Даниловград

Даниловград
Даниловград;
	Манастир Острог Црква Свете Текле Железничка станица
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Даниловград
Становништво
— 2023.	6.852
Географске карактеристике
Координате	42° 33′ 04″ С; 19° 06′ 18″ И / 42.5511307° С; 19.1048966° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	48 m
	Даниловград Даниловград на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	81410
Позивни број	020
Регистарска ознака	DG
Веб-сајт	danilovgrad.me

Даниловград је градско насеље и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 6.852 становника. Налази се у Бјелопавлићкој равници, на десној обали ријеке Зете, између Подгорице и Никшића.

Историја

У околини Даниловграда налазе се остаци Градине (Мартинићи) из времена кнеза Петра Гојниковића. Двор је саградио кнез Мутимир, такође из династије Властимировића, који је такође овдје сахрањен. Градина је такође била значајна у периоду Немањића, а неки сматрају да је у њој рођен Растко Немањић, оснивач Српске православне цркве.

Даниловград је највеће насеље у Бјелопавлићкој равници, која је добио име по локалном племену Бјелопавлићи, које се први пут помињу у једном документу, датираном 4. августа 1411. године, који се чува у Историјском архиву Дубровника. Даниловград се као млађе насеље, по први пут помиње у вријеме почетка његове изградње 1869. Град је у правом смислу ријечи заживио тек наредне 1870. године када је у саобраћај пуштен мост Војводе Мирка који је повезао двије обале ријеке Зете. Ова година и званично се узима за годину формирања Града на Ћеранића Главици. Он је урбано насеље новијег датума и први пут се јавља на турској географској карти 1876. године, исписаној арапским писмом. Те године објављене су двије турске мапе, на којима се налази и простор Бјелопавлића. На првој карти је обухваћено Приморје, Стара Црна Гора и Брда. Претпоставља се, по начину израде, да је прва карта рађена раније или на основу неке друге старије карте као узорног обрасца. Она представља територију Црне Горе након Конференције амбасадора из краја 1858. године, када су постављене нове границе између турске царевине и Црне Горе, којом је владао књаз Данило Петровић-Његош.

На овој првој карти не помињу се Бјелопавлићи, већ се њој помиње назив ”Брда” у ширем значењу те ријечи. На њој су, са неколико грешака уписани топоними и неки називи као Зета – вода, и насеља: Остурук (Острог), Загорак, Кујава, Творило, Фрутак, Велета, Орја Лука, Главица, Кадића Бован, Разићи, док је Испуж (Спуж) овдје означен као дио турске територије.

Даниловград је основан са циљем да буде престоница Књажевине Црне Горе. Основе за ово планско насеље је поставио књаз Никола Петровић-Његошу 1870. Град је добио име по Николином претходнику, кнезу Данилу Петровић-Његошу. Међутим, након ослобођења Подгорице и Никшића у Црногорско-турском рату, значај Даниловграда је опао.

Географија

Даниловград, односно његово урбано језгро, налази се на десној обали ријеке Зете, у средишту питоме Бјелопавлићке равнице, у континенталном – средишњем дијелу Црне Горе. Град је ослоњен на брдо Главица, на 45 метара надморске висине.

Овде се налази Железничка станица Даниловград.

Црква Свете Текле

Црква Свете Текле (Света Великомученица Текла), саборни је храм у Даниловграду, и спада у најстарије сакралне објекте на територији општине, значајан је вјерски објекат, али и културни споменик, у коме је саткана хероика овог народа. Даниловград је почео да се гради управо око ове светиње. Њено утемељење, судећи по народној традицији која је сачувана до данашњих дана треба тражити у средњем вијеку. Нажалост, не постоје писани документи који би поткријепили ово, али о старом храму говори традиција племена Ћеклића, у Катунској Нахији, коју је забиљежио Петар Шобајић у свом дјелу ”Бјелопавлићи и Пјешивци”. Траг о овој цркви оставио је, записујући предање, познати руски путописац Павле Ровински у својој књизи Етнографија Црне Горе. Култ Свете Текле јако је изражен и у другим племенима Црне Горе која, очито имају неку заједничку везу са овим крајем. Значајно је поменути да се око храма Свете Текле одиграла завршна борба између Бјелопавлића и Турака око чувене Битка на Ћуриоцу из 1792. године. Тадашњу турску војску предводили су Осман – ага и Хусеин – ага Мећикукић, који су били дошли чак и до цркве Свете Текле, одакле су их Бјелопавлићи жестоко потукли и повратили. Бјелопавлићи су успјели да надљудским напорима поразе далеко бројнију турску војску посијеку главног агу од Гусиња, и сачувају своју светињу. Његош је ову битку опјевао у Огледалу српском, у пјесми ”Удар на Ћурилац”.

