Гушчарица (бајка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Гушчарица
Бајка
Име:Гушчарица
Подаци
Арн—Томпсоново сврставање:ATU 533
Држава:Немачка
Објављено у:Бајке браће Грим

Гушчарица“ (нем. Die Gänsemagd) је немачка бајка коју су сакупила браћа Грим и први пут је објављена у Гримовим бајкама 1815. године (КХМ 89). Припада типу Aarne–Thompson–Uther Index (ATU Index) 533.[1]

Причу су на енглески први пут превели Едгар Тејлор 1826. године, затим многи други, нпр. анонимна заједница преводилаца 1865, Луси Крејн 1881, ЛукМаргарет Хант 1884. итд. Ендрју Ланг ју је укључио у 'Ќњигу Плава вила 1889. године.

Порекло[уреди | уреди извор]

Причу су први пут објавила браћа Грим у првом издању Бајке браће Грим, вол. 2, 1815. године, као број 3. Јавља се као бр. 89 од другог издања (1819). Извор браће Грим за причу је немачки приповедач Доротеа Фиман (1755-1815).[2]

Садржај[уреди | уреди извор]

Удовица краљица шаље своју ћерку у далеку земљу да се уда. У пратњи принцезе су њен магични коњ Фалада, који зна да говори, и слушкиња. Краљица даје принцези посебну марамицу који ће је штитити све док је носи.

Принцеза и њена слушкиња путују неко време, а на крају принцеза ожедни. Она пита слушкињу да оде по воду, али слушкиња једноставно каже: „Ако желите воду, узмите је сами. Не желим више да будем ваш слуга“. Дакле, принцеза мора да донесе воду из оближњег потока. Она тихо зајеца: "Шта ће бити са мном?" Марамица одговара: „Авај, авај, да твоја мајка зна, њено срце би препукло.“ Након неког времена, принцеза поново ожедни. Па још једном замоли слушкињу да јој донесе воде. Али опет слушкиња каже: „Нећу вам више служити, без обзира шта ви или ваша мајка кажете“. Када се сагне до воде, њена марамица испадне из недра и отплива.

Слушкиња користи принцезину рањивост. Наређује принцези да замене одећу и коње. Прети да ће је убити ако се не закуне да неће никада рећи ни реч о овом преокрету улога било ком живом бићу. Нажалост, принцеза полаже заклетву. Слушкиња затим одјаше на Фалади, док принцеза мора да узјаше слушкину рагу. У палати се собарица представља као принцеза а „слушкиња принцеза“ добија наређење да чува гуске са момком по имену Конрад. Лажна невеста наређује да се Фалада убије, јер се плаши да би могао проговорити. Права принцеза то чује и моли кланичара да закуца Фаладину главу изнад врата где она сваког јутра пролази са својим гускама.

Следећег јутра гуска се обраћа Фаладиној глави преко врата: „Фалада, Фалада, мртва си, а сва радост у мом животу је нестала“, а Фалада одговара „Авај, Авај, да твоја мајка зна, њено срце би препукло“. На ливади са гускама, Конрад посматра принцезу како чешља своју прелепу косу и он жели да откине један или два њена златна прамена. Али гушчарица то види и каже: „Дувај ветре, дувај, однеси Конрадову капу. Не дозволи му да се врати док не почешљам косу“. И тако му ветар одузима капу и он се не враћа пре него што девојка не заврши четкање и плетење косе.

Гушчарица (око 1940), посед Јохана Митлингера, Раксштрасе 7-27, Беч

Конрад љутито одлази краљу и изјављује да више неће терати гуске са овом девојком због необичних ствари које се дешавају. Цар му каже да то учини још једном, а следећег јутра се сакрије и гледа. Види све како је му је испричао и Конрад. Те вечери тражи принцезу да му исприча своју причу. Али она одбија да каже било шта због своје заклетве. Краљ јој предлаже да можда све каже гвозденој пећи. Она пристане и исприча своју причу док краљ слуша споља.

Како је краљ уверен да је рекла истину, он облачи гушчарицу у краљевску одећу. Затим превари лажну принцезу да „сама бира казну“ за онога ко превари господара. Иако је избор различит у свакој верзији приче, у класичној верзији она каже краљу да лажног слугу треба вући кроз град голог у бурету са унутрашњим шиљцима. Као резултат тога, она бива кажњена на тај начин.

Након тога, принц и права принцеза се венчају и владају својим краљевством дуги низ година.[3]

Књига бајки, Гушчарица, илустрација Џеси Вилкокс Смит, Њујорк, 1911.

