Далтонски план

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Далтонски план је прогресиван образовни модел који је створила Хелен Паркхерст 1920. године у Далтону, Масачусетс, САД. Оригинална школа коју је основала Паркхерст, сада под називом „Далтонска школа“, налази се у Њујорку,једна је од првих петнаест пратећих школа у САД, са просеком од 30% ученика прихваћених на универзитетима као што су „Станфорд“ и „МИТ“.

Захваљујући јединствености и успеху Далтонског образовног плана, Паркхерст је добила бројне награде и признања од влада Кине, Холандије, Јапана, Данске и других држава. Такође је добила награду од краљице Италије, царице Јапана и краљице Холандије. Далтонски план се сада примењује у преко 200 школа широм света, укључујући и неке од најелитнијих школа[1]. Према речима Хелен Паркхерст, када је ученику дата одговорност за извођење посла, он инстинктивно тражи најбољи начин да то постигне. Дискусија помаже да се разјасне његове идеје, али и његов план поступка, а када дође до краја, завршено достигнуће оличава све што је размишљао и осећао.[2]

Циљеви Далтонског плана[уреди | уреди извор]

Далтонски план је заснован на снажном уверењу Хелен Паркхерст да кад год деца имају одговорност за њихово учење, инстинктивно траже најбољи начин да то постигну и изврше своје одлуке са фокусом и ригорозношћу, што доводи до успеха. На основу овог уверења, по дефиницији Хелен Паркхерст и Далтонске школе на Менхетну, циљеви Далтонског плана су:

  • Прилагођавање програма сваког ученика његовим потребама, интересима и способностима;
  • Промовисање независности и поузданости; и
  • Побољшање друштвене способности ученика и осећај одговорности према другима.

Да би се постигли ови циљеви, Паркхерст је развила троделни модел који реорганизује образовање од наставника до центра са више деце, преносећи критичне одговорности у учењу од наставника до детета.

Ова три дела, односно „дом“ задатак и лабораторија, формирају критичну, структуралну основу Далтон едукације. Кроз ова три дела наставници и ученици раде заједно на индивидуалним циљевима који развијају ум, тело и дух.[3]

Основе Далтонске едукације[уреди | уреди извор]

Постоје два важна начела у концепту Далтонског плана:

  • Укидање фронталног образовања
  • Уверење да су студенти способни самостално да развијају садржај учења

Ови принципи резултирају Далтонским наставним аранжманом, у контексту којих студенти самостално развијају предметни садржај.Три основна начела која је Хелен Паркхерст формулирала 1925. године гласе овако:

  • Слобода ученика у учењу
  • Сарадња студената
  • Контролисано планирање рада и имплементација

Ово захтева увођење такозваних далтонских фаза, које се надовезују са редовним инструкцијама. Ове далтонске фазе се одвијају у специјално дизајнираним лабораторијама.[4]

Организација наставе по Далтонском плану[уреди | уреди извор]

У Далтонском плану, наставни план је подељен на мале радне пакете, који се дају ученицима за обраду у облику недељних или месечних планова са конкретним радним упутствима. Студенти самостално одлучују о томе колико дуго раде на којим деловима плана рада. Међутим, у одређеном временском периоду морају испунити све задатке. Да би ученицима била понуђена аутономија у процесу обраде, намештене су специјализоване собе, у којима се поред различитих медија налази и специјализирани наставник. Сваки ученик мора да остане у специјалној соби по свом избору током Далтон фазе и да ради на одговарајућим задацима. Студент одлучује да ли жели да ради сам или у групама. Ако је потребно, може се тражити помоћ наставника.[5]

Посебне одлике Далтонског плана[уреди | уреди извор]

Студенти који се подучавају по Далтонском плану морају у почетку потписати уговор о учењу са одговарајућом школом. У том случају су наведена права и обавезе. На почетку школске године, или квартално, студенти добијају листу својих резултата учења, који морају да попуне до наведеног датума. У овој поставци, ученици могу обележити завршене задатке учења, тако да увек имају преглед предстојећих задатака.

Писани студијски водичи (задаци), просторије специфичне за предмет (лабораторије), као и присутни наставници подржавају рад ученика. Слободна комуникација и сарадња студената је дозвољена и изричито пожељна.

