Пређи на садржај

Давор Дујмовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Давор Дујмовић
Лични подаци
Датум рођења(1969-09-20)20. септембар 1969.
Место рођењаСарајево, СФРЈ
Датум смрти31. мај 1999.(1999-05-31) (29 год.)
Место смртиНово Место, Словенија
Веза до IMDb-а

Давор Дујмовић (Сарајево, 20. септембар 1969 — Ново Место, 31. мај 1999) био је српски и југословенски глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Његова најзапаженија улога је улога Перхана, јунака филма Дом за вешање.[1] Као дечак имао је обичај да после наставе сврати код оца који је тада радио као приватник на пијаци Маркале. У време када је ишао у други разред ниже музичке школе, у оближњем ресторану Далмација где је седео са својим оцем, случајно су дошли Емир Кустурица и његов асистент. Асистент је питао Даворовог оца да ли може да учествује на аудицији за филм Отац на службеном путу; он је пристао и после тога кренуло је пробно снимање, где се показао као погодан за улогу. Након снимања поменутог филма, који је награђен златном палмом у Кану, одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније није покушавао. Уследила је нова значајна улога у филму Стратегија швраке. Са непуних осамнаест година играо је главну улогу у филму Дом за вешање, након којег је проглашен за једног од пет најбољих глумаца у Европи.[2] Давор и његова партнерка у филму Синоличка Трпкова, у улози Азре, проглашени су за најбољи глумачки пар у бившој Југославији.

Након тога у првој позоришној улози, игра капетана Скота у Сарајевској Мјесечевој представи. Давора су критичари упоређивали са Дастином Хофманом, глумцем према којем би се писао и прилагођавао сценарио.[тражи се извор]

Почетком деведесетих је постао озбиљно зависан од наркотика и неколико пута се безуспешно лечио. У том периоду преко медија је поручио: „Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу“. Занимљиво је да је баш у том свом лошем периоду у серији Сарајевске приче глумио лик младог наркомана Бобана који је уз то и ситни дилер.[тражи се извор]

Рат је Давора затекао у Сарајеву. У Сарајеву остаје првих месеци рата, и након тога разочаран дешавањима у Југославији одлази у Београд. Тамо је снимио неколико филмова, од којих је најпознатији Подземље Емира Кустурице. Након завршетка рата сели се у Бању Луку. Тамо упознаје Андреја Гарднера са којим оснива фонд за културу Републике Српске.[3]

Последње месеце живео је у Новом Месту у Словенији код девојке. Слободно време је проводио у природи са коњима. Безуспешно је покушавао да се излечи од наркотика, те је након дуге и тешке депресије 31. маја 1999. године извршио самоубиство.[4]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1980.-те
1985. Отац на службеном путу Брат Мирза
1987. Стратегија швраке
1988. Дом за вешање Перхан
1990.-те
1990. Стратегија швраке (мини-серија)
1990. Источно од истока
1990. Адам ледоломак
1990. Последњи валцер у Сарајеву Гаврило Принцип
1991. Празник у Сарајеву Шеагић
1991. Сарајевске приче Бобан Кокот
1992. Проклета је Америка
1992. Алекса Шантић (ТВ серија) Ученик у Љубљани
1995. Сложна браћа Мустафа Муте Халимић
1995. Подземље Бата
1996. Била једном једна земља Бата

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Davor Dujmović - Filmografija”. mojtv.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  2. ^ „BIOGRAFIJA | Davor Dujmović – Perhan” (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-01-29. [мртва веза]
  3. ^ „Кустурица и Давор”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2010. г. Приступљено 24. 03. 2011. 
  4. ^ Биографија глумца

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Давор_Дујмовић&oldid=29281569”