Давид Фре

С Википедије, слободне енциклопедије
Давид Фре
Лични подаци
Датум рођења(1981-05-24)24. мај 1981. (42 год.)
Место рођењаТарб, Француска
Занимањепијаниста
Музички рад
Жанркласична музика
Инструментиклавир
Остало
Веб-сајтhttp://davidfraymusic.com/

Давид Фре (франц. David Fray; Тарб, 24. мај 1981) је француски пијаниста познат по својим интерпретацијама Баха, Шуберта и Шопена.

Биографија[уреди | уреди извор]

Музичка биографија[уреди | уреди извор]

Давид Фре је рођен у Тарбу у југозападној Француској надомак Пиринеја. Почео је да учи да свира клавир са четири године. Студирао је код Жака Рувијеа у Високом националном конзерваторијуму у Паризу. Сарађивао је са чувеним диригентима као што су Марин Алсоп, Семјон Бичков, Кристоф Ешенбах, Паво Јарви, Курт Мазур, Рикардо Мути[1]. Репертоар Давида Фреа се углавном састоји од дела немачких и аустријских композитора - на првом месту Баха по коме је и најпознатији, затим Моцарта, Шуберта, Брамса.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Давид Фре је од 2008. године ожењен италијанском глумицом Кјаром Мути, ћерком диригента Рикарда Мутија са којом има једну ћерку.

Стил[уреди | уреди извор]

Стил Давида Фреа се неретко пореди са стилом Глена Гулда[2] мање због начина свирања а више због крајње индивидуалног приступа извођењу музике који код Фреа као и код Гулда не изоставља ни ситне ексцентричности попут певушења за време свирања. Ипак, по сопственом мишљењу, сличнији је Вилхелму Кемпфу[3]. Његов стил би се могао описати као флуидан и лирски, али никад сентименталан[4]. Фре сматра да је првенствени циљ музичара да открије комплексност коју су велики композитори већ уткали у дело, а која се састоји у проналажењу и истовременом изражавању супротних осећања музиком.[5] Фре не жели само да свира туђу музику, већ да, како сам каже, наведе клавир да прича и пева[6] због чега га неки критичари називају песником међу пијанистима[7]. Године 2008. француски редитељ Бруно Монсежон снимио је документарни филм о Давиду Фреу Sing, Swing & Think који је најпре емитован на ТВ мрежи АРТЕ +7 да би касније био објављен и на DVD-ју.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Још као дете Фре је добијао награде за своја извођења. У Тарбу је од тамошњег Конзерваторијума 1995. добио златну медаљу за клавир, теорију музике и камерну музику. Исте године је добио награду за младе таленте Провансе. Фре је добио још многа признања међу којима су немачка награда Ехо Класик за инструменталисту године, награду за изванредне заслуге на Хамамацу такмичењу у Јапану, и Откриће године од ADAMI-ја. На Међународном музичком такмичењу у Монтреалу 2004. године добио је други Гран при и награду за најбољу интерпретацију једног канадског музичког дела.[8]

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • David Fray Plays Schubert & Liszt, ATMA Classique, 2006.
  • David Fray plays Bach & Boulez, Virgin Classics, 2007.
  • Edition Klavier-Festival Ruhr: David Fray, 2007.
  • Bach & Boulez, Virgin Classics, 2008.
  • J.S. Bach: Keyboard Concertos BWV 1052, 1055, 1056, 1058, Virgin Classics, 2008.
  • Schubert: Moments musicaux; Impromptus, Erato / Virgin Classics, 2009.
  • Mozart: Piano Concertos Nos. 22 & 25, Erato / Virgin Classics, 2011.
  • Coffret Bach, EMI Classics, 2011.
  • Bach: Piano Concerto No. 5, BWV 1056, Warner Classics, 2012.
  • Bach: Partitas Nos. 2 & 6; Toccata BWV 911, Erato / Virgin Classics, 2012.
  • Schubert: Fantasie, Erato, 2015.
  • Chopin, Erato, 2017.
  • Bach: Concertos for 2, 3 & 4 Pianos, Erato, 2018.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sanderson, Blair. „Artist Biography”. AllMusic. Приступљено 12. 1. 2019. 
  2. ^ Тоmmasini, Anthony. „Focusing in on Dreams and Meditations”. The New York Times. Приступљено 12. 1. 2019. 
  3. ^ Imperato, Albert. „20 (PLUS) QUESTIONS WITH: Pianist David Fray”. Playbill. Приступљено 12. 1. 2019. 
  4. ^ Jones, Nicholas. „David Fray”. Bolero Artists. Архивирано из оригинала 04. 10. 2011. г. Приступљено 12. 1. 2019. 
  5. ^ „David Fray on Mocart”. Chicago Symphony Orchestra. Приступљено 12. 1. 2019. 
  6. ^ „David Fray on Chopin Piano Concerto No. 2”. Chicago Symphony Orchestra. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. Приступљено 12. 1. 2019. 
  7. ^ „The musical poetry of David Fray at Orchestra Hall”. Chicago Tribune. Приступљено 12. 1. 2019. 
  8. ^ „David Fray (Piano)”. Bach Cantatas. Приступљено 13. 1. 2019. 
  9. ^ „Discography”. AllMusic. Приступљено 12. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Давид_Фре&oldid=26862913”