Г (ћириличко)
Ћириличко слово Г | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Бројевна вредност: 3 | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0413 | ||||||
Мало: U+0433 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
З́ | Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й |
Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | П | Р | С | С́ | Т | Ћ |
Ќ | У | Ў | Ф | Х | Ц | Ч |
Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э |
Ю | Я | |||||
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ |
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Г г (Г г; искошено: Г г) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову G и грчком слову гама (Γ γ).
Историја[уреди | уреди извор]
Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова Гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког Гама.
У старословенској азбуци име слова је било глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.
У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.
Употреба[уреди | уреди извор]
Налази се на четвртом месту код свих језика који користе ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.
Јужнословенски језици[уреди | уреди извор]
У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.
Руски језик[уреди | уреди извор]
Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.
Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се сви са тим. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и избегава га већина образованијих Руса. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[1]
У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).
У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.
На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. hero → рус. герой.
Украјински[уреди | уреди извор]
У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.
И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).
И у украјинском, и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Белоруски[уреди | уреди извор]
У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.
Као и у украјинском, и у белоруском, /ɡ/ је присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.
И у белоруском, и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Несловенски језици[уреди | уреди извор]
У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример углавном користи у турским језицима и угрофинским језицима).
Слична и сродна слова[уреди | уреди извор]
- Γ γ: грчко слово Гама
- G g: латиничко слово
- Ґ ґ: ћириличко слово
- Ѓ ѓ: ћириличко слово
- Ғ ғ: ћириличко слово
- ₴: украјинска хривња (ознака за валуту)
Рачунарско кодирање карактера[уреди | уреди извор]
Знак | Г | г | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE | CYRILLIC SMALL LETTER GHE | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1043 | U+0413 | 1075 | U+0433 |
UTF-8 | 208 147 | D0 93 | 208 179 | D0 B3 |
Нумеричка референца знака | Г | Г | г | г |
KOI8-R and KOI8-U | 231 | E7 | 199 | C7 |
CP 855 | 173 | AD | 172 | AC |
Windows-1251 | 195 | C3 | 227 | E3 |
ISO-8859-5 | 179 | B3 | 211 | D3 |
Mac Cyrillic | 131 | 83 | 227 | E3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гласови уместо слова ⟨г⟩ (језик: руски)