Пређи на садржај

Давидовица

Координате: 44° 09′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.15° С; 20.416666° И / 44.15; 20.416666
С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о истоименом манастиру, погледајте чланак манастир Давидовица.
Давидовица
Улица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 26
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.15° С; 20.416666° И / 44.15; 20.416666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина406 m
Давидовица на карти Србије
Давидовица
Давидовица
Давидовица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Давидовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 26 становника. Удаљено је 19 км од Горњег Милановца у правцу Љига. Налази се на надморској висини од 280 до 400 м и на површини од 570 ха.[1]

Овде се налазе Крајпуташ Милоју Ђорђевићу у Давидовици, Крајпуташ Јакову Јанићијевићу у Давидовици и Стари споменици на сеоском гробљу у Давидовици.

Историја

[уреди | уреди извор]

По предању, село је основао човек по имену Давид. Насеље је по њему добило назив.

Пред најездом Турака људи су се масовно исељавали из овог села. У 18. веку нови досељеници из Старог Влаха и Црне Горе населили су село и помешали се са староседелачким становништвом. У турским пописима село се зове Давидовица.[1]

На локалитету познатом под називом Црквине постоје трагови старе православне цркве, што потврђује дуг век насељености овог подручја.[1]

Село је припадало општини и школи Шилопај. До 1939. године село је припадало парохији цркве Светог архангела Гаврила у Заграђу, а од тада парохији црква Светог Николе у Шилопају. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 71 ратника. Погинуло их је 37 а 34 је преживело.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 275 становника, 1921. године 300, а 2002. године тај број је спао на 91.[1]

У насељу Давидовица живи 91 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 64,2 година (59,5 код мушкараца и 68,4 код жена). У насељу има 47 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,94.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 347
1953. 335
1961. 308
1971. 265
1981. 201
1991. 151 145
2002. 91 91
2011. 54
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
91 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 64 65 70 67 62 60 47


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 16 22 6 2 1 0 0 0 0 0 1,94
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 44 11 27 5 0 1
Женски 47 0 29 18 0 0
УКУПНО 91 11 56 23 0 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 19 12 0 0 2
Женски 5 5 0 0 0
Укупно 24 17 0 0 2
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 0 1 1
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 2 0 1 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 190. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]