Гушење

С Википедије, слободне енциклопедије
Гушење
Синонимиасфиксија, угушење
Gray513.png
Врат садржи неколико рањивих мета за компресију, укључујући каротидне артерије.
СпецијалностиИнтензивна медицина
Компликацијекома
Фреквенција9,8 милиона ненамерних широм света (2015)[1]
Смртност35.600 широм света (2015)[2]

Гушење, асфиксија, глад за кисоником (од грч. речи ἀ — „без“ и σφύξη — „пулса“, буквално — „одсуство пулса“), (лат. asphyxia), према медицинскoj дефиницији, стање је поремећене размене гасова пре, за време, непосредно после рођења, или у каснијем животу након повреда и других поремећаја. [3]Карактерише се прогресивним смањењем парцијалног притиска кисеоника, порастом парцијалног притиска угљен-диоксида и падом pH вредности у крви.[4][5] Врста асфиксије је гушење при гутању, што захтева хитну прву помоћ (прочитајте у наставку).

Синоними или остале дефиниције[уреди | уреди извор]

Асфиксија

Као појам, асфиксија је изведен из грчких речи ἀ-σφύξη које у буквалном преводу значи „заустављање пулса или без пулса“. Овај термин се односи на мулти-етиолошки скуп фактора у којима постоји неадекватна испорука, унос и/или коришћење кисеоника у ткивима/ћелијама организма, најчешће праћена задржавањем угљен-диоксида.

Иако се недостатак кисеоника може јавити у многим болестима због неадекватне апсорпције и/или испоруку кисеоника (нпр, хронична опструктивна болест плућа), појам асфиксија користи се да означи она стања која су повезани са; поремећајима концентрације гасова у атмосфери и механичким и хемијским учинцима који директно доводе до овог поремећаја.

Гушење

Недостатка кисеоника и појава вишка угљен-диоксида у крви и ткивима, након компресије дисајних путева изазваним дављењем (нпр вешањем), затварањем лумена дисајних путева едемом слузокоже или аспирацијом страног садржаја или предмета, драстичан пад притисак у вештачкој атмосфери (у барокоморама, кесонима, подморницама или респираторном систему за вештачко дисање нпр код ронилаца) итд.

Анимација нормалне оксигенације
Глад за кисеоником

Недостатак кисоника који се развија као резултат физичких утицаја, ометања дисање, са пратећим акутним поремећајима централног нервног система и циркулације крви ...или престанак спољашњег дисања изазван механичким узроцима, што има за последицу отежани или потпуни престанак дотока кисоника у организам и акумулације угљен-диоксида у њему.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Према подацима Центра за контролу и превенцију болести (CDC) о многобројним узроцима смрти у САД, у периоду од 1999. до 2004. године, код око 20.000 случајева неакцидентална смрт узрокована је различитим врстама механичких гушење, као што су утапање, вешање, дављење и гушење.[6]

Животна доб

Узроци смрти, као последица гушења или асфиксије, различито су заступљени међу старосним групама:

  • Утопљења су најчешћи узрок смрти изазвана гушењем у старосној групи од 1 до 4 године.
  • Странгулацијом или стазањем изазвана вешања, дављења и угушења најчешћа су у старосној групи од 35 до 44 година.
  • Апирациона асфиксија најчешћа је код новорођенчади и мале деце. Њена учесталост је 6/1000 живорођених новорођенчади.
Самоубиства

Самоубиства изазвана вешањем релативно су ретка и чини мање од 5% случајева убистава широм САД. Она се по рангу налазе иза повреда нанетих ватреним оружјем, оштрицом механичког оруђа или сечива, и повреда нанетих тупим предметом.[7]

У Србији најчешћи начин извршења самоубиства је вешањем или гушењем и скоком са висине. У остале начине спада утопљење, тровање лековима или другим отровним средствима (на селу су то пестициди или киселине и базе), директан контакт са изворима електричне енергије и јако ретко самоспаљивањем. При том, мушкарци у Србији најчешће извршавају самоубиство вешањем, дављењем и гушењем, а на другом месту је ватрено оружје.[8]

