Данило Бојовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДАНИЛО БОЈОВИЋ
Данило Бојовић.JPG
Данило Бојовић
Датум рођења1910.
Место рођењаКути, код Никшића
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти3. март 1943.(1943-03-03) (32/33 год.)
Место смртипланина Коњско, код Никшића
 Независна Држава Црна Гора
Професијастудент права
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од11. јула 1945.

Данило Бојовић (Кути, код Никшића, 1910 — планина Коњско, код Никшића, 3. март 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1910. године у селу Кути, код Никшића. Основну школу завршио је у Жупи, а гимназију и велику матуру у Никшићу. После завршене гимназије уписао је Правни факултет у Београду. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1934, а члан Комунистичке партије Југославије 1937. године. Током студија је био члан управе Студентског правничког друштва и Правне заштите, друштава која су контролисали комунисти. У јесен 1938. био је изабран за члана Акционог одбора стручних студентских удружења. Због учешћа у демонстрацијама и у разбијањима љотићевских зборова, био је неколико пута хапшен и затваран.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Био је један од организатора Тринаестојулског устанка у Никшићу. Био је први командант Жупског устаничког батаљона.

Био је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за никшићки округ на партијској конференцији, одржаној 15. октобра 1941. у Дубрави код Горњег Поља.

Учествовао је у борбама током Треће непријатељске офанзиве. Након повлачења главнине партизанских снага у Босну и Херцеговину у јуну 1942, Данило је остао на илегалном раду на домаћем терену.

Крајем фебруара 1942, специјално обучена јединица, састављена од жандара и четника, упућена је у потеру за Бојовићем. Опколили су га заједно са групом партизана у једној колиби на планини Коњско. Погинуо је приликом пружања отпора.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 11. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]