Варијанте[уреди | уреди извор]

Прича користи заплет лажне невесте са принцезом доброг срца коју је служавка претворила у обичну гушчарицу. Слично је другим бајкама АТ-533 попут америчке „Златне наруквице“.[4] Ови мотиви се такође налазе, усредсређени на мушки лик, у Господару Лорна и лажном управнику[5] (Дечја балада 271) и витешком роману Росвал и Лилијан.[6]

У 13. веку прича се везивала за Бертраду од Лаона, мајку Карла Великог.[7]

Адаптације[уреди | уреди извор]

Упркос томе што се на причу гледа као на опскурну, било је много филмских верзија, од Немачке до Америке. Фалада је често оживљена у филмским верзијама или чак поштеђена. Иако се у оригиналној причи подразумева да је краљица умрла, многе верзије такође јој омогућавају да преживи како би разоткрила лажну невесту на венчању. Мотив лажне невесте да предложи тако окрутну казну варира у причама. Филмске верзије укључују:

  • Харолд МекГрат је причу адаптирао роману, који је потом развијен у амерички неми филм 1915. године у коме је глумила Маргарит Кларк. У овој верзији, принцезу краде при рођењу и одгаја као гушчарицу дворјанин који уместо ње шаље властиту ћерку. Краљ са којим се верила по рођењу заљубљује се у њу не знајући ко је она. Верује се да је филм изгубљен.
  • Бајка је приказана у телевизијској емисији Jackanory 1960-их током сезоне 1, епизода 38, а прочитала ју је Дилис Хамлет.
  • Том Давенпорт је 1985. године адаптирао причу у кратки филм као једну од своје серије „Од браће Грим“. Иако је очигледно смештена у америчкој Апалачији, прича говори о ликовима као што су принцезе, принчеви и краљеви, што имплицира да је прича задржала своје европско окружење. Ова верзија је вернија Гриму, јер Фалада није оживљена и лажна невеста је убијена.
  • Под насловом "The Goose Maiden" у овој верзији, прича је адаптирана за немачку кратку анимирану епизоду 1999. године, са малим разликама од изворног материјала. Ова епизода је била део серије Симсала Грим.
Фриц Филип Шмит Фалада или Гушчарица 1898.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гушчарица Шенон Хејл адаптација је приче у облику романа.
  • Bloodleaf, прва из фантастичне трилогије за младе Кристал Смит, готско је препричавање филма Гушчарице. Објавио га је ХМХТеен 2019.
  • Гушчарица је била једна од многих бајки коришћених у роману Еме Донохју Kissing The Witch. Бајка је носила наслов „Прича о марамици“.
  • Аутор Алетеа Контис адаптирала је ову причу заједно са Дивљим лабудовима у облику романа под називом Најдражи.
  • Песма Ејдријан Рич из 1974. године „The Fact of a Doorframe“ помиње Гушчарицу.[8]
  • Причу је у кратку књигу за децу препричао Ерик А. Кимел.
  • У шоџо манги Лудвиг Револутион (Ludwig Kakumei) (ルードヴィッヒ革命,) прича говори о принцу Лудвигу коме његов отац наређује да себи нађе супругу погоднију од жена које често доводи у дворац. Заједно са слугом Вилхелмом, путује земљом у потрази за лепим девојкама из класичних прича у нади да ће наћи жену. Укључује и причу о „Гушчарици“ међу осталим бајкама браће Грим.
  • „Фалада: Коњ гушчерице“ адаптација је кратке приче ауторке Ненси Фармер. Ова верзија говори класичну причу са становишта Фаладе.
  • Канадски песник Џеј Мекферсон позива се на причу о гушчарици у својим песмама „Јадно дете“ и „Шта је рекла Фалада“, обе штампане у Poems Twice Told: The Boatman and Welcoming Disaster.[9]
  • Шкотски писац стрипова Грант Морисон позива се на причу у Doom Patrol-у број 31, „The Word Made Flesh“, када Бафомет поприма облик Фаладине главе.
  • Интисар Канани, аутор Sunbolt Chronicles-а, написао је фантастично препричавање Гушчарице под називом „Трн“. Роман је независно објављен 2012. године, а ХарперКолинс га је поново објавио 2020. године.
  • "Перје снега: препричавање гушчарице" Алис Ајвиније је књига заснована на бајци.

Остало[уреди | уреди извор]

  • Иако са оригиналном причом, немачка опера Königskinder Енгелберта Хумпердинка инспирисана је бајкама браће Грим, посебно „Гушчарицом“.
  • У серији стрипова Doom Patrol и ТВ серији Патрола проклетих, Бафомет, магично пророчанство које се може појавити у било ком облику који одабере, у причи Ненаписана књига, изабрало је да се појави под маском Фаладе, магичног коња, из филма Гушчарица.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Goose-Girl”. University of Pittsburgh. 
  2. ^ Ashliman, D. L. (2002). „The Goose-Girl”. University of Pittsburgh. 
  3. ^ „BAJKE I PRIČE” (PDF). osveljkodugosevic.edu.rs. Приступљено 23. 3. 2021. 
  4. ^ Heidi Anne Heiner, "Tales Similar to the Goose Girl" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2020)
  5. ^ Helen Child Sargent, ed; George Lymn Kittredge, ed English and Scottish Popular Ballads: Cambridge Edition p 586 Houghton Mifflin Company Boston 1904
  6. ^ Laura A. Hibbard, Medieval Romance in England p292 New York Burt Franklin,1963
  7. ^ J. R. R. Tolkien, "On Fairy-Stories", Essays Presented to Charles William edited by C. S. Lewis p 53 ISBN 0-8028-1117-5
  8. ^ The Fact of a Doorframe: Poems Selected and New 1950-1984. (London & New York: W.W. Norton and Company, 1984)
  9. ^ Macpherson, Jay (1981). Poems Twice Told: The Boatman and Welcoming DisasterНеопходна слободна регистрација. Toronto: Oxford University Press Canada. ISBN 9780195403794. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]