Густав Вајганд
| Густав Вајганд | |
|---|---|
 Портрет Густава Вајганда | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1860. |
| Место рођења | Дуисбург, |
| Датум смрти | 8. јул 1930. (70 год.) |
| Место смрти | Белгерсхајн, |
| Научни рад | |
| Поље | лингвистика, филологија, славистика, балканологија, романистика, албанистика |
Др. Густав Вајганд (Weigand, 1860-1930.), је био лингвиста, професор универзитета у Лајпцигу; особито се бавио проучавањем балканских народа, у првом реду Румуна и Аромуна, па Бугара и Арбанаса; најбољи радови о Аромунима.
Доста времена је провео на Балкану, истражујући, пописујући и проучавајући језике и људе.
Дела[уреди | уреди извор]
Најзначајнија његова дела везана су за истраживања порекла балканских народа. Нека од њих преведена су на српски и могу се наћи у библиотекама.
- Аромуни, том I и II[1]
- (1888): Die Sprache der Olympo-Walachen. Johann Ambrosius Barth: Leipzig.
- (1892): Vlacho-Meglen. Eine ethnographisch-philologische Untersuchung. Leipzig.
- (1908): Linguistischer Atlas des dacorumänischen Sprachgebiets. Barth: Leipzig.
- (1923): Ethnographie Makedoniens. Leipzig.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Старе књиге, Вајганд Густав”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2015. г. Приступљено 06. 02. 2015.