Lands and Poor. 1957.
  • Economic Theory and Underdeveloped Regions, Gerald Duckworth, 1957.
  • Value in Social Theory: A Selection of Essays on Methodology. Ed. Paul Streeten, published by Harper, 1958.
  • Myrdal (1960). Beyond the Welfare State. Yale University Press. 
  • Challenge to Affluence. Random House, 1963.
  • America and Vietnam – Transition, No. 3, Oct, 1967.
  • Twenty Years of the United Nations Economic Commission for Europe. International Organization, Vol 22, No. 3, Summer, 1968.
  • Asian Drama: An Inquiry into the Poverty of Nations, 1968.
  • Objectivity in Social Research, 1969.
  • The Challenge of World Poverty: A World Anti-Poverty Program in Outline. 1970.
  • Against the Stream.
  • Hur Styrs Landet?, 1982.
  • Gunnar Myrdal on Population Policy in the Underdeveloped World – Population and Development Review, Vol 13, No. 3, Sept. 1987.
  • The Equality Issue in World Development – The American Economic Review, vol 79, no 6, Dec 1989.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • "The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1974". NobelPrize.org.
  • "Gunnar Myrdal, Analyst of Race Crisis, Dies". The New York Times.
  • William J. Barber, 2008. Gunnar Myrdal: An Intellectual Biography. Basingstoke, UK, and New York: Palgrave Macmillan
  • Shackle, G.L.S. (1989) "What did the General Theory do?", in J. Pheby (ed), New Directions in Post-keynesian Economics, Aldershot: Edward Elgar.
  • Örjan Appelqvist (1999:1): "Gunnar Myrdal i svensk politik 1943–1947
  • Gunnar Myrdal (1898–1987). The Concise Encyclopedia of Economics. Library of Economics and Liberty (2nd изд.). Liberty Fund. 2008. 

Спољашње везе[уреди]