Евалуација перформанси се врши искључиво подношењем писаних резултата рада. Упутство са усменим учешћем, које дозвољава оцењивање, не постоји у школи Далтонског плана.[6]

Дом[уреди | уреди извор]

Према Далтонском плану, сваки студент припада мањој заједници, Дому, у оквиру веће школе. Дом је група у којој би свако дете учило, под надзором разредног наставника, вештине које је требало да буду успешни део групе. Кућа је основна база за сваког далтонског ученика. Водич наставе у Дому тренира и помаже ученицима, развијајући блиске односе с студентима и родитељима који припадају његовом Дому.

Организација Дома и функција наставника Дома се мењају док студенти сазре. У вртићу, Дом се састоји од ученика истог узраста. Учитељи у Дому су кључни наставници у учионицама. У оквиру Дома, одржавају се предавања. Време се троши на директно упутство и објашњавање садржаја и вештина које су основне и фундаменталне. Група у Дому је мала, како би се осигурала индивидуална пажња и флексибилност. Док деца похађају основну и касније средњу школу, насавник у Дому ће деловати више као саветник, за разлику од учитеља у учионици.[7]

Задатак[уреди | уреди извор]

Задатак је ефективни уговор о учењу између ученика и наставника, који дефинише рад који ученик мора да заврши у договореном временском року. Далтонски задатак је јединствено структуриран и дизајниран да:

  • Објасни студентима крупан план и сврху рада;
  • Буде интердисциплиниран кад год је то могуће да би деци омогућио да виде знање као целину, а не као самостални школски предмет
  • Обезбеди довољну подршку у смислу питања која воде, предлози истраживања и добро дефинисане прекретнице и рокови;
  • Дозволи прилагођавање индивидуалним интересима, предностима и потребама; и
  • Промовише интернационализацију и прецизност управљања временом и организационих вештина.[8]

Лабораторија[уреди | уреди извор]

Лабораторијско време је време током недељног распореда за ученике намењено за рад са наставницима појединачно или у малим групама. Ово је време за истраживање, директно искуство и сарадњу. Време се може користити за завршавање задатака, праћење тема од интереса или учење. Такво време се зове лабораторија, јер, како је објаснила Хелен Паркхерст, ученици експериментишу и слободно раде на њиховом послу.

У средњој школи, студенти добијају значајан степен слободе и независности како да структуирају своје лабораторијско време, како би завршили своје задатке и друге циљеве учења. Искуство и истраживање указују на то да омогућавајући ученицима да преузму одговорност за сопствено учење, развијају не само управљање временом и независност, већ унутрашњу мотивацију услед задовољства и аутономије такве одговорности. Корак по корак им се пружа могућност да одлучују о образовању, о учењу и у том процесу откривају како да идентификују своје интересе и преузму одговорност за њихово спровођење.[9]

Далтонски план данас[уреди | уреди извор]

Данас, као и ранијих година, Далтон је посвећен образовању студената у складу са Далтонским планом који је развила Хелен Паркхерст. Ова јединствена филозофија образовања, заједно са финим објектима и посвећеним факултетом, наставља да унапређује углед Далтона као једне од најиновативнијих и најуспешнијих образовних институција у држави.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Dalton Plan - Little Dalton”. Little Dalton (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018. 
  2. ^ „The Dalton School | The Dalton Plan”. www.dalton.org (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018. 
  3. ^ „The Dalton Plan - Little Dalton”. Little Dalton (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018. 
  4. ^ „Grundlagen Daltonplan”. www.mhaensel.de. Приступљено 22. 6. 2018. 
  5. ^ „Grundlagen Daltonplan”. www.mhaensel.de. Приступљено 22. 6. 2018. 
  6. ^ „Grundlagen Daltonplan”. www.mhaensel.de. Приступљено 22. 6. 2018. 
  7. ^ „The Dalton Plan - Little Dalton”. Little Dalton (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018. 
  8. ^ „The Dalton Plan - Little Dalton”. Little Dalton (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018. 
  9. ^ „The Dalton Plan - Little Dalton”. Little Dalton (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018. 
  10. ^ „The Dalton School | The Dalton Plan”. www.dalton.org (на језику: енглески). Приступљено 22. 6. 2018.