Данилови настављачи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Данилови настављачи, средњовековни анонимни српски писци из средине и друге половине XIV века, који су допунили и кодификовали тзв. Данилов зборник.

Књижевни рад[уреди]

Иако је своја житија писао засебно, Данило Пећки их је вероватно замислио као део зборника, као један српски пролог, али су тек његови настављачи употпунили и после 1375. кодификовали један јединствен зборник под називом Животи краљева и архиепископа српских, чак и у завршним деловима мењајући и допуњавајући Данилова житија Драгутина, Милутина и Дечанског (вероватно да би истакли Данилову личност и његову улогу као непосредног сведока).

Данилов следбеник и савременик, познат као Данилов ученик (или Први настављач, иза кога се можда крије хиландарски монах Григорије из Корише), саставио је за Данилов зборник три житија: Житије Стефана Дечанског, Житије архиепископа Данила II и Житије краља Душана до 1340 (сва три између 1337. и 1340).

После 1375. Зборник ће допунити и Други настављач кратким житијним белешкама о устоличавању првог српског патријарха Јоаникија, другога, Саве, и трећега, Јефрема, које спадају мање у хагиографске а више у историографске саставе. У књижевном погледу, посебно су значајна житија Даниловог ученика, настала у јеку исихастичког спора, са стилским одликама које се срећу и у Даниловом делу, али и повећаним занимањем за развијање догађаја, радње и опис драматичних сцена и слика (нпр. опис одбране Хиландара од Каталана, или опис битке код Велбужда).

У радове осталих непознатих Данилових настављача спадају и кратки житијно–историографски записи о српским архиепископима Сави II, Данилу I, Јакову, Јевстатију II, Сави III и Никодиму.

Превод на савремени српски језик[уреди]

  • Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Београд, Просвета, СКЗ, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 7.

Литература[уреди]

  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 57.