Даг бањица
| Даг бањица | |
|---|---|
 | |
| Тип | Крашко, термоминерално |
| Издашност | 0,023 - 0,031 m3/s |
| Температура воде | 29 °C |
| Сабирна површина | 141 km2 |
| Планински венац | Видлич, Стара планина |
| Геопростор | Пиротска котлина |
| Област | Источна Србија |
| Држава | Србија |
  | |
Даг бањица међу посетиоцима позната и као „извор живота”[1] је разбијени извор[2] у кањону Градашничке реке, на 4 км североистично од Пирота у подножју планине Видлич, на надморској висини 470-510 m. Извор и њене термалне воде у народу су познате од давнина, по лековитим својствима, пре свега због присуства сребра (чија је концентрација 0,2 µg/l, или испод максимално дозвољене концентрације (10 µg/l) која је прописана за воде за флаширање. Такође на обали и у самом кориту Градашничке реке констатована је зона истицања термалних вода у дужини око 500 m.[2]
Извориште Даг бањице чије воде избијају у мањим ерозионим проширењима су неуређени, па се може рећи да пацијенти овде долазе „на своју руку“, а не по препоруци лекара. Температура воде је константна 29 °C па многи верују[ко?] да вода лечи различите врсте болести. Због тога у Баг бањици се током целе године могу срести посетиоци из целе Србије, Македоније, Бугарске, Аустрије, Хрватске.[3]
Назив[уреди | уреди извор]
Даг бањица — добила је по турској лепотица Даги родом из Истанбула, која је на овом месту у кањону Градашничанске реке залечила своје тешко обољење, за које лека није могла наћи у Азији и по целој Европи.
Историјат бањице[уреди | уреди извор]
Сматра се да термални извори у сливу Градашничке реке постоје још од Римског царства, јер су у њеној близини археолози пронашлии материјалне артефакте, насеља и гробница. Оовом термалном извору постоје две легенде:
Прва легенда о бањици је из античког периода која говори да је у повратку са похода римска војска имала много тешко болесних и рањених војника. Оставили су их поред изворишта са залихама хране, јер више нису могли да се крећу. Врло брзо војници су се опоравили и излечили. Плашећи се да ће се болести вратити, одлучили су да се ту настане, а многи су се оженили девојкама из околних села.[4]
По другој легенди термални извори су откривени и добили назив Даг бањица у време Османлијског царства. Према легенди, лепотица Дага родом из Истанбула, на овом месту залечила је своје тешко обољење, за које лека није могла наћи у Азији и по целој Европи. У знак захвалности, по народном предању, она је овај термоминерални извор назвала својим именом.[5]
Геоморфологија[уреди | уреди извор]
Видлич у чијем подножју истиче термоминерлна вод из извора Даг бањице, представља неку врсту навлаке преко старопланинске зоне, па се због тога Стара планина и Видлич посматрају географском целином. На сабирном подручју Видлича од 141 km² нема површинског отицања воде, што је последица доминације кречњака у геолошком саставу терена.[6].
Уже подручје изворишта Даг бањице изграђују седименти мезозоика. Тријаске творевине представљене су веома испуцалим пешчарима црвене боје. Изнад њих су лапоровити, танкослојевити, наборани кречњаци, а затим банковити кречњаци плаве и сиве боје, средњотријаске старости. Кречњаци су тектонски поломљени и изувијани или испресецани ведим пукотинама.
Према месту истицања извори Даг бањице су подељени на изворе: три термална и један крачки извор. Термални извори се разликују по месту и начину избијања, издашности и температури, или према групама на доњу и горњу групу.
- Доња група извора
У овој група извора налази се 5 извора, лоцираних на десној обали Добродолска реке. Њихова укупна издашност је 23 l/sec, температуре 26-31 °C, уз мању количину гасова. Истичу из тријаских кречњака.
- Горња група извора
Ова група извора налази се 230 m узводније и представља разбијено извориште са две групе извора из горњокредних пешчара и лапораца.
- Прва група извора истиче око 23 l/sec воде, температуре 22 °C, уз додатну зону дифузног истицања.
- Другу, најузводнију групу чине гравитациони извори издашности l/sec, температуре воде од 18 °C.[2]
Хемијски састав[уреди | уреди извор]
Термална вода Даг Бањице је хидрокарбонатно-магнезијска минерализације између 287-370 mg/l, што је сврства у ред нискоминерализованих вода.
Резултати физичко-хемијских испритивања воде као и њеног микробиолошког састава показао је у свим испитивањима параметре испод граница МДК, што је у оквиру прописаних норми, Правилником о хигијенској исправности воде за пиће у Р.Србији.[7]
Термални извори (бање) избијају у тектонски јако сложеној зони, где се многобројни раседи, различите дубине, пресецају и укрштају, уз присуство навлачења и помака. Сва три извора избијају на малом растојању а на висини од 466 до 470 метара.[8]
| „ | То упућује на закључак да потичу из истог резервоара, а да се у вишим деловима разилазе различитим пукотинама дуж којих се мешају са подземним крашким водама. Отуда и разлике у температури, саставу, укусу и мирису њихових вода.[3] | ” |
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Na Izvoru života kod Pirota mnogi kažu da su našli spas: Dag banjica - eliksir zdravlja”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-06-21.
- ^ а б в Vukidevid, M. 2003. Elaborat o rezervama termalne vode sa glavnog izvora Dag banjice kod Pirota.- Fond stručne dokumentacije Geofizika-ING,Beograd.
- ^ а б Ж. Мартиновић, М. Костић, Даг-бањица у Градашници, „Пиротски зборник“ бр. 6, Пирот.
- ^ „Uređuju vekovima staro pirotsko izvorište Autor Marija Penčić Izvor Južne vesti, Pirot”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 29. 12. 2015.
- ^ Ћирић, В. (23. 10. 2022). „ДАГ БАЊИЦА ИЗЛЕЧИЛА И ЋЕРКУ ТУРСКОГ ВЕЛМОЖЕ: Лековита вода код Пирота привукла и пар из Јерусалима”. Вечерње новости. Приступљено 24. 10. 2022.
- ^ Анђелковић М. 1980. Геологија Југославије. Београд: Научна књига
- ^ Правилник о хигијенској исправности воде за пиће. Сл. лист СРЈ. 42/98)
- ^ З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.
