Пређи на садржај

Густавова линија

С Википедије, слободне енциклопедије

Густавова линија била је серија немачких војних утврђења у Италији током Другог светског рата. Немци су саградили линију 1943, након савезничке инвазије на Италију и њене капитулације.

Густавова утврђена линија била је дуга готово 150 км, а немачке јединице су је утврдиле током лета и јесени 1943. године на најужем дијелу Апенинског полуострва. Протезала се током реке Гариљано – ријеком Рапидо – планински врх Монте Грецо – Ла Мајела – Пенапиједимонте – ток ријеке Фаро. Испред ове утврђене линије изграђена је утврђена линија кодног назива Зимска линија, а иза је била утврђена линија кодног назива Готска линија. Кључне тачке (положаји) налазиле су се око града Касина. Густавова линија била је у потпуности изграђена у рововском систему чији су главни ослонци утврђени бетонски блокхаузи и преносне оклопљене челичне куполе. На свим улазима у долини били су изграђени бројни бункери од дрвета и набијене земље у пољском типу изградње, а сви бункери били су ограђени бодљикавом жицом која је била ојачана бројним минским пољима и скупинама мина. Све зграде од камена преуређене су и подешене у бункере, а свако, па и најмање насељено мјесто утврђено је у кружном систему и представљало је снажну отпорну тачку.

Око тако утврђених отпорних тачака опет су била постављена многа минска поља, много мина изненађења и још бројне запреке настале рушењем објеката путне инфраструктуре. Дакле, сви су путеви, па и пешачке стазе минирани, а на рекама су порушени сви мостови и сви путни пропусти. Да би се спречило спајање савезничких јединица које су се искрцале код Анција с јединицама које су избиле пред Касино извршено је намерно поплављивање земљишта код понтијских баруштина.

Густавову линију бранило је 12 немачких дивизија, а нападала је Савезничка 15. група армија (армијски здруг) уз снажну артиљеријску и пешадијску потпору 6. америчког корпуса. Три пута су Савезничке снаге пробијале Густавову линију да би је на крају пробиле уз невиђену артиљеријску и ваздухопловну потпору. Цену пробоја Савезници су платили јако скупо, јер је из строја избачено (мртви, рањени и нестали) 119.000 војника и официра. Битке су биле крваве и до тада најтеже на западноевропском ратишту Другог светског рата.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Peharda, Matej (2015). „Bitka za Monte Cassino”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2023. г. Приступљено 05. 02. 2023.