Тајганска гуска глоговњача

Тајганска гуска глоговњача
	Тајганска гуска глоговњача; Anser fabalis; Санкт Петербург, Russia
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anatidae
Род:	Anser
Врста:	A. fabalis
Биномно име
	Anser fabalis; (Latham J.) 1787
Подврсте
	Anser fabalis fabalis; (Latham J.) 1787; ; Anser fabalis johanseni; (Delacour J.T.) 1951; ; Anser fabalis middendorffii; (Severtsov N.A.) 1873;
	Ареал Anser fabalis Ареал гнежђења Пролазница Ареал зимовања 1. Anser fabalis fabalis; 2. Anser fabalis johanseni; 3. Anser fabalis middendorffii
Синоними
	Anas fabalis; (Latham J.) 1787;

Тајганска гуска глоговњача (лат. Anser fabalis) је врста гуске која се гнезди у северној Европи и Азији. Селица је и зимује јужније у Европи и Азији. Међународна унија орнитолога и Америчко орнитолошко друштво су 2007. године признали тајганску гуску глоговњачу (Anser fabalis) и тундранску гуску глоговњачу (Anser serrirostris) као засебне врсте,^[2] али их неки други ауторитети и даље сматрају једном врстом, посебно BirdLife International и IUCN . Тајганска гуска глоговњача (Anser fabalis) и тундранска гуска глоовњача (Anser serrirostris) су се раздвојиле пре око 2,5 милиона година и успоставиле секундарни контакт око око 60.000 година, што је резултирало великим протоком гена.^[3]

Таксономија

Тајганску гуску глоговњачу је формално описао енглески лекар, природњак и аутор Џон Латам 1787. године у „Supplement to the general synopsis of birds, p.297.“^[4]

Енглески и научни називи „bean“ гуске потичу од њене навике у прошлости да пасе стрништа на пољима пасуља током зиме. Anser је латински израз за „гуска“. Специфични епитет fabalis је изведен од латинског „faba“, што значи боб.^[5]

Подврсте

Постоје три подврсте,^[2] са сложеним варијацијама у величини тела и величини и шари кљуна.

Генерално, величина тела и величина и шара на књуну се повећава од севера ка југу и од запада ка истоку.

Ауторитет	Научно име	Опис	Распрострањеност
(Latham J.) 1787	Anser fabalis fabalis	Велики кљун, дуг и узак, са широком наранџастом траком	Скандинавија источно до Урала, зимује углавном од Данске источно до Пољске, локално западно до Шкотске и јужно до Француске, северне Италије и Мађарске.^[6]
(Delacour J.T.) 1951	Anser fabalis johanseni	Велики кљун, дуг и узак, са уском наранџастом траком	Западносибирска тајга, зимује углавном у јужно-централној Азији, ретко западно до источне Европе,^[6] и изузетно јужно до северне Индије^[6]
(Severtsov N.A.) 1873	Anser fabalis middendorffii	Веома велики кљун дуг и снажан, са уском наранџастом траком	Источносибирска тајга, зимује у источној Кини, Кореји и Јапану.^[6]

Опис

Дужина тајганске гуске глоговњаче варира од 76-89 цм, са распоном крила 152-175 цм. Мужјак тежи 2.690-4.060 г, а женка 2.220-3.470 г.^[7] Одрасле јединке у дефинитивном основном перју имају смеђи градијент од тамнијег врата до чађавијег дела главе, а понекад имају белу боју у основи кљуна. Горњи део тела и плашт су средње смеђи са бледим ресама на перју. Горње покров крила је сивкасто обојено, а летнапера су црнкасто-смеђа. Доњи доњи делови крила, доњи покров репа и најдужи горњи покров репа су бели, формирају упадљиву траку у облику латиничног слова „U“ у основи репа у лету. Доње покров крила је сивкасто-црно. Ноге и стопала су наранџасте, а дужице су тамносмеђе.^[7]^[8]^[9] Покровна пера горњег дела крила су тамнобраон, слично као код лисасте гуске и мале лисасте гуске. Младунци су сличан одраслим јединкама, али су тамнији, а пераје плашта и горњег покривача крила код младунаца су заобљеније са упадљивијим бледим ресама. Глава и врат младунца су блеђи и мање контрастни у односу на тело, нема беле боје у основи кљуна, а наранџасти кљун и ноге су тамнији и сивљи.^[7]

Блиско сродна краткокљуна гуска (Anser brachyrhynchus) има краћи кљун са розе појасом на средини кљуна. Ноге су розе, а покровно перје крила је скоро идентично оном код дивље гуске (Anser anser)

Распрострањеност и станиште

Тајганска гуска глоговњача је врста гуске која се гнезди у северној Европи и Азији. Селица је и зимује јужније у Европи и Азији.

