Давидовица

Координате: 44° 09′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.15° С; 20.416666° И / 44.15; 20.416666
С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о истоименом манастиру, погледајте чланак манастир Давидовица.
Давидовица
Улица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 54
Географске карактеристике
Координате44° 09′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.15° С; 20.416666° И / 44.15; 20.416666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина406 m
Давидовица на карти Србије
Давидовица
Давидовица
Давидовица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Давидовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 54 становника. Удаљено је 19 км од Горњег Милановца у правцу Љига. Налази се на надморској висини од 280 до 400 м и на површини од 570 ха.[1]

Овде се налазе Крајпуташ Милоју Ђорђевићу у Давидовици, Крајпуташ Јакову Јанићијевићу у Давидовици и Стари споменици на сеоском гробљу у Давидовици.

Историја[уреди | уреди извор]

По предању, село је основао човек по имену Давид. Насеље је по њему добило назив.

Пред најездом Турака људи су се масовно исељавали из овог села. У 18. веку нови досељеници из Старог Влаха и Црне Горе населили су село и помешали се са староседелачким становништвом. У турским пописима село се зове Давидовица.[1]

На локалитету познатом под називом Црквине постоје трагови старе православне цркве, што потврђује дуг век насељености овог подручја.[1]

Село је припадало општини и школи Шилопај. До 1939. године село је припадало парохији цркве Светог архангела Гаврила у Заграђу, а од тада парохији црква Светог Николе у Шилопају. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 71 ратника. Погинуло их је 37 а 34 је преживело.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 275 становника, 1921. године 300, а 2002. године тај број је спао на 91.[1]

У насељу Давидовица живи 91 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 64,2 година (59,5 код мушкараца и 68,4 код жена). У насељу има 47 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,94.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 347
1953. 335
1961. 308
1971. 265
1981. 201
1991. 151 145
2002. 91 91
2011. 54
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
91 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 190. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]