С Википедије, слободне енциклопедије
Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве . Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић) , а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу .
Дабарску епархију је 1219 . године установио Свети Сава .
До 2019. године митрополија је била подијељена на 4 архијерејска намјесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске. Наиме, на заједнички приједлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво сребреничко-подринњско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабро-босанској.[2] Након те одлуке митрополија дабробосанска броји 5 архијерејских намјесништава, а то су:
Архијерејско намјесништво горашко-вишеградско
Архијерејско намјесништво сарајевско
Архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско
Архијерејско намјесништво травничко-зеничко
Архијерејско намјесништво фочанско
Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године када је извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабро-босанске и 4 манастира и 1 метох манастира (Карно , Кнежина , Пјеновац , Сасе и Топлица ) из архијерејског намјесништва сребреничко-подринњског припала су митрополији дабробосанској.[2]
Богородица Чајничка ,
Возућа ,
Горња Лијеска ,
Добрун ,
Добрунска Ријека ,
Доње Вардиште ,
Карно ,
Кнежина ,
Озерковићи ,
Пјеновац ,
Сасе
Соколица ,
Топлица (метох манастира Карно).
Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463) [ уреди | уреди извор ]
Христифор (XIII вијек)
Јоаникије (прије 1292)
?
?
?
?
Исаија I (1281—1286-1291)
Јован I (XIII вијек, 1293—1307?)
Методије (крај XIII вијека; 1322?)
Никола I (1284—1292)
Јован II (послије 1286)
Спиридон (између 1286 и 1292)
Јован III (послије 1286)
Исаија II (крај XIII вијека)
Гаврило (XIII вијек)
Јован IV (1301—1317)
Николај II (почетак XIV вијека)
Николај III (прије 1328-око 1330; 1329?)
Велимир Владимировић (1463)[3]
Марко (око 1532)
Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766) [ уреди | уреди извор ]
Варлаам (око 1557)
Симеон (око 1573)
Јосиф (прије 1575)
Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
Петроније (1578—1589)
Аксентије (1589—1601)
Теодор (1601—1619)
Макарије (око 1620)
Исаија (1622—1627—1635)
Гаврило Предојевић (до 1638)
Исаија II (1640—1655)
Лонгин (1656—1668)
Мелентије (1668)
Христофор (1668—1681)
Висарион II (1690—1708)
Исаија III (1708—1709)
Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878) [ уреди | уреди извор ]
Данило (око 1769)
Кирило (1776—1779)
Пајсије (1779—1794; —1802)
Калиник (1806—1816)
Евгеније (1808?)
Венијамин (1816—1835)
Амвросије Папа-Георгополи (1835—1841)
Игњатије I (1841—1851)
Прокопије Визант (1851—1856)
Дионисије I (1856—1860)
Игњатије II (1860—1868)
Дионисије II Илијевић (1868—1871)
Пајсије (1871—1873)
Антим (1873—1880)
Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920) [ уреди | уреди извор ]
Од успостављања Српске патријаршије [ уреди | уреди извор ]
Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве” . Историја српског народа . књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века . Евро, Унирекс, Каленић.
Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство . књ. 1. Карловац.
Ђурић, Александар Б. (2005). Православни манастири у Босни и Херцеговини: Духовно-историјски и туристички преглед . Бијељина: Епархија зворничко-тузланскаћ.
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку . Београд: Историјски институт САНУ.
Јањић, Драгана (2011). „Белешке о Дабарској епископији (Writings on the Dabar's Diocese)” (PDF) . Баштина (31): 133—148.
Кајмаковић, Здравко (1971). Зидно сликарство у Босни и Херцеговини . Сарајево: Веселин Маслеша.
Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs . Wildside Press LLC.
Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903) . Sarajevo: Veselin Masleša.
Марковић, Игнатије (2008). Православни манастири у Босни и Херцеговини . Гацко-Београд: Филип Вишњић.
Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године . Сарајево: Веселин Маслеша.
Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја . 2 . Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” . Старинар (51: 2001): 171—184.
Пузовић, Предраг (2003). Сарајевска богословија 1882—2002 . Србиње: Духовна академија Св. Василија Острошког.
Пузовић, Предраг (2004). Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам . Србиње: Духовна академија Св. Василија Острошког.
Радосављевић, Недељко В. (2007). Грађа за историју Сарајевске (Дабробосанске) митрополије 1836—1878 . Београд: Историјски институт САНУ.
Радосављевић, Недељко В. (2009). Шест портрета православних митрополита 1766—1891 . Београд: Историјски институт САНУ.
Радосављевић, Недељко В. (2013). „Митрополити бугарског порекла у православним епархијама у Босни и Херцеговини (1766—1880)” (PDF) . Српске студије (4): 39—59. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 01. 2019. Приступљено 06. 05. 2019 .
Радосављевић, Недељко В. (2013). „Викарни епископи Дабробосанске митрополије (1766—1878)” (PDF) . Историјски часопис . 62 : 161—192. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 3. 2018. Приступљено 20. 7. 2018 .
Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку” . Историја српског народа . књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497.
Скарић, Владислав (1928). Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку . Сарајево: Државна штампарија.
Слијепчевић, Ђоко М. (1938). „Укидање Пећке патријаршије 1766” (PDF) . Богословље . 13 (3—4): 250—307.
Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве . књ. 1. Минхен: Искра.
Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве . књ. 2. Минхен: Искра.
Слијепчевић, Ђоко М. (1986). Историја Српске православне цркве . књ. 3. Келн: Искра.
Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557—94)” (PDF) . Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies . 25 (2): 143—169.
Стојанчевић, Владимир (2004). „Митрополит Михаило и питање аутономије српске цркве у Турској 1878. године” . Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор . 68—69 (2002—2003): 235—240.
Ћирковић, Сима (1964a). Историја средњовековне босанске државе . Београд: Српска књижевна задруга.
Ћирковић, Сима (1964b). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни” . Зборник Филозофског факултета у Београду . 8 (1): 343—370.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку . Београд: Идеа.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима . Београд: Equilibrium.
Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године . Бања Лука: Глас српски.
Епархијски архијереј
Епископи
Христофор (13. вијек)
Јоаникије (прије 1292)
Методије (крај 13. вијека)
Никола I (1284—1292)
Јован I (13. вијек)
Спиридон (између 1286 и 1292)
Исаија I (1281—1291)
Јован II (послије 1286)
Јован III (послије 1286)
Исаија II (крај 13. вијека)
Гаврило (13. вијек)
Јован IV (1301—1317)
Николај II (почетак 14. вијека)
Николај III (прије 1328 — око 1330)
Митрополити Администратори
Архијерејско намјесништво сарајевско
Архијерејско намјесништво травничко-зеничко
Архијерејско намјесништво горашко-вишеградско
Архијерејско намјесништво фочанско
Тијела и органи Установе Епархије
Канонско подручје Дијаспора
Органски дијелови Раније црквено уређење
самосталне самоуправне Историјске епархије Српске православне цркве
Ранија црквена јурисдикција