Дамјан Груев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дамјан Груев
Dame Gruev Portrait.jpeg
Дамјан Груев
Датум рођења (1871-12-19)19. децембар 1871.
Место рођења Смилево
 Османско царство
Датум смрти 23. децембар 1906.(1906-12-23) (35 год.)
Место смрти Русиново
 Кнежевина Бугарска

Дамјан „Даме“ Груев (Смиљево, 19. јануар 1871Русиново, 23. децембар 1906) је био бугарски[1] револуционар, један од оснивача Унутрашње македонско-једренске револуционарне организације.

Биографија[уреди]

Груев потиче из Демир Хисара, из села Смиљева, где је рођен 1871. године. Завршио је шести разред у Солунској бугарској гимназији Св. Кирила и Методија. У јануару 1888. године придружио се групи Петра Поп Арсова и са 19 чланова путовао у Београд на позив српског друштва Свети Сава, где су завршили гимназију. Друштво Свети Сава је финансирало његово школовање на Великој школи. Искључен је из школе 1891. године и напустио Београд и отишао у Софију, где је уписао Високо свеучилиште. Искључен је 1891. године и из бугарске школе. У Софији се са неколико истомишљеника удружио у ложу „Дружба“, чијој је план био промена 23. члана Берлинског конгреса.

Споменик Дамјану Груеву у Скопљу
Српски извештај о смрти Даме Груев, како наводи један од његове чете, који је успео да се спаси. (Јануар 9, 1907)
Труп Груевa

Након убиства министра финансија у влади Кнежевине Бугарске, Христа Белчева, 27. марта 1891. године Бугари су ухапсили Дамијана Груева и његове другове. У априлу 1891. године отпутовао је у Македонију, где му у Битољу одбију молбу за место учитеља, али је успео да добије то место у родном Смилеву. Тај посао настави у Прилепу, Солуну (1893.). Ту је главни инцијатор за оснивање ТМОРОа 23. октобра 1893. Дамјан Груев постане секретар и рачуновођа те тајне организације, која је касније променила име у ВМРО. Сам Груев је рекао да је организација направљена по узору бугарске револуционарне организације Христа Ботева, Васила Левског и Георгија Бенковског.

Постављен је за учитеља у Штипу за школску годину 1894/1895. године, где упознаје Гоце Делчева и Тошеја Деливанова.

Године 1897. у Солуну је основано „Друштво против Срба“ чији је циљ био да „огњем и мачем искорени Србе из Македоније“. На челу овог друштва је био Дамјан Груев.[2]

Органи власти Османског царства су га 1897. године протерале из Солуна у Битољ где је 6. августа 1900. осуђен на 10 година затвора. Иако је био у затвору руководио је ВМРО. Године 1902. пребачен је у други затвор у Бодрум кале, где упознаје Христа Татарчева, Христа Матова, Пере Тошева, Ивана Хаџи Николова. Амнестиран је већ у пролеће 1903.

На конгресу у Смилеву маја 1903. године изабран је поред Бориса Стефанова и Атанаса Лозанчева за главног руководиоца Илинданског устанка битољског окружја. Дана 9. септембра 1903. послао је писмо у Бугарску, где моли за помоћ. После пропасти Илинденског устанка јавља се раздор међу "македонским дејцима", који се разделише на три фракције. Груев и саборци Делчев, Петар Ацев и Сугарев истичу програм "Македонија - Македонцима! - и ником другом".[3] Група Сарафиста око Бориса Сарафова делује под паролом "Македонија Бугарској!". Јавља се између те три групе велико непријатељство, које доводи до међусобних издаја и убистава. Године 1904. Груев је заробљен од српског војводе Мицка Крстића и био његов "роб" у Поречу, али је на инцијативу Пере Тошева, у српском представништву у Софији, убрзо пуштен.[4] Груев је изабран за председника[тражи се извор] ЦК-а октобра 1905. на Рилском конгресу.

Дамјан Груев је погинуо 23. децембра 1906. у селу Русиново приликом борбе са турском потером. Наводно су га издали Турцима - Сарафисти.[5] По другом извору он је "убит в Малешевско в 1907. г."[6]

У скопском позоришту је 1937. године изведена позоришна представа "Заточници", по тексту Анђелка Крстића Јужносрбијанца. У тој историјској драми о четничкој активности у Јужној Србији, појављују се ликови српских четничких војвода, Мицко Крстић, Јован Бабунски и Глигор Стојановић али и "четнички војвода"(!) Дамјан Грујев.[7] Грујев је био "творац бугарске четничке акције у Македонији".[8]

Референце[уреди]

  1. ^ "Зар ми срби?! Ми, са којимо се овде свагда поступало као са бугарима, ми који смо и од овдашње мале деце називани "бугарима"?!...Ми се само можемо дивити толикоj дрскости оних, који нас називају "србима", кад они тиме не чине друго шта, већ нарањују срце, како нама, тако и сваком родољубу македонцу...Крв није вода каже српска народна пословица...и нека сваки србин зна, да као што сваки србин радо би главу дао но да промени своје дично име - Србин, тако исто и сваки бугарин браниће своју народност до последњег часа од сваког туђег насртаја."
  2. ^ Фељтон „Српски четници на почетку двадесетог века“; први део „Македонско питање“; новине „Глас Јавности“ од 27. фебруара 2003. (чланак на интернету; приступљено 4. септембра 2012.)
  3. ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
  4. ^ Станислав Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 192-197
  5. ^ "Велика Србија", Солун 25. јун 1916. године
  6. ^ "Македонскиј голос", С.Петерсбург 9. јуна 1913. године
  7. ^ "Време", Београд 12. октобра 1937. године
  8. ^ "Велика Србија", Солун 15. април 1916. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]