Дадаизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дада

Дадаизам је један од првих модерних глобалних умјетничких покрета 20. вијека, који преноси умјетнички израз у провокативно дјеловање. Дадаисти су отворено антибуржујски настројени, дају предност нерационалном над рационалном и декларишу се као анархисти. Изражавају се у више различитих умјетничких дисциплина негирајући у исто вријеме сам концепт умјетности. Резултат свога дјеловања директно сврставају у контекст антиумјетности.

Појам „дада“ (dadá) долази од француске ријечи, која у преводу значи „дрвени коњић“. Само име је настало у Цириху, 1916. године, када су Рихард Хулсенбек (Richard Huelsenbeck) и Уго Бал (Hugo Ball), тражећи име за своје позориште у Цириху, процесом случајног отварања француско-њемачког рјечника, дошли до њега.

Разочарење посљедицама које доноси Први светски рат, довело је до настанка овог покрета, чији су принципи јасно усмјерени против устоличења у културном, политичком и јавном животу. Контрадикторност између животне праксе и традиционалне умјетности у којој влада „хармонија и љепота“, а која је по умјетницима групе неподношљива, доводи до њеног омаложавања.

Дадаисти истражују нове начине изражавања у новонасталој ситуацији користећи се сатиром и иронијом као умјетничким изразом, протестујући, шокирајући и скандализујући публику. Све оно апсурдно и безвриједно у стварности добија ново значење у умјетничком изразу дадаиста, почев од рушења традиционалних умјетничких форми, рикања, фонетске поезије, музичке буке и ремонтаже поломљених предмета из свакодневног живота. Тиме се уноси појам хаоса као пут за ревитализацију устоличеног умјетничког израза.

Покрет из Цириха се убрзо шири на све тадашње умјетничке центре, Париз, Келн, Берлин и Њујорк.

Главни представници и оснивачи у Цириху су: Ханс Арп, Тристан Цара (Tristan Tzara), Уго Бал, Рихард Хулсенбек и Марсел Јанко (Marcel Janko).

У Берлину су то Раул Хаусман (Rauol Hausmann), Јоханес Бадер (Johannes Baader), Георг Грос (George Grosz) и Џон Хирфилд (John Hearfield).

Долазећи из Цириха, 1919. године, Ханс Арп и Макс Ернст (Max Ernst) оснивају дадаистичку групу у Келну. Годину дана касније изложбу коју ти умјетници организују затвара полиција наводећи као разлог непримјерено понашање.

Курт Швитерс из Хановера, започиње један нови покрет, „Мерц“. Име долази од Комерцбанке (Commerzbank, Комерцијална банка). Швитерс реализује своје слике-мерц, кроз субјективни поетски израз, користећи тривијалне, одбачене и безвриједне предмете.

У Паризу и Њујорку се спајају дух покрета дада и новонастајући надреализам а заслужни су: Марсел Дишан, Макс Ернст, Ман Реј (Man Ray) и Франсис Пикабија.

Дадаисти[уреди]

Дишанова „интервенција“ на Мона Лизи
  • Гијом Аполинер - Француска
  • Жан (Ханс) Арп - Швајцарска, Француска и Њемачка
  • Жак Ваше - Француска
  • Хуго Бал - Швајцарска
  • Јоханес Бадер - Њемачка
  • Артур Краван - САД
  • Жан Кроти - Француска
  • Тео ван Доесбург - Холандија
  • Марсел Дишан - Француска и САД
  • Макс Ернст - Њемачка
  • Раул Хаусман - Њемачка
  • Еми Хенингс - Швајцарска
  • Рихард Хулсенбек - Швајцарска и Њемачка
  • Марсел Јанко - Швајцарска (рођен у Румунији)
  • Клемент Пансаерс - Белгија
  • Френсис Пикабија - Швајцарска, САД и Француска
  • Ман Реј - САД и Француска
  • Ханс Рихтер - Њемачка, Швајцарска и САД
  • Курт Швитерс - Њемачка
  • Софи Тојбер - Швајцарска
  • Тристан Цара - Швајцарска и Француска (рођен у Румунији)
  • Беатруз Вуд - САД и Француска

Цитати[уреди]

  • “Дадаиста се бори протов агоније времена и против опијености смрћу...” Хуго Бал
  • "Поштење, Домовина, Морал, Породица, Уметност, Религија, Слобода, Братство, некада су одговарали човековим потребама. Сада од тога није остало ништа осим скелета конвенција... треба усавршити велики негативан посао деструкције. Ми морамо чистити и прати". Тристан Цара
  • "Дада је желела да сруши обману разума и да открије неразуман поредак". Жан Арп
  • "Дадаиста сматра да је неопходно устати против уметности, зато што је он прозрео њену превару као модерног сигурносног вентила". Хулсенбек

Литература[уреди]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Jasna Jovanov, Demistifikacija apokrifa (Dadaizam na jugoslovenskim prostorima 1920/1922), Apostrof, Novi Sad 1999.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам

Са других Викимедијиних пројеката :