Тајганска гуска глоговњача се гнезди широм тајге и шумовите тундре, углавном јужно од тундранске гуске глоговњаче (Anser serrirostris), од источне Скандинавије преко Уралских планина на исток до Бајкалског језера и даље на исток. Тајганска гуска глоговњача зимује у централној и јужној Европи, југозападној Азији и Средњој Азији, Туркменистан и Иран од истока до западне Кине и Источној Азији, од источне Кине до Јапана.

Тајганска гуска глоговњача је ретка зимовалица у Србији.^[10]

Гнежђење

Тајгансла гуска глоговњача обично стиже у подручја за гнежђење крајем априла, а размножавање вероватно почиње око месец дана раније него сезона размножавања тундранске гуске глоговњаче (Anser serrirostris).^[7]

Тајганска гуска глоговњача обично се гнезди унутар 400 метара од отвореног мочварног подручја и 2 км од отворене воде, обично 50-100 цм изнад површине мочваре на хумкама које се рано потопе и безбедне су од поплава.^[7] Гнездо гради само женка. ^[9]

Гнездо је плитка удубина, обично заклоњена ниским растињем, обложена биљкама, маховином, лишајевима и паперјем.^[9] Величина јајета је 74-90 × 53-59 мм, а маса 146 г.^[11]

Исхрана

Тајганска гуска глоговњача се углавном вегетаријанском храном, једе биље, траве и шаш. Такође конзумира бобице током сезоне гнежђења, а кукуруз, пасуљ, шаргарепу и кромпир зими.^[12] У Кореји и Јапану, пиринчана поља представљају важну подлогу за исхрану у другој сезони.^[13]

Студије понашања спроведене у Шведској и зависне од временског буџета показале су да одрасле јединке проводе у просеку 40% свог времена напасајући се у јесен и рано пролеће (27% будности и 25% спавања), док зими одрасли јединке посвећују 52% сваког дана тражењу хране, са мање времена проведеног у спавању. Све старосне групе посвећују сличне делове сваког дана храњењу у другој сезони, али су младунци проводили мање времена будности, а више времена спавања у поређењу са одраслима.^[14]

Оглашавање

Оглашава се гласним трубљењем, са високотонским секвенцама код мањих подврста.

Статус

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) дефинише тајганску гуску глоговњачу као најмање угрожени таксон.^[1]

Тајганска гуска глоговњача је широко распрострањена и бројна, иако се сматра да глобална популација опада. Сумњало се да је номинална подврста fabalis бројала најмање 100.000 јединки крајем 1999. године.^[15]

Галерија

Тајганска гуска глоговњача Русија
Тајганска гуска глоговњача Русија
Тајганска гуска глоговњача Норвешка
Јаја из музејске збирке

Референце

^ ^а ^б BirdLife International (2018). „Anser fabalis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22679875A132302864.en . Приступљено 22. 2. 2022.
^ ^а ^б „Screamers, ducks, geese, swans – IOC World Bird List”. IOC World Bird List – Version 14.2. 2024-08-17. Приступљено 2025-01-22.
^ Ottenburghs, Jente; Honka, Johanna; Müskens, Gerard J. D. M.; Ellegren, Hans (26. 5. 2020). „Recent introgression between Taiga Bean Goose and Tundra Bean Goose results in a largely homogeneous landscape of genetic differentiation”. Heredity (на језику: енглески). 125 (1–2): 73—84. ISSN 1365-2540. PMC 7413267 . PMID 32451423. doi:10.1038/s41437-020-0322-z .
^ Kirwan, Guy M.; Carboneras, Carles; Pyle, Peter (2024). „Taiga Bean-Goose (Anser fabalis), version 1.1”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.taibeg1.01.1.
^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48, 157. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ ^а ^б ^в ^г Madge, Steve; Burn, Hilary (1987). Wildfowl: an identification guide to the ducks, geese and swans of the world. Helm Identification Guides. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7470-2201-5.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Kear, Janet (2005). Ducks, Geese and Swans: General chapters, species accounts (Anhima to Salvadorina) (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3.
^ Jay W. Nelson, Bookseller, IOBA”. www.abebooks.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-11.
^ ^а ^б ^в Cramp, S., and Simmons, K. E. L. (1977). „The Birds of the Western Palearctic.”. Nature. 1 (5654): 652. S2CID 30272329. doi:10.1038/272652A0.
^ „Taiga Bean-Goose (Anser fabalis) Serbia map”. secure.birds.cornell.edu. Приступљено 2026-04-11.
^ Schönwetter, Max (1960). Handbuch der Oologie. Smithsonian Libraries. Berlin : Akademie-Verlag.
^ Nilsson, Leif; Persson, Hakon (1991-04-01). „Selection and exploitation of feeding areas by staging and wintering geese in southmost Sweden”. Ornis Svecica (на језику: енглески). 1 (2): 81—92. ISSN 2003-2633. doi:10.34080/os.v1.23086.
^ Fujioka, M., S. D. Lee, M. Kurechi, and H. Yoshida (2010). „Bird use of rice fields in Korea and Japan”. Waterbirds. 33: 8. S2CID 83606378. doi:10.1675/063.033.s102.
^ Kampe-Persson, Hakon (2004-10-01). „Wintering of Finnish Taiga Geese Anser f. fabalis in Skåne, South Sweden: time-budget differences among age groups”. Ornis Svecica (на језику: енглески). 14 (4): 150—158. ISSN 2003-2633. doi:10.34080/os.v14.22759.
^ Madsen, J.; Cracknell, G. (1999). Goose Populations of the Western Palearctic: A Review of Status and Distribution. National Environmental Research Institute, Denmark and Wetlands International, Wageningen, The Netherlands.