Демографија

У насељу Даниловград живи 3771 пунољетни становник, а просјечна старост становништва износи 35,1 година (33,8 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 1489 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је углавном насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у посљедња три пописа, примијећен је пораст у броју становника.

График промјене броја становника током 20. вијека

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	2.154
1953.	2.338
1961.	2.690
1971.	2.961
1981.	3.664
1991.	4.409	4.388
2003.	5.252	5.208
2011.		5.156

Етнички састав према попису из 2023.^[2]‍

Црногорци	10.670	57,31%
Срби	6.589	35,39%
Бошњаци	11	0,06%
Албанци	63	0,34%
Муслимани	63	0,34%
Хрвати	38	0,20%
Босанци	18	0,10%
Црногорци-Срби	42	0,23%
Југословени	51	0,27%
Мађари	11	0,06%
Македонци	36	0,19%
Њемци	22	0,12%
Роми	44	0,24%
Руси	93	0,50%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	18	33
80+	26	54
75—79	38	82
70—74	69	95
65—69	88	106
60—64	96	125
55—59	110	109
50—54	192	173
45—49	214	197
40—44	195	187
35—39	165	175
30—34	147	180
25—29	175	158
20—24	192	219
15—19	225	211
10—14	255	214
5—9	177	174
0—4	176	158
Просек :	180	28

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	590	669	709	812	1.050	1.252	1.493

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.489	218	251	236	370	266	103	28	12	3	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.950	658	1.140	53	24	75
Женски	2.104	544	1.156	287	53	64
УКУПНО	4.054	1.202	2.296	340	77	139

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	842	34	0	4	156
Женски	625	14	0	1	89
Укупно	1.467	48	0	5	245

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	53	42	81	18	87
Женски	8	6	145	18	15
Укупно	61	48	226	36	102

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	9	211	26	20
Женски	12	18	77	77	74
Укупно	15	27	288	103	94

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	42	0	0	56
Женски	39	0	0	32
Укупно	81	0	0	88

Познате личности

Радуша Ивановић, црногорска стогодишњакиња, у тренутку смрти најстарија жена у Црној Гори (1919-2024)
Зорица Павићевић, југословенска рукометашица, освајачица златне медаље на Олимпијским Играма (1984)
Петар Шкулетић, српски фудбалер
Зоран Калезић, српски пјевач народне музике
Драгиша Пешић, црногорски политичар и Предсједник Владе Савезне Републике Југославије (2001-2003)
Иво Павићевић, српски политичар и адвокат
Веселин Ђурановић, југословенски политичар и вршилац дужности предсједника Предсједништва СФРЈ (1984-1985)
Милисав Кољеншић, генерал-мајор Југословенске Народне Армије
Милован Шарановић, народни херој Југославије
Благоје Јововић, борац Бјелопавлићке војно-четничке бригаде и атентатор на хрватског поглавника Анту Павелића
Борислав Јовановић, црногорски писац, пјесник, есејиста и књижевни критичар

Партнерски градови

Даниловград је побратимљен са сљедећим градовима:^[4]

Референце

^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво Црне Горе према националној односно етничкој припадности, вјери, матерњем језику и језику којим се уобичајено говори. Подгорица: Црна Гора Управа за статистику. октобар 2024. line feed character у |publisher= на позицији 10 (помоћ); line feed character у |title= на позицији 58 (помоћ)
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
^ „Publikacija “BRATIMLJENJE” – Novi Uom” (на језику: енглески). 2025-07-22. Приступљено 2025-07-23.

Спољашње везе

[1] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[2] Становништво Црне Горе према националној односно етничкој припадности, вјери, матерњем језику и језику којим се уобичајено говори. Подгорица: Црна Гора Управа за статистику. октобар 2024. line feed character у |publisher= на позицији 10 (помоћ); line feed character у |title= на позицији 58 (помоћ)

[3] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[4] „Publikacija “BRATIMLJENJE” – Novi Uom” (на језику: енглески). 2025-07-22. Приступљено 2025-07-23.

[1]

[2]

[3]

[4]