Патофизиологија [9][уреди | уреди извор]

Процеси дисања

Дисање или респирација су сложени физиолошки процеси који се одвијају у неколико фаза. Нормални редослед је следећи:

  • Из животне средина кисеоник доспева у плућа процесом размнене гасова (вентилација).
  • Кисеоник у плућним алвеолама из ваздуха дифундује у крв (процес размене гасова у плућима).
  • Крв, која циркулише кроз крвни система доноси кисеоник до ткива (процес транспорта гасова).
  • Ћелије преузимају кисеоник из крви и користе га за производњу енергије.

Ћелијским дисањем ствара се угљен-диоксид, који потом путује, повратно од кретања кисеоника, и елиминише се из тела преко плућа процесом (издисање).

Нормално дисање подразумева проходне дисајних путеве, и очувану функцију грудног коша да стезањем међуребарних мишића и функцијом дијафрагме настаје промен запремине плућа, која у виду „меха“ усисавају и издувавају ваздух. Поремећаји који на било који начин ремете горенаведене маханизме могу резултовати асфиксијом.

Недовољна количине кисеоника у атмосфери или пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.[10]Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели, и код асфиксије могу настати због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима, у току боравка на високим планинама или у атмосфери, у току инцидената у рудницима и подземним јамама, у ваздухопловству, космичким летовима, подводним активностима, али и због повреда и других механичких запушења уста и носа или стазања дисајних путева.[11]

Концентрација гасова у ваздуху и крви

Гас Ваздух
атмосфера — алвеоле
(парцијални притисак у кРа)		 Крв
артерије — вене
(парцијални притисак у кРа)
Кисеоник
20,6 — 13,5
(158) — (158)
12.5 — 5,3
(95) — (40)
Угљен-диоксид
0.04 — 5,3
(0,3) — (40)
5,3 — 6,1
(40) — (46)
Азот
79,6 — 76,2
(597) — (572)
76,2 — 76,2
(572) — (572)
Водена пара
0,7 — 6,3
(5) — (47)
6,3 — 6,3
(47) — (47)
Поремећај дисајног центра

Мозак је орган најосетљивији на недостатак кисеоника (хипоксију) и обично обухвата процес застоја респирације са брадикардијом/асистолијом због хипоксијом индуковане дисфункције на нивоу дисајног (респираторног) центра у можданом стаблу.[12][13] Појединци са коморбидитетом као што су срчане болести најчешће имају мању толерананцију на хипоксију, тако да и релативно мање епизода хипоксије могу погоршати постојеће стање болест и, понекад, изазовати смртоносне поремећаје срчаног ритма. Асфиксиаа повезана са ацидозом(респираторна и или метаболичкљ) може такође имати тешке штетне последице на дисање.

Улога ткивне хипоксије

Ткивна хипоксије може настати из неколико основних разлога.

  • Прво, због недовољног садржаја кисеоника унутар артеријске крви, иако је крвни проток нормалан. Ово се обично дешава када се удише ваздух са смањеним притиском кисеоника у атмосфери.
  • Друго, ако је проток кисоника у крви нормалан; међутим, крв не ослобађа кисеоник адекватно, или ћелије га адекватно не користе. Хемијска асфиксија као што је тровање угљен-моноксидом и цијанидима настаје на овај начин.
  • Треће, количина кисеоника је нормално, али постоји ограничење протока крви кроз органе/ткива, што има за последицу, недостатак допремања кисеоника и елиминацију угљен-диоксида.
Улога ограниченог протока крви

Ограничен проток крви до мозга је најважнија карактеристика асфиксије услед вешања или дављења. Постоји значајна разлика у вредностима сила потребних да затворе дисајне путева и ограничен проток кроз каротидне крвне судове врата. Компресија крвних судова врата је довољна да изазове несвестицу и смрт, тако, да могу настати и без значајне компресије или сужења дисајних путева.

