Дактилитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланци: Псоријазни артритис‎ и Гихт
Дактилитис
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностреуматологија
МКБ-10L40.5, M07
МКБ-9-CM696.0
MedlinePlus000413
eMedicineradio/578
MeSHD015535

Дактилитис или кобасичасти прст је јако болно запаљење прста/прстију руку или ногу. Дактилитис је једна од значајних клиничких карактеристика спондилоартропатије и псоријазног артртитиса. Међутим, он може да се појави и у току болести као што су: нпр. гихт, саркоидоза или туберкулоза. Непознавање патофизиологије, недостатак валидних мерних тестова и специфичних клиничких испитивања која би указала на ефикасност различитих група лекова понекад чине клиничка манифестација дактилитиса израженијим.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Дактилитис као медицински појам потиче од грчке речи δάκτυλος, daktylos = прст.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

На глобалном нивоу подаци о инциденцији и преваленцији дактилитиса су неусклађени у различитим студијама.[2][3] У Шпанији, око 12% пацијената са спондилоартропатијом, у неком тренутку своје болести, пате и од дактилитиса. Ако анализирамо податке из бројнеих студија, одвојено од болести, добијамо податак да се дактилитис јавља нешто више код болесника са псоријазним артритисом, као једна од манифестација на почетку или у даљем току ове болести.[2] Дакле, подаци тих студија говоре да 10,2% болесника са псоријазним артритисом пати најмање једном од дактилитиса на почетку болести у поређењу са 5,4% пацијената са реактивни артритисом или 4,4% или у односу на оне са недиференцираним спондилоартропатијама. Доста слични подаци добијају се и када се прати појава дактилитиса у било ком тренутку болести, када је он присутан у 34,3% случајева код псоријазног артритиса у поређењу са 21,8% случајева са реактивним артритисом, односно 11,1% случајева са недиференцираном спондилоартропатијом.[3][4]

Дактилитис се такође јавља и у другим болестима:

  • Реуматичне манифестације саркоидоза, поред артритиса укључују и повреде костију и мишића и дактилитис. Код саркоидозе он се може јавити у 17% болесника, а најчешће код болесника са хроничном саркоидозом коју прате и друге кожне лезије.[5]
  • Туберкулозни дактилитис, редак је ентитет који се јавља у мање од 5% пацијената са ванплућном туберкулозом. Карактерише се отоком меких ткива, секундараним остеомијелитисом, обично локализованог на фалангама прстију.[6]
  • Нешто ређе јавља се сифилисни дактилитис, који на неки начин опонаша туберкулозни, посебно у радиолошкој слици, мада може да сличи и периосталној реакцији.[7]
  • Доста често стрептококна пиогена инфекција меких ткива прста, праћена је симптомима дактилитиса.
  • У европском окружењу дактилитис се јавља као и као теносиновитис у току узнапредовале гихтичне болести.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Дактилитис се дефинише као дифузни отока на прстима или прсту руку или ногу. Овај оток меких ткива прста понекад отежава препознавање болести уколико се јавио као синовитис малих зглобова.[8]

Дактилитис, према клиничкој слици, може бити: акутан, када се карактерише јаким болом, или хроничан, када се карактерише инфламацијом, отоком прста и није праћен другим тегобама. Не зна се поуздано да ли су ове две форме дактилитиса представљају еволуционе фазе истог процеса или су то различите клиничке манифестације, са различитим патофизиологијама.[9]

Дактилитис се може јавити код:[10]

  • Серонегативних артропатије, као што су псоријазни артритис и анкилозаиарајући спондилитис,
  • Болести српастих ћелија, као резултат вазооклузиве кризе са костним инфарктом. У овој болести он се манифестује први пут код одојчади између 6 и 9 месеца.
  • Инфективне болести, укључујући запаљење бубрега, туберкулозу и лепру.[11]
  • Ритеровог синдрома, као последица синовитиса.[12]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика дактилитиса карактерише се појавом отока у зглобовима прстију (ногу или руку) праћеног јаким болом и отицањем меких ткива руку и ногу.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијална дијагноза укључује:

Терапија[уреди | уреди извор]

У терпији ране фазе дактилитиса највише је заступљена примена нестероидних антиинфламаторних лекова (НСАИЛ) и локалних физикалних мера. Међутим, како су у већини случајева резултати недовољни, потребно је применити и кортикостероиде, који се убризгавају интраартикуларно.[13]