Литература

Sangster, George; Oreel, Gerald J. (1996). „Progress in taxonomy of Taiga and Tundra Bean Geese” (PDF). Dutch Birding. 18 (6): 310—316.
Oates, John (1997). „Identification of Taiga Bean Goose and Tundra Bean Goose”. Birding World. 10 (11): 421—426.
Ruokonen, M.; Litvin, K.; Aarvak, T. (2008). „Taxonomy of the bean goose – pink-footed goose”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 48 (2): 554—562. Bibcode:2008MolPE..48..554R. PMID 18550388. doi:10.1016/j.ympev.2008.04.038.
Brown, Dan (2010). „Identification and taxonomy of bean geese”. Birding World. 23 (3): 110—121.

Спољашње везе

[IUCN-1] а ^б BirdLife International (2018). „Anser fabalis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22679875A132302864.en . Приступљено 22. 2. 2022.

[IOC-2] а ^б „Screamers, ducks, geese, swans – IOC World Bird List”. IOC World Bird List – Version 14.2. 2024-08-17. Приступљено 2025-01-22.

[3] Ottenburghs, Jente; Honka, Johanna; Müskens, Gerard J. D. M.; Ellegren, Hans (26. 5. 2020). „Recent introgression between Taiga Bean Goose and Tundra Bean Goose results in a largely homogeneous landscape of genetic differentiation”. Heredity (на језику: енглески). 125 (1–2): 73—84. ISSN 1365-2540. PMC 7413267 . PMID 32451423. doi:10.1038/s41437-020-0322-z .

[4] Kirwan, Guy M.; Carboneras, Carles; Pyle, Peter (2024). „Taiga Bean-Goose (Anser fabalis), version 1.1”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.taibeg1.01.1.

[job902-5] Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48, 157. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[Madge2-6] а ^б ^в ^г Madge, Steve; Burn, Hilary (1987). Wildfowl: an identification guide to the ducks, geese and swans of the world. Helm Identification Guides. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7470-2201-5.

[:0-7] а ^б ^в ^г ^д Kear, Janet (2005). Ducks, Geese and Swans: General chapters, species accounts (Anhima to Salvadorina) (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3.

[8] Jay W. Nelson, Bookseller, IOBA”. www.abebooks.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-11.

[:1-9] а ^б ^в Cramp, S., and Simmons, K. E. L. (1977). „The Birds of the Western Palearctic.”. Nature. 1 (5654): 652. S2CID 30272329. doi:10.1038/272652A0.

[10] „Taiga Bean-Goose (Anser fabalis) Serbia map”. secure.birds.cornell.edu. Приступљено 2026-04-11.

[11] Schönwetter, Max (1960). Handbuch der Oologie. Smithsonian Libraries. Berlin : Akademie-Verlag.

[12] Nilsson, Leif; Persson, Hakon (1991-04-01). „Selection and exploitation of feeding areas by staging and wintering geese in southmost Sweden”. Ornis Svecica (на језику: енглески). 1 (2): 81—92. ISSN 2003-2633. doi:10.34080/os.v1.23086.

[13] Fujioka, M., S. D. Lee, M. Kurechi, and H. Yoshida (2010). „Bird use of rice fields in Korea and Japan”. Waterbirds. 33: 8. S2CID 83606378. doi:10.1675/063.033.s102.

[14] Kampe-Persson, Hakon (2004-10-01). „Wintering of Finnish Taiga Geese Anser f. fabalis in Skåne, South Sweden: time-budget differences among age groups”. Ornis Svecica (на језику: енглески). 14 (4): 150—158. ISSN 2003-2633. doi:10.34080/os.v14.22759.

[15] Madsen, J.; Cracknell, G. (1999). Goose Populations of the Western Palearctic: A Review of Status and Distribution. National Environmental Research Institute, Denmark and Wetlands International, Wageningen, The Netherlands.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

п р у Род: Anser
Род	Врста († указује да је врста изумрла)
Anser	Индијска гуска Царска гуска Снежна гуска Росова гуска Дивља гуска Лабудаста гуска Лисаста гуска Мала лисаста гуска Тајганска гуска глоговњача Тундранска гуска глоговњача Краткокљуна гуска