Вредност притиска који на неким анатомским структурама могу да изазову губитак свести и смрт

Анатомска структура Интензитет притиска
Југуларна вена
4,4 lb
Каротидна артерија
5,5—22 lb
Трахеја
33 lb
Вертебралне артерије
18—66 lb

Етиологија[уреди | уреди извор]

Основна подела гушења или асфиксије је:

  • Прва подела асфиксије је према узроку настанка, на ненасилну и насилну асфиксију.
  • Друга подела асфиксију дели на механичку или хемијску.

Ненасилна асфиксија[уреди | уреди извор]

У узроке ненасилог гушења или асфиксије спадају бронхијална астма, хронична опструктивна болест плућа, алергијски едем ждрела и гркњана и друге акутне болести.

Насилна асфиксија[уреди | уреди извор]

Према етиолошким механизмима настанка насилна асфикција може бити:

Опструктивна асфиксија

Опструктивна асфиксије настаје као последица затварања или опструкције дисајних путева. У овај облик спадају утапања у води или другим течностима, удисања страних тела, која могу довести до затварање протока ваздуха кроз отворе за дисање.

Странгулациона асфиксија
Вешањем изазивана асфиксија
Асфиксија изазвана притиском тела
Ситуације у току којих може настати асфиксија течностима у деце

Странгулациона асфиксија или задављење, настаје као последица компресије крвних судова и дисајних путева врата и најчешће је изазвана дављењем - вешањем омчом или дављењем рукама.

Примена силе на предео врата која није резултат дејства тежине тела жртве дефинише са као дављење. Дављење може бити:

  • Дављење рукама. У овом насилном акту давитељ користе руке за стезање врата жртве. Оно је у литератури познато и као „задављење“.
  • Лигатура врата Овај насилни акт изводи се применом предмета као што су кабл, жица, крпа, и слично, за стезање врата, или јармом (коришћењем подлактице) за притисак на врат.
Асфиксија услед гушења

Овај облик асфиксија може настати након стављања на главу, пласитичне вреће, јастука и слично, или у току сексуалног чина ненамерним и неконтролисаним притиском тела на врат, предео лица или грудни кош.

Компресивна асфиксија

Овај облик асфиксије настаје као последица компресија на предео врата, грудног коша и трбуха масивним предметима у домаћинству и индустрији, моторним возилима (у саобраћајним удесима), срушеним објекатима (након земљотреса, цунамија или ратних дејства), гажењем (стампедом, масе људи или животиња) итд.

Рефлексна асфиксија

Узрок ове асфиксије је спазам глотис као последица;

  • Деловања иритантих средстава (нпр, након удисања бутана, амонијака итд)
  • Наглих промена у температури ваздуха (нпр, изласком људи из топле просторије у хладну - јавља се немогућност физиолошког удах).
Аспирациона асфиксија

Аспирациону асфиксију може бити последица удисање течности или страних тела, у току болести или повреде, и не тако често завршава смртним исходом, ако се пацијенту благовреммено не укаже прва помоћ.

Код одраслих особа најчешће настаје након удисања болуса хране или другог страног материјала (нпр повраћаног садржај стомака), крви или крвног угрушка након трауме главе и врата, а код деце након удисаја делова ихрачака, зрневља и других предмета.

Овај облик асфиксије чест је код новорођенчади у првим минутима живота, због аспирације плодове воде током порођаја или због непотпуног удаха детета, по изласку у спољашњу средину.

Посебна врста аспирационе асфиксије, која је дефинисана на Светском конгресу медицине 2002. године је дављење у течностима, које доводи до оштећење респираторног тракта.

