Данилов ученик

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Данилов ученик (ХIV век), српски средњовековни писац. Не зна му се ни световно ни монашко име. Код архиепископa Данила II био је храњен, вољен и поучаван.

Живот[уреди | уреди извор]

Припадао је ужем кругу сарадника краља Стефана Душана, који је после смрти Данила II (1337), поставио свога логотета (канцелара) за архиепископа и тиме покушао да српску цркву стави под свој јачи утицај.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Данилов ученик је написао три житија: Житије краља Стефана Уроша III (Дечанског), Житије краља Душана (недовршено, само до времена настајања зборника Животи краљева и архиепископа српских (1337—40)) и Житије архиепископа Данила II. Претпоставља се да је од житија које је саставио архиепископ Данило и од својих, која је између 1337. и 1340. писао по истом обрасцу, начинио целину, зборник Животи краљева и архиепископа српских (тзв. Данилов зборник). Његово приповедање је хроничарско, усмерено на спољашње догађаје (нпр. опис одбране Хиландара; опис битке код Велбужда), по чему излази из оквира старе поетике представљања унутарњих духовних вредности и језичко–стилских узлета.

Превод на савремени српски језик[уреди | уреди извор]

  • Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Београд, Просвета, СКЗ, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 7.

Литература[уреди | уреди извор]

  • С. Новаковић: Народна традиција и критичка историја, Отаџбина 1880, књ. V, бр. 17;
  • И. Павловић: Књижевни радови архиепископа Данила II, Београд 1888:
  • Љ. Стојановић: Житија краљева и архиепископа српских и од архиепископа Данила и других Глас СА, 1923, CVI;
  • Текст Ђорђа Сп. Радојичића у: Енциклопедија Југославије, Загреб, ЈЛЗ, 1984, том III, стр 383.
  • Н. Радојчић: О архиепископу Данила II и његовим настављачима (предговор преводу Л. Мирковића: Живот краљева и архиепископа српских). Београд 1935, стр. V—XXIX;
  • М. Кашанин: Данилов настављач, Срска књижевност у средњем веку, Београд 1975, стр. 234—252;
  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 57.