Дамјан Груев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дамјан Груев
Dame Gruev Portrait.jpeg
Дамјан Груев
Датум рођења (1871-12-17)17. децембар 1871.
Место рођења Смилево
 Османско царство
Датум смрти 23. децембар 1906.(1906-12-23) (35 год.)
Место смрти Русиново
 Кнежевина Бугарска

Дамјан „Даме“ Груев (Смилево, 17. децембар 1871Русиново, 23. децембар 1906) је био македонски и бугарски револуционар и један од оснивача унутрашње македонско-једренске револуционарне организације.

Биографија[уреди]

Груев потиче из Демир Хисара, из села Смиљева, где је рођен 1871. године. Завршио је шести разред у Солунској бугарској гимназији Св. Кирила и Методија. У јануару 1888. године придружио се групи Петра Поп Арсова и са 19 чланова путовао у Београд на позив српског друштва Свети Сава, где су завршили гимназију. Друштво Свети Сава је финансирало његово школовање на Великој школи. Искључен је из школе 1891. године и напустио Београд и отишао у Софију, где је уписао Високо свеучилиште. Искључен је 1891. године и из бугарске школе. У Софији се са неколико истомишљеника удружио у ложу „Дружба“, чијој је план био промена 23. члана Берлинског конгреса.

Споменик Дамјану Груеву у Скопљу
Српски извештај о смрти Даме Груев, како наводи један од његове чете, који је успео да се спаси. (Јануар 9, 1907)
Труп Груевa

Након убиства министра финансија у влади Кнежевине Бугарске, Христа Белчева, 27. марта 1891. године Бугари су ухапсили Дамијана Груева и његове другове. У априлу 1891. године отпутовао је у Македонију, где му у Битољу одбију молбу за место учитеља, али је успео да добије то место у родном Смилеву. Тај посао настави у Прилепу, Солуну (1893.). Ту је главни инцијатор за оснивање ТМОРОа 23. октобра 1893. Дамијан Груев постане секретар и рачуновођа те тајне организације, која је касније променила име у ВМРО. Сам Груев је рекао да је организација направљена по узору бугарске Револуционарне организације Христа Ботева, Васила Левског и Георгија Бенковског.

Постављен је за учитеља у Штипу за школску годину 1894/1895. године, где упознаје Гоце Делчева и Тошеја Деливанова.

Године 1897. у Солуну је основано „Друштво против Срба“ чији је циљ био да „огњем и мачем искорени Србе из Македоније“. На челу овог друштва је био Дамјан Груев.[1]

Органи власти Османског царства су га 1897. године протерале из Солуна у Битољ где је 6. августа 1900. осуђен на 10 година затвора. Иако је био у затвору руководио је ВМРО. Године 1902. пребачен је у други затвор у Бодрум кале, где упознаје Христа Татарчева, Христа Матова, Пере Тошева, Ивана Хаџи Николова. Амнестиран је већ у пролеће 1903.

На конгресу у Смилеву маја 1903. године изабран је поред Бориса Стефанова и Атанаса Лозанчева за главног руководиоца Илинданског устанка битољског окружја. Дана 9. септембра 1903. послао је писмо у Бугарску, где моли за помоћ. После пропасти Илинденског устанка јавља се раздор међу "македонским дејцима", који се разделише на три фракције. Груев и саборци Делчев, Петар Ацев и Сугарев истичу програм "Македонија - Македонцима! - и ником другом".[2] Група Сарафиста око Бориса Сарафова делује под паролом "Македонија Бугарској!". Јавља се између те три групе велико непријатељство, које доводи до међусобних издаја и убистава. Године 1904. Груев је заробљен од српског војводе Мицка Крстића и био његов "роб" у Поречу, али је на инцијативу Пере Тошева, у српском представништву у Софији, убрзо пуштен.[3] Груев је изабран за председника[тражи се извор] ЦК-а октобра 1905. на Рилском конгресу.

Дамјан Груев је погинуо 23. децембра 1906. у селу Русиново приликом борбе са турском потером. Наводно су га издали Турцима - Сарафисти.[4] По другом извору он је "убит в Малешевско в 1907. г."[5]

У скопском позоришту је 1937. године изведена позоришна представа "Заточници", по тексту Анђелка Крстића Јужносрбијанца. У тој историјској драми о четничкој активности у Јужној Србији, појављују се ликови српских четничких војвода, Мицко Крстић, Јован Бабунски и Глигор Стојановић али и "четнички војвода"(!) Дамјан Грујев.[6] Грујев је био "творац бугарске четничке акције у Македонији".[7]

Референце[уреди]

  1. Фељтон „Српски четници на почетку двадесетог века“; први део „Македонско питање“; новине „Глас Јавности“ од 27. фебруара 2003. (чланак на интернету; приступљено 4. септембра 2012.)
  2. "Велика Србија", Солун 1916. године
  3. Станислав Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 192-197
  4. "Велика Србија", Солун 25. јун 1916. године
  5. "Македонскиј голос", С.Петерсбург 9. јуна 1913. године
  6. "Време", Београд 12. октобра 1937. године
  7. "Велика Србија", Солун 15. април 1916. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]