Аутоеротска асфиксија
„Ропство“ или (енгл. Cross-dressing) може бити узрок асфиксије

Аутоеротска асфиксија облик је гушења и ненамерно изазване смрти сопственим активностима или уз помоћ апарат или техника које се користи за побољшање сексуалне стимулације. Према истраживањима скоро све особе су мушког пола.

Ропство (енгл. Cross-dressing), један је од уобичајених и најчешћих начини којим се може изазвати аутоеротска асфиксија (види слику).

Асфиксија новорођенчади[уреди | уреди извор]

Асфиксија новорођенчади може настати: пренатално у 51%, перипартално у 40% и постнатално у 9% случајева

Пренатална[уреди | уреди извор]

Овај облик асфиксије може узроковати:

  • мајка (хипертензија изазвана трудноћом дијабет, анемија, респираторна и срчана инсуфицијенција),
  • постељица (аномалије, превремено одлубљење, инфаркти),
  • плод (конгениталне и хромозомске аномалије, странгулација пупчаника, хемолизне болест, АВ блок, срчана инсуфицијенција, застој интраутериног раста);

Перипартална[уреди | уреди извор]

У току порођаја асфиксију може изазвати

  • примена форцепса и вакуум екстрактора,
  • унутрашњи окрет,
  • дистоција, затегнут пупчаник, чвор и пролапс пупчаника,
  • аспирација садржаја порођајних путева,
  • хипотензија,
  • седативи и аналгетици примењени у порођају;

Постнатална[уреди | уреди извор]

Након порођаја асфиксију може изазвати

Апнеја изазвана централним застојем дисања
  • физиолошка само код превремно рођеног детета (спавање, узимање хране, повишена температура околине, дефекација),
  • синдрома диспнеје новорођенчета (респираторни дистрес синдром или РДС, тј болест хијалиних мембрана, односно хипосурфактоза плућа, конген-тална пнеумонија, синдром аспирације меконијума),
  • метаболички поремећаји (хипогликемија, хипокалцијемије),
  • кардиоваскуларни поремећаји (хипотензија нпр шок, полицитемија),
  • конвулзија,
  • апстиненцијални синдром (због лекова датих мајци);
Апнеја изазвана респираторном инсуфицијенцијом
  • Обољенима респираторног система (респираторни дистрес: плућна хеморагија, пролазна тахипнеја новорођенчета, РДС), атрезијом ХОАН, туморима фа-Ринкс, интраторакалном струма, опструкцијом ларинкса, компресијом трахеје, хипоплазијом плућа и др.)
  • Ванплућним обољењима (дијафрагмална хернија, траума централног нервног система и кичменог стуба, парализа френичког живца, анемија, шок, урођене срчане мане и др.).

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија се примарно заснива на уклањању узрок који је довео до асфиксије.

Терапија гушења изазваног страним телом[уреди | уреди извор]

Уколико је асфиксија настала страним телом, дисајни путеви су потпуно непролазан, и такво стање захтева да се у најкраћем могућем року успостави пролазност дисајног пута. Тада је најбоље применити Хајмлихов маневар који се спроводи код особа с наглим и потпуним зачепљењем дисајног пута (када особа не може дисати, не може говорити, не може кашљати). Особа која кашље или говори нема зачепљен дисајни пут..[14]

AbdominalThrust HeimlichManoeuvre.svg
Хајмлихов маневар
Особи која стоји или седи затвореним шаком се притисне снажно и нагло преко средине између доње ивице грудне кости и пупка, и обухвати се дланом друге шаке. Брзо и снажно се притиска трбух према унутра и горе. Притом се не сме притискати коштани врх грудне кости, тако се смањује могућност повређивања органа у унутрашњем грудном кошу. Изведе се пет притиска у дубину и тако се ваздух из плућа кроз душек потисне до гркљана. Тај притисак ваздуха је требало да избаци страно тело. После првих пет захвата, може се покушати са пет снажних удараца између лопатица. Хајмлихови захвати се раде или до успешног избацивања страног тела или док особа не изгуби свест. Тада треба руком очистити ждрело и особу ставити у бочни положај (ако дише након што смо извадили страно тело,).

