Даг бањица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Координате: 43°08′00″ СГШ; 22°47′00″ ИГД / 43.1333° СГШ; 22.7833° ИГД / 43.1333; 22.7833
Даг бањица
Термални извори Даг бањице
Термални извори Даг бањице
Тип Крашко, термоминерално
Издашност 0,023 - 0,031 m³/sec
Температура воде 29 0C
Сабирна површина 141 km²
Планински венац Видлич, Стара планина
Геопростор Пиротска котлина
Област Источна Србија
Држава Србија
Даг бањица на мапи Србије
Даг бањица

Даг бањица међу посетиоцима позната и као „извор живота” разбијено је извориште у кањону Градашничанске реке, на 4 км североистично од Пирота у подножју планине Видлич, на надморској висини 470-510 m. Извор и њене термалне воде у народу су познате од давнина, по лековитим својствима, пре свега због присуства сребра (чија је концентрација 0,2 µg/l, или испод максимално дозвољене концентрације (10 µg/l) која је прописана за воде за флаширање. Такође на обали и у самом кориту Градашничке реке констатована је зона истицања термалних вода у дужини око 500 m.[1]

Извориште Даг бањице чије воде избијају у мањим ерозионим проширењима су неуређени, па се може рећи да пацијенти овде долазе „на своју руку“, а не по препоруци лекара. Температура воде је константна 29 °C па многи верују да вода лечи различите врсте болести. Због тога у Баг бањици се током целе године могу срести посетиоци из целе Србије, Македоније, Бугарске, Аустрије, Хрватске.[2]

Назив[уреди]

Даг бањица — добила је по турској лепотица Даги родом из Истанбула, која је на овом месту у кањону Градашничанске реке залечила своје тешко обољење, за које лека није могла наћи у Азији и по целој Европи.

Историјат бањице[уреди]

Сматра се да термални извори у сливу Градашничке реке постоје још од Римског царства, јер су у њеној близини археолози пронашлии материјалне артефакте, насеља и гробница. Оовом термалном извору постоје две легенде:

Прва легенда о бањици је из античког периода која говори да је у повратку са похода римска војска имала много тешко болесних и рањених војника. Оставили су их поред изворишта са залихама хране, јер више нису могли да се крећу. Врло брзо војници су се опоравили и излечили. Плашећи се да ће се болести вратити, одлучили су да се ту настане, а многи су се оженили девојкама из околних села.[3]

По другој легенди термални извори су откривени и добили назив Даг бањица у време Османлијског царства. Према легенди, лепотица Дага родом из Истанбула, на овом месту залечила је своје тешко обољење, за које лека није могла наћи у Азији и по целој Европи. У знак захвалности, по народном предању, она је овај термоминерални извор назвала својим именом.

Геоморфологија[уреди]

Планина Видлич својом сабирном површином храни водом изворе Даг бањице

Видлич у чијем подножју истиче термоминерлна вод из извора Даг бањице, представља неку врсту навлаке преко старопланинске зоне, па се због тога Стара планина и Видлич посматрају географском целином. На сабирном подручју Видлича од 141 km² нема површинског отицања воде, што је последица доминације кречњака у геолошком саставу терена.[4].

Уже подручје изворишта Даг бањице изграђују седименти мезозоика. Тријаске творевине представљене су веома испуцалим пешчарима црвене боје. Изнад њих су лапоровити, танкослојевити, наборани кречњаци, а затим банковити кречњаци плаве и сиве боје, средњетријаске старости. Кречњаци су тектонски поломљени и изувијани или испресецани ведим пукотинама.

Према месту истицања извори Даг бањице су подељени на изворе: три термална и један крачки извор. Термални извори се разликују по месту и начину избијања, издашности и температури, или према групама на доњу и горњу групу.

Доња група извора

У овој група извора налази се 5 извора, лоцираних на десној обали Добродолска реке. Њихова укупна издашност је 23 l/sec, температуре 26-31 oC, уз мању количину гасова. Истичу из тријаских кречњака.

Горња група извора

Ова група извора налази се 230 m узводније и представља разбијено извориште са две групе извора из горњокредних пешчара и лапораца.

  • Прва група извора истиче око 23 l/sec воде, температуре 22 oC, уз додатну зону дифузног истицања.
  • Другу, најузводнију групу чине гравитациони извори издашности l/sec, температуре воде од 18 oC.[1]

Хемијски састав[уреди]

Термална вода Даг Бањице је хидрокарбонатно-магнезијска минерализације између 287-370 mg/l, што је сврства у ред нискоминерализованих вода.

Резултати физичко-хемијских испритивања воде као и њеног микробиолошког састава показао је у свим испитивањима параметре испод граница МДК, што је у оквиру прописаних норми, Правилником о хигијенској исправности воде за пиће у Р.Србији.[5]

Термални извори (бање) избијају у тектонски јако сложеној зони, где се многобројни раседи, различите дубине, пресецају и укрштају, уз присуство навлачења и помака. Сва три извора избијају на малом растојању а на висини од 466 до 470 метара.[6]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Vukidevid, M. 2003. Elaborat o rezervama termalne vode sa glavnog izvora Dag banjice kod Pirota.- Fond stručne dokumentacije Geofizika-ING,Beograd.
  2. 2,0 2,1 Ж. Мартиновић, М. Костић, Даг-бањица у Градашници, „Пиротски зборник“ бр. 6, Пирот.
  3. ^ Uređuju vekovima staro pirotsko izvorište Autor Marija Penčić Izvor Južne vesti, Pirot
  4. ^ Анђелковић М. 1980. Геологија Југославије. Београд: Научна књига
  5. ^ Правилник о хигијенској исправности воде за пиће. Сл. лист СРЈ. 42/98)
  6. ^ З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.

Спољашње везе[уреди]