Давид Велики Комнин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Давид II
Датум рођења 1408.
Место рођења Трапезунт
Датум смрти 1. новембар 1463.
Место смрти Константинопољ
Династија Велики Комнини
Отац Алексије IV Велики Комнин
Мајка Теодора Кантакузин
Супружник Јелена Кантакузин, Empress of Trebizond, Maria of Gothia
Трапезунтски цар
Период 14591461.
Претходник Јован IV Велики Комнин

Давид Велики Комнин (грч. Δαβίδ Μέγας Κομνηνός) је био последњи трапезунтски цар од 1459. до 1461. из династије Великих Комнина.

Давид је био син цара Алексија IV Великог Комнина и Теодоре Кантакузин. Наследио је власт после смрти свог брата цара Јована IV. Током његове владавине, покушао је да формира војну коалицију са европским и азијским владарима а под окриљем римског папе, против османског султана Мехмеда II Освајача. Турци османлије су открили његове намере и потпуно неочекивано напали Трапезунтско царство.

26. октобра 1461. Давид је након пораза лишен престола, а затим је неколико година живео у изгнанству. Две године касније, он је ухапшен и доведен у Истанбул где га је султан Мехмед II осумњичио за везе са његовим непријатељима. Дејвид је позван да прими ислам, али је то одбио. Након ове одлуке, 1. новембра 1463., он и његови синови су убијени. [1]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Basil of Trebizond
 
 
 
 
 
 
 
8. Алексије III Велики Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Irene of Trebizond
 
 
 
 
 
 
 
4. Манојло III Велики Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Sebastokrator Nikephoros Kantakouzenos
 
 
 
 
 
 
 
9. Теодора Комнина Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Алексије IV Велики Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. George V of Georgia
 
 
 
 
 
 
 
10. Давид IX од Грузије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Gulkhan-Eudokia of Georgia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Q’varq’vare II Jaq’eli, Prince of Samtskhe-Saatabago
 
 
 
 
 
 
 
11. Sindukhtar of Samtskhe-Saatabago
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Давид Велики Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Theodoros Palaiologos Kantakouzenos
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Теодора Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]