Медикаментна терапија[уреди | уреди извор]

У зависности од основне болести примењује се одговарајућа медикаментозна терапија.

Кардиопулмонална реанимација[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Кардиопулмонална реанимација

Уколико настане респираторни арест (престанак дисања) спроводи се кардиопулмонална реанимација.

У случају дисфункције плућа и недостатка рада срца, изазваног асфиксијом код пацијента се спроводи реанимација путем вештачког дисања и масаже срца.

Вештачко дисање се спроводи уста на уста или уста на нос (као сто је горе описано).

Масажа срца се спроводи тако што се длан једне руке постави на доњој трећини грудног коша те се друга рука стави преко ње. Врши се притисак од отприлике 3-4 cm у дубину при чему често долази до лома прсног моста. У овом случају долази до мањег отпора те се јачина притиска смањује.

Реанимација се започиње вештачким дисањем те се наставља масажом срца у односу 2:15. Брзина реанимације је одређена просечном брзином дисања те брзином рада срца код пацијената у стабилном стању. Тиме се при реанимацији настоји постићи фреквенција дисања од око 16 те срца између 60-80.

Код мале деце фреквенција се повишује на 20-22 дисања те до 200 откуцаја срца. Због мањег грудног коша код дојенчади и мале деце, за масажу срца се не користе руке него само два прста. Притисак се врши отприлике 1-2 cm у дубину.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators (октобар 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  2. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators (октобар 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 77. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Sir James Kay-Shuttleworth (1834). The Physiology, Pathology, and Treatment of Asphyxia. Longman, Rees, Orme, Brown, Green & Longman.
  5. ^ Elsner R (September 1989). Perspectives in diving and asphyxia. Undersea Biomed Res 16 (5): 339–44. PMID 2678664
  6. ^ Centers for Disease Control and Prevention. Multiple cause of death for 1999-2004 (compiled from Multiple Cause of Death File 1999-2004, Series 20, No. 2J, 2007). CDC WONDER. Available at wonder.cdc.
  7. ^ Graham MA, Hanzlick R. Asphyxia. In:. Forensic Pathology in Criminal Cases. 2nd ed. Carlsbad, Calif: Lexis Law Publishing; 1997.
  8. ^ Nikolić-Balkoski G, Pavlicević V, Jasović-Gasić M, Leposavić L, Milovanović S, Lasković N. Suicide in the capital of Serbia and Montenegro in the period 1997-2004 - sex differences. Psychiatr Danub 2006; 18(1–2): 48–54
  9. ^ Michael A Graham Pathology of Asphyxial Death medscape
  10. ^ Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.
  11. ^ Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.
  12. ^ Randall BB, Paterson DS, Haas EA, Broadbelt KG, Duncan JR, Mena OJ, et al. Potential Asphyxia and Brainstem Abnormalities in Sudden and Unexpected Death in Infants. Pediatrics. 2013 Nov 11. American Academy of Pediatrics.
  13. ^ Gao CJ, Niu L, Ren PC, Wang W, Zhu C, Li YQ, et al. Hypoxic preconditioning attenuates global cerebral ischemic injury following asphyxial cardiac arrest through regulation of delta opioid receptor system. Neuroscience. 2012 Jan 27. 202:352-62. Medline.
  14. ^ Nolan, JP; Soar, J; Zideman, DA; Biarent, D; Bossaert, LL; Deakin, C; Koster, RW; Wyllie, J; Böttiger, B; ERC Guidelines Writing Group (2010). "European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 1. Executive summary". Resuscitation. 81 (10): 1219–76. doi:10.1016/j.resuscitation.2010.08.021. hdl:10067/1302980151162165141. PMID 20956052.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гушење&oldid=25550728”