Данилов ученик
Данилов ученик (14. век) је био именом непознати (анонимни) српски средњовековни писац,[1] који је први започео рад на допуњавању Даниловог зборника, састављеног од житија српских владара и архиепископа, која је написао српски архиепископ Данило II (1324—1337).[2][3][4] Иако се Даниловом ученику не зна ни световно ни монашко име, према краткој белешци се зна да је од стране свог учитеља био храњен, вољен и поучаван, што се сматра поузданим доказом да је био монах и виши црквени служитељ.
Живот
[уреди | уреди извор]Припадао је ужем кругу сарадника краља Стефана Душана, који је после смрти Данила II (1337), поставио свога логотета (канцелара) за архиепископа и тиме покушао да српску цркву стави под свој јачи утицај.
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Данилов ученик је написао три житија: Житије краља Стефана Уроша III (Дечанског), Житије краља Душана (недовршено, само до времена настајања зборника Животи краљева и архиепископа српских (1337—40)) и Житије архиепископа Данила II. Претпоставља се да је од житија које је саставио архиепископ Данило и од својих, која је између 1337. и 1340. писао по истом обрасцу, начинио целину, зборник Животи краљева и архиепископа српских (тзв. Данилов зборник). Његово приповедање је хроничарско, усмерено на спољашње догађаје (нпр. опис одбране Хиландара; опис битке код Велбужда), по чему излази из оквира старе поетике представљања унутрашњих духовних вредности и језичко–стилских узлета.
Књижевном делатношћу Даниловог ученика настављено је не само дело архиепископ Данила, већ је тиме продужена и традиција писања српских житија, коју су започели ранији ствараоци, попут Стефана Првовенчаног, Светог Саве, Доментијана и Теодосија.[5][6][7]
Референце
[уреди | уреди извор]Извори и литература
[уреди | уреди извор]- Извори
- Богдановић, Димитрије, ур. (1988). Теодосије: Житија (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 24. 07. 2021. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд: Државна штампарија.
- Даничић, Ђура, ур. (1866). Животи краљева и архиепископа српских, написао архиепископ Данило и други. Загреб: Штампарија Светозара Галца.
- Мак Данијел, Гордон, ур. (1989). Данилови настављачи: Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 30. 01. 2025. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- Мак Данијел, Гордон; Петровић, Дамњан, ур. (1988). Данило Други: Животи краљева и архиепископа српских: Службе (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 20. 01. 2025. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- Маринковић, Радмила, ур. (1988). Доментијан: Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 27. 06. 2023. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- Мирковић, Лазар; Радојчић, Никола, ур. (1935). Архиепископ Данило: Животи краљева и архиепископа српских (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 30. 01. 2025. г. Приступљено 30. 01. 2025.
- Литература
- С. Новаковић: Народна традиција и критичка историја, Отаџбина 1880, књ. V, бр. 17;
- И. Павловић: Књижевни радови архиепископа Данила II, Београд 1888:
- Текст Ђорђа Сп. Радојичића у: Енциклопедија Југославије, Загреб, ЈЛЗ, 1984, том III, стр 383.
- Н. Радојчић: О архиепископу Данила II и његовим настављачима (предговор преводу Л. Мирковића: Живот краљева и архиепископа српских). Београд 1935, стр. V—XXIX;
- М. Кашанин: Данилов настављач, Срска књижевност у средњем веку, Београд 1975, стр. 234—252;
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 57.