Лечење се може спровести и модификованим антиреуматским лековима (енгл. disease modifying antirheumatic drugs (DMARD)) и антитуморским некроза фактором-α (TNF-α), као што је инфликсимаб.[14]

Лекови у истраживању

Примена сулфасалазина, на основу објавњених резултате једног клиничког испитивања, у дози од 2 грама на дан, код 221 пацијената са дијагнозом псоријазног артритиса, после 36 недеља лечења, није дао значајне разултате у односу на плацебо групу.[15]

Прва примена биолошког лека, инфликсимаба (TNF-α), одобреног за лечење аутоимунских болести, у дози од 5 mg/kg, код 104 пацијената са псоријазним артритисом, показала је значајно побољшање дактилитиса (85%) у односу на плацебо групу (29%). У ствари, 72% пацијената лечених инфликсимабом оствариоло је побољшање болести које се одржало у наредних 50 недеље.[16]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Juan Carlos Torre Alonso, De la clínica al tratamiento: Dactilitis: evaluación, implicaciones pronósticas y abordaje terapéutico, Artículo anterior, Vol 3. Núm Extra.2. Julio 2007 Reumatologia Clinica.org
  2. ^ а б Torre Alonso JC, Rodríguez Pérez A, Arribas Castrillo JM, et al. Psoriatic arthritis (PA): a clinical, immunological and radiological study of 180 patients. Br J Rheumatol. 1991;30:245-50. Medline
  3. ^ а б Gladman DD, Shuckett R, Russell ML. Thorne JC, Schachter RK. Psoriatic arhritis (PSA) ­ an analysis of 220 patients. Q J Med. 1987;62:127-41.
  4. ^ .Rothschild BM, Pingitore C, Eaton M. Dactylitis: implications for clinical practice. Semin Arthritis Rheum. 1998;28:41-7.
  5. ^ Abril A, Cohen MD. Rheumatologic manifestations of sarcoidosis. Curr Opin Rheumatol. 2004;16:51-5.
  6. ^ Salimpour R, Salimpour P. Picture of the month. Tuberculous dactylitis. Arch Pediatr Adolesc Med. 1997;151:851-2.
  7. ^ Rasool R, Govender S. The skeletal manifestations of congenital syphilis. A review of 197 cases. J Bone Joint Surg Br. 1989;71:752-5.
  8. ^ Olivieri I, Scarano E, Padula A, Giasi V, Priolo F. Dactylitis, a term for different digit diseases. Scand J Rheumatol 2006;35:33-40.
  9. ^ Salvarani C, Cantini F, Olivieri I, et al. Isolated peripheral enthesitis and/or dactylitis: a subset of psoriatic arthritis. J Rheumatol 1997;24:1106-10.
  10. ^ Robbins, Stanley Leonard; Kumar, Vinay; Abbas, Abdul K.; Cotran, Ramzi S.; Fausto, Nelson . Robbins and Cotran pathologic basis of disease. In Vinay Kumar, Abul K. Abbas, Nelson Fausto. Robbins Pathology Series (Elsevier). 2010. ISBN 978-1-4160-3121-5. стр. 205.
  11. ^ Сидельникова СМ. Клинико-патогенетические аспектьи реактивньих артритов при некоторьих кишечньих и урогенитальньих инфекциях. Дисcертации кандидата медицинских наука. Академия медицинких наук СССР, Москва, (1991), стр. 1–28.
  12. ^ Mladenović V. Reiterov sindrom – Naša iskustva i zapažanja. Acta rheum Belgrad 1990; 20 : 31–46.
  13. ^ Helliwell PS. Therapies for dactylitis in psoriatic arthritis. A systematic review. J Rheumatol 2006;33:1439-41.
  14. ^ Healy PJ, Helliwell PS. Measuring dactylitis in clinical trials: which is the best instrument to use? J Rheumatol 2007;34:1302-5.
  15. ^ .Clegg DO, Reda DJ, Mejias E, et al. Comparison of sulfasalazine and placebo in the treatment of psoriatic arthritis. A Department of Veterans Affairs Cooperative Study. Arthritis Rheum. 1996;39:2013-20.
  16. ^ Antoni CE, Kavanaugh A, Kirkham B, et al. Sustained benefits of infliximab therapy for dermatologic and articular manifestations of psoriatic arthritis: results from the Infliximab Multinational Psoriatic Arthritis Controlled Trial (IMPACT 1). Arthritis Rheum. 2005;52:1227.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дактилитис&oldid=27441446”